Ulogujte se / Kreirajte profil

Ако каниш побиједити, не смијеш изгубити

Пре четири деценије у Италији је изашао први број легендарног стрипа „Алан Форд”. – У чему је тајна његове популарности и свевремене вредности

alanford_1_big

Ако каниш побиједити, не смијеш изгубити”, саветује Број Један, вођа легендарне Групе „ТНТ” и један од живописних ликова стрипа „Алан Форд”, који је први пут угледао светлост дана у Италији, у мају 1969. године. Аутори стрипа, први цртач Магнус (Роберто Равијола) и сценариста Бункер (Лућано Секи) однели су, бар што се Срба, а ономад и Југословена тиче, победу.

И данас, 40 година од рођења, детектив Алан Форд и остали чланови Групе „ТНТ”, који се из свог тајног скровишта, сиротињске цвећаре у Њујорку, боре против социјалне неправде, криминала и корупције, имају на овим просторима верне читаоце и поштоваоце. Поред тога, у Позоришту на Теразијама, дуго је приказивана истоимена представа.

У чему је тајна популарности и свевремене вредности стрипа Алан Форд? Свакако је за то заслужан чувени цртач Магнус, који је урадио првих 75 бројева стрипа, док су се у каснијим бројевима смењивали разни цртачи, али пре свега прославио га је генијални сценариста Бункер, који је кроз описе авантура групе „ТНТ” успео да провуче једну од најоштријих критика модерног друштва. Специфичан цинични хумор који напада похлепне градске оце Њујорка, неспособног инспектора полиције Брока или разне богате бизнисмене (ко је рекао тајкуни?), једноставно прија српском читаоцу. Исмевање моћних, а бахатих и глупих, добро се примило на простору који се може похвалити да је изнедрио Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Стерију…

Рецимо, како се не сетити Алана Форда и ових дана, када се у Влади Србије расправљало о смањењу броја министарстава, а у стрипу постоји Министарство за истраживање руда и губљење времена.

Популарности Алана Форда допринели су и непревазиђени главни ликови из стрипа. Ни они нису поштеђени Бункерове ироније. Поред Алана, има још шест изгладнелих бораца против неправде: омиљени Боб Рок, кепец са импозантним носем, вечито нервозан и незадовољан. Затим Сир Оливер, енглески племић и клептоман. Ту је и Јеремија, хипохондар који не ради ништа. И Дебели Шеф, који је у хијерархији групе други испод Броја Један, али нема никакав ауторитет и углавном се бави спавањем. Поред њих, животињску подршку групи дају пас Носоња, заморац Сквики и папагај Клодовик.

Један од омиљенијих чланова, Грунф, немачки пилот, задужен је за превоз агената. Грунф има врло сумњиво порекло, што се види и када подигне руку у знак поздрава. Тај поздрав јако подсећа на нацистички, а Грунф се обично извуче тако што каже нешто у стилу: „Оволико је висока девојка коју сам упознао.”

На врху се налази сива еминенција, Број Један, грамзиви вођа групе „ТНТ”, који сав новац од зараде узима за себе, упорно остављајући своје тајне агенте у глади и немаштини. Он је толико стар да се дружио са Леонидом код Термопила, а присећа се и рата у Троји. Број Један је, наводно, био ћата у служби Хомера, који, по аланфордовској верзији, није био песник, него слепи ратни репортер. Њих двојица су извештаје писали врло пристрасно, у зависности од тога ко им понуди више пара – Тројанци или Грци.

Поред низа негативаца са којима се група „ТНТ” успешно обрачунава, свакако је најчувенији Суперхик, бивши чистач улица, који, бесан због тога што сиротани бацају смеће свуда по улици, одлучује да краде од сиромашних и даје богатима. Овај сулуди криминалац добро је намучио групу „ТНТ”. Суперхиково оружје је његов ужасни алкохолни задах, којим моментално обезнањује своје противнике.

Популарности Алана Форда допринео је и чудесни превод Ненада Бриксија, на чију иницијативу је и објављен први број у загребачком „Вијеснику”, 1972. године. Брикси је заслужан што и дан-данас Срби воле да прозборе коју на хрватском. Макар када цитирају бесмртне реплике: „Тко лети вриједи, тко не лети не вриједи!” или „Боље частан бијег него нечасна смрт”. Ту је и генијална умотворина Боба Рока: „Боље живети сто година као милијунаш, него седам дана у биједи!”

У мору генијалних детаља из стрипа, међу обожаваоцима је посебно драг тренутак када Сир Оливер похара неку продавницу, а онда позове извесног Бинга, коме продаје сву крадену робу. Сир Оливер Бингу каже да је за робу „цијена, права ситница”, што је у српском језику постала фраза којом се иронично описује неки скуп производ.

Алан Форд и данас, у квалитетном преводу месечно излази у Србији. И за крај, наградно питање: које је право име Дебелог Шефа? Одговор гласи: Гервасиус Твинкелминкелсон. Сви који су погодили, нека потраже награду на адреси Шеста авенија, Њујорк.

Станко Стаменковић

Политика


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *