Ulogujte se / Kreirajte profil

Апсурд и дела Луиса Керола, Данила Хармса и Јана Шванкмајера

Reginald Southey – Portrait of Lewis Carroll, 1856.

Reginald Southey – Portrait of Lewis Carroll, 1856.

27. јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол.  У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености његовог хумора, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби – са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном окупљању, са обазривошћу – јер, искривљен осмех не доприноси естетизацији мишљења, а не мења постулате изокренутог света. Иза огледала смо, тога увек треба бити свестан. Рефлексија је туда нешто другачија.

Нећу писати о Алиси, краљици, зецу, Шеширџији. Одувек ме је више од њих привлачило оно што је иза – ментална конституција бића које их је обликовало. Луис Керол је пре свега био духовит човек, а знамо да је духовитост крајњи светлосни домет интелигентног ума. Математичар, логичар, писац, фотограф, хипохондар и неурастеничар – довољно да привуче пажњу, али тек на кратко. Када се са звучних и романтичних биографских преференци пређе на конкретна дела, формирају се нови облици, нова мишљења, извесна анксиозност тумачења.

Lewis Carroll

Lewis Carroll

Везу језика и математике далеко пре наших савременика информатичара увидео је Луис Керол. Свет се може поједноставити на нулу и јединицу, комбинације истих многоструке су и најчешће – потпуно апсурдне. Али, тај апсурд функционише, бројеви су свуда око нас, њихова надреалистички испремештана комбинација доприноси рационалном одређењу, омогућава логичан след. Тако је и са Кероловим делом.

Једном када се увиди веза између дара употребе речи којима се проширују значења појава, могућности за именовање нечега што је далеко изван њих, изван првобитног асоцијативног низа које покрећу у читаочевој машти, и математичке организације истих, геометриске прецизности нечег што само по себи поседује протејске могућности насатају лавиринти значења, налик француском врту прегледна, али у којима се лако изгубити.

Керолове речи, као и слике посредством њих уобличене, трансцедирају далеко више него што  симболички рецептори читалаца понекад могу да препознају. Но, то је одлика многих писаца и песника, и на основу ње Луиса Керола можемо поставити између Вилијама Шекспира и Џејмса Џојса на праволинијкој путањи цикличних кретања историје књижевности.

Lewis Carroll

Lewis Carroll

Оно што ме је интригирало да напишем овај текст била је заправо сличност између Луиса Керола и Данила Хармса коју сам увидела када сам први пут читала руског писца, конкретно – писмо које је упутио сестри поводом рођендана њеног детета. Друга интрига, која је више животна него тренутна, јесте како се једно дело, творевина једног уметника изражена кроз посебан медиј дате уметности, преобликује у уму другог ствараоца коме је својствено потпуно другачије изражајно средство. Какав облик једно дело задобија када се нађе иза огледала, иза очију свог посматрача – моја доживотна фасцинација и запитаност. Отуда у овом тексту своје место нашао је и кратак филм чешког редитеља Јана Шванкмајера, рађен по Кероловој песми Jabberwocky којa припада књизи Алиса у свету с оне стране огледала.

Далеко мудрија него што делују, деца су неоспорно лукави(ји) посматрачи које не можете преварити нити убедити у супротно од онога што су наумила или закључила. Њихову необуздану радозналост, праћену и подржану изузетно брзом опсервацијом (увек знају куда треба да гледају), неуобличена маса звукова и утисака коју ја зовем машта, потпомаже им у тренутцима преобликовања стварности у енигматичан доживљај, неразрешиву једначину, закључак чије су првобитне поставке праисконски далеког порекла. Опет смо на подручју апстрактних математичких делања.

Апсурдност, бројеви, деца заједничке су компоненте енглеског, руског и чешког уметника који, ипак, нису у потпуности самостално одређивали значења својих речи и слика, јер да је тако – комуникације данас не би било између њих и нас. Потпуна апсурдност, недокучивост и надреалност није могућа када говоримо о њима. Кријући се иза сенки истих, они заправо теже да буду откривени, протумачени, сами себи појашњени. Увек је потребан други да бисмо себе разумели.

Не треба романтизовати децу, али ни однос одраслих према њима. Ево неких фотографија Алис Лидел које је начинио Керол, девојчице која му је послужила као инспирација за истоимену јунакињу његових најпознатијих књига  Алиса у земљи чуда и Алиса у свету с оне стране огледала.

Lewis Carrol – Portrait of Alice Liddell

Lewis Carrol – Portrait of Alice Liddell

Eво како 28. фебруара 1936. Данил Хармс пише својој сестри Јелизавети Ивановној:

Драга Лиза,

Честитам Кирилу његов рођендан, а такође честитам његовим родитељима успешно обављање плана који им је прописала мајка природа, а који се тиче васпитања људског изданка, што не уме да хода до двогодишњег узраста, а онда временом почиње да руши све око себе и, најзад, кад достигне млађи предшколски узраст да туче по глави волтметром украденим из очевог писаћег стола, своју сломљену мати, која не успева да се склони од прилично вешто изведеног напада свог још незрелог детета, што у свом незрелом мозгу већ замишља како ће, пошто среди родитеље, сву своју високопроницљиву пажњу да усмери на деду, побелелог од седих власи, и тиме докаже за своје године изузетно развијену интелигенцију, у чију част ће се 28. фебруара и скупити којекакви обожаваоци ове одиста необичне појаве, а међу којима се, на моју велику жалост, не могу наћи и ја, будући да се у датом тренутку налазим у стању напетости на обали Финског залива, дивећи се мени својственој још од детињства способности да, зграбивши челично перо и умочивши га у мастило, кратким и јасним реченицама изразим своју дубоку и често чак, у неком смислу, веома узвишену мисао.” (стр. 77)

Daniil Kharms

Daniil Kharms

Kао и на претходним фотографијама, овим писмом Хармс је превазишао сопствене домете (ауто) ироније, нарочито у делу када за себе пише да је кратким и јасним реченицама у стању да изрази своју дубоку мисао, а видимо да је читаво писмо заправо једна једина реченица, претерано и намерно афектирана, пуна наизглед небитних дигресија као што су инструмент којим дете туче мајку, наглашавање места одакле је исти извучен, дедине беле власи, итд.

На једном другом месту, Хармс пише: ”Не волим децу, старце, старице и разборите људе. Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити! Поштујем само младе, здраве и раскошне жене. Према осталим представницима човечанства се односим скептично.” (стр. 56)

А сада прелазимо на део који се односи на Керола и Шванкмајера. Ево песме Jabberwocky у оргиналу за којом следи Шванкмајеров филм. Песма је написана 1872, филм је снимљен 1971. године. 

Twas brillig, and the slithy toves
Did gyre and gimble in the wabe;
All mimsy were the borogoves,
And the mome raths outgrabe.

“Beware the Jabberwock, my son!
The jaws that bite, the claws that catch!
Beware the Jubjub bird, and shun
The frumious Bandersnatch!”

He took his vorpal sword in hand:
Long time the manxome foe he sought–
So rested he by the Tumtum tree,
And stood awhile in thought.

And as in uffish thought he stood,
The Jabberwock, with eyes of flame,
Came whiffling through the tulgey wood,
And burbled as it came!

One, two! One, two! and through and through
The vorpal blade went snicker-snack!
He left it dead, and with its head
He went galumphing back.

“And hast thou slain the Jabberwock?
Come to my arms, my beamish boy!
O frabjous day! Callooh! Callay!”
He chortled in his joy.

‘Twas brillig, and the slithy toves
Did gyre and gimble in the wabe;
All mimsy were the borogoves,
And the mome raths outgrabe. *

За крај, две Керолове фотографије, мени интересантне јер одступају од његових уобичајених приказа. Бицикл као мој омиљен предмет, скелет птице као сећање на  изложбу која је пре неколико година одржана у Београду.

Photography of Lewis Carroll

Photography of Lewis Carroll

Photography of Lewis Carroll

Photography of Lewis Carroll

za P.U.L.S.E: Ана Арп

Ана Арп

Цитати:

Данил Хармс, Нула и ништа, превела Корнелија Ичин, Логос, Београд 2007.

Препоруке:

Луис Керол 1 , 2

Јан Шванкмајер 1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *