Ulogujte se / Kreirajte profil

Оko oд плавог тиркиза

Tirkiz (1)


Када се деспот Стефан Лазаревић враћао из Константинопоља у Србију, да у војни поврати престо и власт, задржао се на острву Митилени (Лезбос). Ту се и оженио, не из љубави на први поглед, већ из промишљених политичких разлога: Јелена Гатилузи, будућа српска деспотица, била је свастика моћног византијског сувладара – цара Јована, синовца и заступника великог византијског цара Манојла Палеолога. Брак је претходно уговорен у Константинопољу, после учешћа српске војске у боју код Ангоре и тек тада, када је постао царски рођак, Стефан Лазаревић је могао да добије краљевску титулу српског деспота.

У пробраној пратњи младе деспотице, окићеној накитом, жутим свиленим веловима и венчићима исплетеним од жита, била је и једна разрока Туркиња. Мада стара и непријатна, сви су се трудили да буду у њеном друштву или бар близу ње. Срби су се томе прво чудили, а онда потајно подсмевали: стара госпа је вероватно знала све тајне чувене лезбоске љубави.

Међутим, када су се вратили у Србију и деспот Стефан повратио власт и престо, видели су да и он сам проводи много времена у њеном друштву, запостављајући супругу, великаше и свештенство. Омађијала га је, закључили су великаши и запретили младом деспотовом штитоноши:

– Ако запостављаш своје дужности, бићеш избатинан и изгнан. Умотај балчак у сомот и позови нас…

Онесвешћену стару госпу великаши су детаљно прегледали. Али густи велови жуте свиле нису ништа скривали, ни у појасу, ни међу исушеним дојкама, ни у седој коси… Када су је придигли, једно њено око се отворило, сјајно-плаво и укочено, зурећи у просторе иза њих. Устукнуше, али се најстарији великаш одмах прибра: он притисну око са стране и у шаку му упаде обли, сјајно-плави тиркиз, бљештав на димљивој светлости буктиња.

Шта урадити са урокљивим оком од драгог камена? Штета је бацити га, закључише великаши и у хану га продадоше трговцу на путу за Константинопољ.

Тог дана деспот Стефан је лутао по утврђењу, растеривао слуге и каштиговао стражаре. Најзад оде у град, прегледа оно мало робе што се затекло у дућанима и магазама и нареди да потере сустигну и врате све караване. Затим се смири у својим одајама.

Сву ноћ великаши су ужурбано превртали бале платна и чоје, врећице зачина, џакове соли, ковчеге пуне одеће, алата и посуђа, кутије накита. Пред јутро се у чамцима извезоше на средину Велике Воде, тамо где се у гибајућем троуглу венчавају Сава и Дунав.

Sava_i_Dunav

Сутрадан, деспот никако није могао да се смири. Најзад, у сам смирај дана, изађе на бедеме и загледа се у таласе. Мутне воде су протицале лагано и незаустављиво, као време, блистајући на сунцу и сребрећи на месечини.

Дане и ноћи деспот Стефан је провео на бедему, под балдахином, окружен верном и забринутом стражом. Онда је наредио да се са свих страна сакупе каменоресци, зидари и дунђери и да на највишој заравни саграде двор, али тако да се из сваке одаје и са сваке куле види бљештаво треперење Велике Воде, онај магични трогао у који се слива само Време.

Двор је саграђен око 1410. године, а неколико година касније Стефан Лазаревић је саставио чаробно “Слово љубве”, најлепшу песму старе српске књижевности о духовној и чулној љубави и радости обнављања.

usce_save_i_dunava2

И данас се на Калемегдану, у свако доба дана и ноћи, могу срести парови и осамљеници загледани у магични троугао Велике Воде. У Турској је “плаво око” постало je симбол духовне сензибилности и среће – “око срца”, а данас и туристички сувенир који се производи у милионима комада.

za P.U.L.S.E  Milivoj Anđelković

7 komentara na tekst Оko oд плавог тиркиза

  1. Bojan

    02/03/2010 at 14:27

    E, pa super ti je ovo, eto magicni realizam u vizantijskom maniru, ili u regionalnom okviru saradnje zemalja Jugoistocne Evrope sto bi rekli danas :D. Ubaci i one redove zmajeva i taj viteski epic SF, Stefan je tu bio vidjen lik (slabije to znam ali sam nesto citao, mislim da je neko i neke knjige objavljivao o tome, istoriografske, a cini mi se da i neke epske fantastike ima)

  2. Amika

    02/03/2010 at 23:54

    Legenda napisana ranije, Snežana je izvukla sa dna mog sajta.

    Mogla bi da se proširi u tom pravcu – vidjeni vitez Reda Zmaja ili kako se već zvao i Slovo ljubve, mač i vatra koji uništavaju i pesma o radostima obnavljanja, ima tu mnogo prostora za razvoj fabule.

    Bar mi je dala ideju da ovo i slične tekstove, možda, uključim u “Naseljavanje Vizantije”, ako ne prenošenjem teksta onda linkovima…

  3. Bojan

    03/03/2010 at 00:01

    Eto vidis kako je dobra ova razmena inspiracije. Ako te filmuju, skromno se odricem ucesca u autorskom procentu na ime ideje :D, ali da me upoznas za uzvrat sa Megan Fox ako dobije rolu u spektaklu (recimo neka engleska spijunka preobucena u viteza pa je provalimo vec u startu :)). Ustvari odricem se i credits-a na najavnoj spici, nek ide zivot :). Jedna je Megz :D.

  4. Amika

    03/03/2010 at 00:16

    Bojane, dogovoreno. Sada je ostao lakši deo posla – filmovanje.

  5. Snezana Moracic

    03/03/2010 at 00:59

    ne brini se bojane, ni ja nisam videla nista od autorskog procenta od mikinog ‘savrsenog zlocina’, cak ni posvetu na prvoj stranici, pa neces ni ti da se ovajdis. a knjiga, ‘savrsen zlocin’ je bila svojevremeno u nominaciji za nin-ovu nagradu. pa ti sad vidi…jeste da je nas mika skroman, ‘low key’ umetnik, samo imam jednu malu zamerkicu – voli svoj sajt vise nego ista.

  6. Amika

    03/03/2010 at 18:09

    Bojane, kad obavimo onaj lakši deo posla, onda ti ispisujem i uručujem posvetu: http://static.stuff.co.nz/1233108507/719/533719.jpg

    I Snežani sam to ponudio za “Savršen zločin” ali još nije prihvatila.

  7. Bojan

    03/03/2010 at 21:07

    Ja se ne bunim, za Megs cu i da statiram kao vitez koji gubi turnir ako treba 😀 with all the gory details :D.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *