Ulogujte se / Kreirajte profil

Света Русија у Лувру

Opatica-i-Rubljov

Са изложбе у Лувру: опатица поред иконе коју је насликао Рубљов

Када Русија реши да пошаље иконе попут Бориса и Глеба Новгородске школе или Јована Крститеља који се приписује Рубљову, и остала блага која су први пут кренула у иностранство (бар западно), јасно је да је реч о догађају који превазилази културну раван. Медведев и Саркози били су први посетиоци изложбе „Света Русија. Руска уметност од настанка до Петра Великог”, која је отворена 5. марта у Паризу, а речи руског и француског председника отварају и прве стране каталога. „Изложба ће бити додатни подстрек дијалогу међу различитим културама Европе”, предвиђа руски лидер, а када се прокрстари салама које излажу благо ове, и даље највеће земље на свету, јасно је да у том односу Русија претендује да буде „прва међу једнакима”. Ако ни због чега другог, оно зато што је на њене вечите месијанске амбиције Запад увек одговарао са извесном препотенцијом.

Zvaničan sajt izložbe u Luvru

30

Преко 400 изложених предмета – иконе, иконостаси, позлаћене двери, оригинали рукописа и повеља, пехари и други литургијски предмети, накит – представљају обимно путовање кроз руску историју, од њеног настанка, крајем 9. века, до Петра Великог и почетка 18. века, када се уметност полако десакрализује.

12

Икона која приказује како су Новгород одбраниле сузе Мајке Божије, које су потекле када је икону са њеним образом погодила непријатељска стрела, након чега је вео таме обавио нападаче из Суздаља, само је једна од наративних икона које се односе на руску историју. Од тренутка када Русија прима хришћанство (988) па до отварања према Западу, што наступа тек са доласком Петра Великог, посетилац има прилике да разгледа не само уметност већ и суштину различитих периода развоја руске земље, почевши од малих кнежевина, и дефинитивно уцртавши пут руском централизму од времена Ивана Грозног у 16. веку, са идејом Москве као „Трећег Рима”.

44

Изложба је како симболични тако и материјални чин који прати годину Русије у Француској и пропраћена је огромном пропагандом. Од метроа, плаката на улицама до часописа – не само стручних већ и рецимо месечника компаније „Ер Франс” – репродукција иконе Бориса и Глеба гледа са свих страна и оглашава да пут у руску културу може водити и кроз Париз. А ко посети лавиринтске сале Наполеоновог хола испод пирамиде Лувра, које хронолошки, уз пратеће богате коментаре и мапе дају детаљни пресек више од осам векова руске културе, сигурно се не може отети утиску „како је велика та Русија!”

45

Када се посетилац суочи са истовремено продорним и благим погледом иконописаних светих ликова, није неопходно познавање византијских корена да би се осетило духовно искуство које превазилази естетски доживљај. Поред самих икона, једна од најупечатљивијих слика на дан отварања за мене је била једна католичка опатица која је пред иконом Рубљовове школе стајала немо више од десет минута.

Многе изложене иконе јасно приказују појачану емотивну ноту руског стила у односу на византијски, где је хесиказам свакако имао важну улогу. Ова аскетска струја, која је продрла у Русију са Свете Горе и која се на иконама одсликава по хуманизацији светих ликова, имала је утицаја не само на свету, већ и руску световну уметности. Старац Зосима па и Аљоша Карамазов код Достојевског, само су неки од примера.

52

Француска и руска публика била је присутна у подједнаком броју на дан отварања за јавност. Било је дирљиво видети господски обучене старије људе, с крзненим шубарама, како се клањају испред иконостаса манастира Светог Ћирила на Белом језеру, готово са сузама у очима. Излазећи из Лувра, под утиском велелепних икона али и размишљања о руској емиграцији, сетих се речи којима је Јевгениј Јевтушенко описао драматичну судбину своје земље:

„Русија је увек била земља огромне елитистичке културе, и исто тако велике политичке некултуре која је онемогућила да револуција пређе у еволуцију”.

Тамара Ђермановић

Politika online

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *