Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

У индијанском свемиру

EG-1040

У потрази за…није више јасно за чим, тек, поимање времена, па и оног изгубљеног – у природном је својству људског ума. Није ли то опсена?

У антрополошкој студији Леви-Брила такво поимање готово да не постоји ни у једној примитивној заједници; северноамеричка индијанска племена – Хопи, Навахо и друга, сматрају да живот има ритам. Али не и развој. А будућност? Где ли је она сада?

Нигде. Они заправо не желе да надзиру нешто што још не постоји, не желе да стварају отуђену свест о времену која би им отела садашњост. Из данас уобичајеног дискретног, линеарног времена Ајнштајн и Хопи доспели су у – вечност!

Еуклидова геометрија  

Хипотезом лингвистичке релативности Сапир-Ворфа, језик Хопија је необичним темпоралним координатама хронолошки предодредио Ајнштајнову теорију релативитета. Уједињењем простора и времена, то јест посматрањем времена као посебне димензије, Ајнштајн је створио четвородимензионални простор. Догађај – нешто што се збива у једној одређеној тачки у простору и времену – емитује скуп свих путања светлости које чине светлосну купу прошлости и будућности. Свет је бесконачан и свет је закривљен. Сходно Ајнштајновој замисли, гравитација је последица чињенице да простор-време нису равни: закривљени су под утицајем распореда масе и енергије.

Од рођења велике замисли до истраживачког модела постоји пут којим се долази до нових сазнања. Мозак је просторно-временска маса; он пролази кроз потпуну трансформацију и потом се појављује са изузетним открићима науке. Отуд Пенроуз закључује да мозак користи физичке принципе који још нису откривени, који морају бити неалгоритамски по карактеру и вероватно су повезани са интеракцијом квантне теорије и гравитације.

Ајнштајн је то знао. Током тромесечног путовања 1931. године по САД, када је прошао и неколико хиљада километара до „индијанске територије у северној Аризони“, трагао је за потврдом да језик Хопија не садржи појам времена – изреченог или садржаног. И са везом између језика и размишљања.

Лингвистички релативитет  је одувек одређивао како начин размишљања проистиче из структуре језика. Ајнштајн је доказао да, иако савршен језик за описивање и манипулацију телима у равни, Еуклидова геометрија није довољна за описивање просторно-временских кривих површина – и да је за ту сврху потребан другачији језик. Промена језика може изменити разумевање свемира, писао је Волф а ефекат закривљења простора – времена нагнао је Лобачевског (на Ајнштајнову срећу) да истражи случајеве неконтинуалног или неравног простора. Прапочетак је у „моделу свемира америчког Индијанца“.

Објашњавајући устројство васионе Хопија, Волф закључује да језик Хопија не садржи речи, граматичке облике или изразе који се директно односе на оно што се назива „временом“ (прошлост, садашњост, будућност) или на нешто трајно, на кретање у кинетичком смислу. Истовремено, овим је језиком могуће у прагматичком смислу описати и објаснити све појаве у универзуму доступне посматрању…као што је могућ читав низ геометрија које су различите од еуклидовске а које дају опис просторних конфигурација, тако су могући описи универзума који не садрже уобичајена схватања простора и времена.

Релативистички став модерне физике изражен математичким изразима је један поглед, а други, различит, јесте лингвистички, који је изражен језиком Хопија. Стога, језик и култура Хопија садрже у себи скривену ван простор-временску стварност.

main6c

Покрет замрзнут у времену

Човек престаје да буде мера свих ствари када се сретне са архајским човеком. У Новом свету, међу племенским тотемима и ритуалима Хопија, Ајнштајн се налази у улози „великог рођака“ како би прикупио што више нових идеја и сазнања, што бележи и фотографија – уместо мрвице информација ту су аутентичност снимка са пропутовања возом кроз Америку и неколико необичних детаља. Индијанци су у улози оних који живе у страху да не буду одстрањени из економског поретка и који ће тако трпети од недостатка свега – пише Ајнштајн у својој поруци у временској капсули. При таквим условима, за њега је контакт процес успостављања паритета у „космичком поретку“.

На фотографији је пасторално алтруистички мотив из осунчаног великог кањона Аризоне: две зграде једна поред друге и кућа Хопија. И призор налик инсценацији: израз лица, поглед и покрет Ајнштајна, његове друге супруге Елзе, троје старијих Хопија и једног детета. Као омен потребе за дијалогом два времена, два света…

Ликовно дело је покрет замрзнут у времену – запажа Кле – а слика је резултат стапања свеколиког простора и времена. Ајнштајн држи руку Хопи девојчице, непосредно и пријатељски; она нешто чврсто држи у својој другој руци. Детаљ са стране јој нарочито привлачи пажњу. Да ли је то присуство „великог рођака“ који јој је детињство опчинио?

Симбол је искрен само уколико је упио у себе сазнајну моћ своје епохе, а „хопи“ перјаница на Ајнштајновој глави, као и лула коју држи припадају култури других Индијанаца. У загонетној коегзистенцији ових симбола фотографија није само резултат сусрета већ има и право да се „умеша“ у то што се дешава, али и да га пренебрегне; ниједан од Ајнштајнових биографа коме је она показана није знао тачну позицију места где је снимак направљен.

Научна визија света делује на уметника; тада он производи визуелне представе које се реперкутују на општу људску психологију, писао је Наум Габо. Вилсонов „Ајнштајн на плажи“ у том „чудном малом примитивном чамцу“ – извео је „коперникански обрт“.

приредила редакција П.У.Л.С-а

2 komentara na tekst У индијанском свемиру

  1. Snezana Moracic

    03/08/2009 at 15:11

    izgleda da je kuca Hopija bila popularna u to vreme, postoji identicna fotografija sa Hopijima i poznatom operskom pevacicom Lujzom Tetrazini / 19 vek/ ;ona isto drzi za ruku devojcicu, doduse nema ona na glavi perjanicu, ali ima jedan do nje neindentifikovan Indijanac, tako da i meni nisu jasna ta obelezja, lula, perjanica koja nisu tipicna za Hopi Indijance, uopste cela postavka i Ajnstajn sa perjanicom mi nekako govori da je Ajnstajn bio “good sport”

  2. Snezana Moracic

    03/08/2009 at 15:21

    ne znam da li se ova epizoda opisuje u knjizi Sex, Drugs, Einstein & Elves: Sushi, Psychedelics, Parallel Universes and the Quest for Transcendence od C.Pickovera

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *