Енки Билал: Вестерн бајка на води

Енки Билал: Вестерн бајка на води

BilalObscur

Енки Билал је у Француској један од најцењенијих стрип-аутора у последњих тридесет година.

Његов цртеж, инспирисан Бејконом и Величковићем, дубоко је утиснут у париски пејзаж; изложбе, плакати, филмови, пажљивијем посматрачу не може да промакне изузетно место које заузима у француској култури.

Објављивање албума „Анималз“, који ових дана излази и у Београду, пратила је прошлог лета париска изложба 350 оригиналних цртежа овог „вестерна на води“, како су га назвали француски медији, који представља прекретницу у његовом досадашњем опусу.

Билал, рођен 1951. године у Београду, где је провео првих десет година живота, не оставља, међутим, утисак звезде, већ уметника заокупљеног својим радом.

Bilal202

И поред тога радо нас је примио у свом атељеу у улици Монмартр, у самом центру Париза, испуњеном цртежима његових женских ликова, femmes fatales попут Миле Јововић у „Петом елементу” Лика Бесона. – Сви мисле да ми је овај филм послужио као инспирација. У ствари је обрнуто – каже Билал, ослоњен на радни сто.

Сећање на Београд је важан део његовог уметничког пртљага, о чему сведоче ликови у његовим албумима, страсни, силовити, испуњени противречностима, као и делови београдског пејзажа са ћириличним натписима утиснути у футуристички свет тетралогије инспирисане ратом у бившој Југославији, коју је започео 1998. године албумом „Сан монструма“, а завршио је десет година касније албумом „Четири?“.

Поред трилогије „Никопол“, на којој је радио од 1980. до 1992. године и по којој је снимио свој трећи филм „Бесмртни“, ова тетралогија је учврстила Билалову репутацију уметника који је модернизовао француски стрип.– „Анималз” је свесни прекид у односу на тетралогију, чија тема је била тешка, распад Југославије, земље у којој сам рођен. Требао ми је прекид, нешто сасвим другачије. Зато сам се окренуо линеарној причи, инспирисаној вестерном, пошто сам велики обожавалац вестерна, и проблематици блиској животној средини и човековом односу према планети и ономе што је од ње остало.

Bilal857

У апокалиптичном пејзажу, након еколошке катастрофе, креће се мали број преосталих људи имутаната…

У прологу објашњавам да се планета побунила против онога што јој вековима чини човек. Одмах, међутим, прелазим на групу људи која путује, као у вестернима, у потрази за водом. То је метафора, бајка, драматични догађаји су објашњени на почетку, а потом је реч о потрази.

Ипак,тон је мрачан, преовладавају цитати Ничеа, Шопенхауера…

Има цитата Ничеа, Камија, нихилиста. Али за мене је ово лака књига, није драматична. Наслов „Анималз“ указује на то колико су људи и животиње повезани. Поштовање природе је једна од тема овог албума. Човек је одговоран за то како се односи према планети, данас постајемо свесни тога. Албум говори о новом почетку након планетарне катаклизме, када ће човек и животиња ићи руку под руку. Можда је потребно да се догоди катастрофа да би се дошло до тог сазнања.

BilalOpen

Провлаче се и књижевне референце, Кафка, Достојевски….

Утицаје из књижевности упијам попут сунђера, као многи други уметници. Кафка долази са мајчине стране која је Чехиња. Моја књижевна инспирација је везана за средњу Европу и Балкан, за осећај апсурда.

За разлику од тетралогије овде је цртеж у првом плану, црно-бели, са акцентима црвене и плаве боје…

– Овај тип цртежа се обично изгуби испод слике, али сам овај пут желео да се вратим основној техници графичке уметности, цртежу, без боје. Нисам желео да сликам. Стотинак страна сам урадио за само годину дана, па је рад веома згуснут, из једног потеза. То је нека врста road mouvie-ја, али на води.

Да ли прво радите на цртежу или на сценарију?

– Процес стварања је увек мистериозан, али првобитно постоји концепт, идеја која је покретач. Овде је то спој човека и животиње. Амблематична представа у албуму је човек који излази из делфина, апсурдна и веома узнемирујућа метаморфоза, али у исто време веома поетска. То је била полазна тачка, после је дошло писање, цртање. Ове две ствари се мешају, напредујем упоредо са ликовима. Некад не знам где идем, и то је веома интересантно.

BilalTattoo

Након три филма чији сте аутор, радите на адаптацији „Анималза” на велико платно…

Да, користићу најновију технологију. На тродимензионалну основу ћу додати моје цртеже. Управо радимо тестове, јако је узбудљиво. Замислио сам још један филм, класичнији, са глумцима, али  још нисам почео да пишем сценарио.

После сваког филма имам жељу да се вратим цртежу, али ми је након много цртежа потребна колективна авантура, а то је филм. У исто време сам и аутор и редитељ, али делим ту авантуру са глумцима, док је цртеж, писање самотњачки посао. Потребно ми је то дупло држављанство, између усамљеничког аутора и социјалне животиње, што постајем током снимања филма.

BilalRom

Тетралогија инспирисана распадом Југославије, говори и о данашњем времену, о верском фанатизму као деструктивној сили…

Распад Југославије је такође и верски рат. Поред национализма постојала је и велика верска нетрпељивост. Овај рат је на известан начин најавио тензије које данас постоје у свету. Политичке идеологије су се срушиле, остала је једна која је победила, капитализам, која је утрла пут глобализацији. Али појавила се опасност од верског фанатизма. Да ли може да дође до верског рата? Мислим да нисмо далеко.

Верски интегризам ми улива страх, он води у интелектуалну регресију. Страшно је што смо на почетку 21. века на путу регресије због вере. То је нешто веома архаично, што ми се чини опасно. Ово што се дешава у свету се на неки начин већ догодило у Југославији

BilalMagma

Политички системи, идеологије, тоталитаризам су теме којима се често бавите у вашим албумима…

За политику сам почео да се интересујем као тинејџер, у Француској, када сам постао свестан важности идеологија, комунизма, гвоздене завесе, као и маргиналне позиције Југославије. Све то ме је заинтересовало и заокупило моју пажњу.

Хладни рат је део моје културе, света у другој половини 20. века.

Спој балканске и француске културе је био одлучујући у грађењу фантастичног света кроз који се крећу ваши јунаци…

Рођен сам у Београду, у мешовитом браку. Мој отац је био из Херцеговине. То мешање култура у Југославији је било велико богатство, оно се осећало у култури. У Француској сам открио нови језик и културу, што је била велика шанса. Скројен сам од тих различитих утицаја.

Настављам да читам на српском, како не бих изгубио ту везу. Историја, култура, моја сећања из Београда, то је пртљаг који не напуштам.

BilalFilm

Поред Франсиса Бејкона и Ендија Ворхола, који промичу кроз ваше албуме, међу сликарским утицајима је и Владимир Величковић…

– Величковића веома ценим, он је за мене био важан, неко ко ме је увек мотивисао. Осећам да сам му близак, можда и због заједничког порекла, погледа на људе. Добро је да имате такве референце, то је духовна храна.

На уметничком тржишту ваши цртежи се данас продају по ценама већим него многа дела сликара и вајара. То говори о томе да се стрип изборио за место девете уметности?

То је тржиште уметности на које не утичем. За мене је било лепо изненађење да се добро котирам на њему. Стрип је савремена уметност у истом рангу као сликарство, скулптура, инсталације или видео. Границе су на путу да се избришу. Француска култура је то омогућила. На франкофонском простору је могло да дође до ове трансформације.

BilalBleu

Ана Оташевић

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments