Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Смрт Зеке Манроа

Књига чувеног музичара Ника Кејва „Смрт Зеке Манроа” управо је објављена у Великој Британији (издавач „Canongate”), а београдска издавачка кућа ИКП Евро–Ђунти објавиће издање на српском језику у другој половини септембра. Поводом светске премијере издања на енглеском, преносимо одломак из овог дела

Nik-Kejv

Зека Јуниор заклапа енциклопедију. Читао је о „жаби-примаљи”, и запањује га помисао да мужјак носи јаја на својим ногама док се не излегу! У каквом то свету живимо, помишља. Какав чудесан свет.

Узима списак муштерија који лежи на седишту поред њега и, држећи га пред собом, пажљиво га и намерно исцепа у траке. Ставља једну траку у уста, сиса је док не омекша као каша и прогута је, а затим понавља ту радњу све док није прогутао цео списак. Тиме је – мисли он – ствар завршена.

Око пунта се свијају праменови измаглице и Зека Јуниор посматра чудовишну маглу која све гута како се ваља улицом ка њему, налик на неку замишљену твар, претварајући све што јој се нађе на путу у нешто утварно. Дечак се наслања на седиште, склапа очи и пушта је да га прогута.

Када их касније поново отвори, види своју мајку у наранџастој спаваћици како седи на ниском зидићу од цигала преко пута пунта. Смеши му се и маше руком да јој се придружи. По лицу јој поигравају ковитлаци измаглице налик пужевима виолина, а чим помери руке магла јој се, попут љубичастог дима, откида с прстију. Зека Јуниор отвара врата пунта и излази, као неки сићушни космонаут, у ваздух пун испарења. Лебдећи обилази око предњег дела пунта, хита низ стазу и седа на зидић поред мајке. Сместа осети пулсирајућу топлину и подиже поглед ка њој.

– Тако ми је жао, мама – каже.

Мајка га обгрли руком, а дечак наслања главу уз њено тело и она је мека, мирише на неки други свет и то је одистински његова мајка.

– О, дете моје драго, и мени је жао – каже она и притиска своје усне на његову косу. – Нисам била довољно јака – каже она, а онда, узимајући дечаково лице у своје шаке, каже: – Али ти си тај који јесте јак. Одувек си био – и дечак осећа како га мајчине сузе запљускују као да су стварне.

– Толико ми недостајеш, мамице.

– Знам – каже она.

– Немој плакати – каже дечак.

– Видиш? – каже његова мајка. – Ти си тај који је јак.

– Шта ћемо да радимо с татом? – пита Зека Јуниор.

Мајка прелази прстима кроз дечакову косу, а онда каже, нимало нељубазно: – Твој отац не може да ти помогне. Он је истински изгубљен.

– Нема везе, мамице – каже дечак. – Ја сам навигатор.

Мајка положи пољубац у дечакову косу и шапне: – Имаш тако добро срдашце.

– Јеси ли то хтела да ми кажеш? – пита дечак

– Не, овде сам да ти нешто друго саопштим – каже она.

– Могу ли најпре нешто да те питам?

– Важи – каже она.

– Јеси ли ти жива, мамице? Чини ми се као да јеси. Могу да чујем како ти срце куца – каже дечак и чврсто се прибија уз мајку.

– Не, Зеко сине, нисам – каже она. – Умрла сам.

– Јеси ли то хтела да ми кажеш?

– Да, али желим да ти кажем нешто друго. Желим да ти кажем ово. Шта год да се догоди, хоћу да истрајеш. Да ли ме разумеш?

Дечак подиже поглед ка мајци.

– Да, мислим да разумем – каже. – Хоћеш да кажеш да ће се десити нешто веома лоше и желиш да будем јак.

Мајка га обгрли, осмехне се и каже: – Ето, видиш!

yeka

—————————————————————————–

Зека ступа у собу на крају предсобља. Изнад његове главе пригушено светли једна гола сијалица и у овом безваздушном скровишту она цичећа нота је јака и нападна, те Зека шкиљи у тмину не би ли открио њен извор. Тамо, крај супротног зида, стоји електрична гитара прислоњена уз појачало, и изазива микрофонију. Зеки треба мало времена да примети младу даму што седи на трошном дивану насред собе. Изгледа да се не помера. Веома је мршава и носи бледожути прслук и пастелноружичасти шортс, и ништа више. Зека види обрисе незграпних костију њених леђа, претерано наглашене кости њених колена, њене лактове и ручне зглобове. Једна пауколика шака почива јој скупљена у крилу, с цигаретом која догорева између прстију. Глава јој клонуло почива на грудима, а равна смеђа коса виси преко лица као завеса.

 – Госпођица Мери Армстронг? – каже Зека, закорачивши ка њој.

Девојка се изненада тргне, усправи, подигне главу и полако и шупље гракне: – Она више не живи овде. Желите ли да видите Печурка Дејва?

Девојчини капци се склапају и глава јој поново пада напред.

– Печурка Дејв… није… ту… – мрмља за себе.

Зека пређе преко собе и притисне прекидач на појачалу гитаре, а соба изненада утихне и постаје чаробна. Види светлуцаве трунчице прашине како висе у ваздуху око сијалице и наставља да иде кроз собу те стаје испред девојке чији су врхови прстију обмотани траком плавог дима цигарете.

Девојка подиже главу а сви мишићи на њеном челу се напрежу покушавајући да подигну њене капке. Шака јој лепрша по ваздуху и Зека кроз њену као папир танку кожу назире ситне кошчице прстију, налик на птичје. Пепео с цигарете пада и читав слеће на предни део њеног прслука. Очи су јој дивље, хемијски зелене, а зенице готово да не постоје, и Зека устукне корак назад и нежно каже: – О, душо, види каква си.

Девојка поново спушта главу све ниже, кратким, оштрим покретима, све док јој се брада не спусти на груди, а коса падне скроз преко лица. Зека пружа руку наниже и ставља прсте испод њене вилице, поново јој подиже главу и схвата да на слици с постера на вратима није Аврил Лавињ, већ ова тужна девојка испред њега – исти прћаст носић, намазане очи, равна смеђа коса, нимфоманска горња усна и витко, штенеће тело. На крајњим ободима свести, Зека осећа како сличност с Аврил Лавињ уопште није случајна, већ натприродна. Док му крв навире у главу, Зека осећа да је дословно усисан у вртлог асосијација, у коме је ова вилин-девојка испред њега – с вешплав-уснама, потоком јарке крви у превоју руке, са смртоносним оружјем поткожног шприца и поцрнелом кашиком на столу испред ње – доиста представљала убрзан сукоб времена и жудње, спој свих усковитланих честица жеља, налик на трунчице прашине око сијалице, оваплоћених Зекином исквареном тугом. У овој замраченој, изолованој просторији Зека је крочио с друге стране огледала у саму смрт, њену, а можда и своју.

– Дај ми то – каже Зека, и узима опушак из њених прстију бацајући га у препуну пепељару. – Не желимо да запалимо кућу – каже он.

Клекне пред њу и нежно отреса пепео цигарете с рупичасте тканине њеног избледелог жутог прслука.

– О, боже – каже, па и сам припали цигарету, повуче два дима а затим је згњечи у пепељари.

Завлачи шаке испод њеног памучног прслука, њено тело се грчи и опушта а он обујми њене мале, хладне дојке и осећа тврде бисере њених брадавица, као какве мајушне тајне наспрам својих одраних дланова. Осећа како њено умируће срце постепено престаје да ради и види трагове плаветнила како цветају по кожи њене лобање кроз ретку, испеглану косу.

– О, моја драга Аврил – каже он.

Затим спушта шаке испод њених колена и помера је тако пажљиво да јој задњица и даље почива на ивици дивана. Завлачи прсте испод олабављеног ластиша њених гаћица, затегнутих преко штрчећих избочина њених кукова, свлачи их све до њених глежњева и нежно јој шири колена и док барата дугметом и шлицем својих панталона поново осећа водњикаву жудњу у својим очима. Све је тачно онако како је замишљао – длачице, усне, рупа – те он завлачи шаке испод њених окопнелих гузова и улази у њу као јебени маљ.

(Одломак из 26. поглавља)

Jedan komentar na tekst Смрт Зеке Манроа

  1. Snezana Moracic

    14/09/2009 at 11:48

    Treba naglasiti da je lik iz knjige koji se ovde spominje kao Avril, ustvari Avril Lavigne, pevacica, njegova prijateljica, kao i Kylie Minogue , obma se zahvaljuje u knjizi.
    Knjiga, druga po redu je, kako rece neki kriticar kao kada biste spojili Cormac McCarthyja, Franz Kafku i Benny Hill zajedno u kuci na moru u Brightonu. Provokativna, eksplicitna i smesna knjiga sto bi u prevodu znacilo.

    E sada ne znam kako ce feministkinje da prihvate ‘stivo’, glavni junak, Bunny Munro,prodavac kozmetickih preparata ide od vrata-do-vrata i zavodi i prodaje svoje seksualne usluge atraktivnim zenama, dok ga njegov maloletni sin ceka u kolima.

    Prva knjiga, koju je napisao pre 20 godina, “And the Ass Saw the Angel”, je vec postigla kultni status.

    Dakle prostitutke, droge, zavodjenje, seks, samoubistvo, alkohol,silovanje, eksplicitan jezik…pa sta vise njegovi fanovi da pozele?

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *