Ulogujte se / Kreirajte profil

54. Biennale di Venezia

httpv://www.youtube.com/watch?v=-JeRSHOERDE&feature=related

54. Bijenale u Veneciji /Biennale di Venezia/ pod nazivom ILUMINacije /ILLUMINazioni/ otvoren je 4. juna i trajaće do 27. novembra 2011. Kustos i glavni organizator izložbe, Biče Curiger/ Bice Curiger/iz Švajcarske, na svečanom otvaranju je izjavila  da izložba ima za cilj da integriše sve umetnike, medjunarodne paviljone, identitete svih nacija i umetnost u jednu naciju.

Na Bijenalu učestvuje 89 zemalja, od kojih 32 izlažu u paviljonima koje kritičari popularno zovu medjunarodni kavezi koji se za stalno nalaze u parku Djardini/Giardini. Ostale zemlje koriste prostore u Arsenalu i na raznim mestima po Veneciji.

Od ukupno 83 umetnika koji izlažu na Bijenalu svoje radove, 32 su žene umetnice, a 32 umetnika su rodjena posle 1975 godine.

Impozantan broj, do sada najveći.

Prvi put učestvuju Saudijska Arabija, Bahrein, Ruvanda, Bangladeš, Malezija i Andora. Bahrein i Libija su u poslednjem trenutku odustale zbog nemira u svojim zemljama. Irak i Zimbabve su se vratili posle 21 godine odsustvovanja, Indija posle 29 godina. Sve u svemu, broj od 77 paviljona sa poslednjeg Bijenala povečao se na 89 ove godine.

Srbiju na 54. Bijenalu predstavlja konceptualni umetnik Dragoljub Raša Todosijević sa instalacijom Svetlost i tama simbola, a organizator naše prezentacije je Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Bijenale umetnosti u Veneciji ustanovljen je 1895. godine i održava se svake neparne godine, parne godine su posvećene Bijenalu arhitekture.

Glavna izložba Iluminacije  održava se u Centralnom paviljonu i Arsenalu. U Centralnom paviljonu, odmah na ulazu, goste dočekuju neočekivano tri umetnička platna iz 16. veka čuvenog italijanskog slikara Jakopa Tintoreta/Jacopo Tintoretto: Poslednja večera iz Crkve Sv. Djordja Madjore sa istoimenog ostrva, Stvaranje životinja i Kradja mrtvog tela Sv.Marka.

Mešanje starog i savremenog reflektuje potrebu u umetnosti trenutno, izjavila je Curiger na pitanje novinara otkuda klasičan majstor na izožbi savremene umetnosti.

Bijenale je prava pokretna gozba, najznačajnija izložba savremene umetnosti i zahvalna platforma za istraživanje umetničke slobode i kreativnosti. Ovogodišnji Bijenale više nego ranije karakterišu snažne političke teme i reference.

Žiri u sastavu: Hasan Kan /Hassan Khan/ iz Egipta, predsedik, kritičarka i kustos Kristin Masel /Christine Masel/ iz Francuske, direktorka Muzeja moderne i savremene umetnosti u Bolcanu Leticija Ragalja /Letizia Ragaglia/ iz Italije, kustoskinja i kriticarka Kerol Jingua Lu /Kerol Yinghua Lu/ iz Kine i kultni američki filmski reditelj, pisac, umetnik i kolekcionar Džon Voters /John Waters/ 4 juna 2011. dodelio je nagrade pobednicima.

Žiri Bijenala

Zlatni lav/ Leone d’Oro/ za najbolji medjunarodni paviljon pripao je paviljonu iz Nemačke i nedavno preminulom umetniku Kristofu Šlingenzifu /Christoph Schlingensief . Nagradu je umesto njega primila kustos Suzana Genšajmer/Susanna Gaensheimer.

Specijalno priznanje žirija 54. Bijenala dobili su litvanijski paviljon sa instalacijom Darijusa Mikšisa/Darius Mikšys, Iza bele zavese/Behind the White Curtain, kao konceptualno najelegantniji paviljon i švedska umetnica Klara Liden/ Klara Liden, za instalaciju  sa ulica ukradenim kantama za djubre iz celog sveta, pod nazivom Untitled /Trashcan/.

Zlatnog lava za najbolji umetnički rad na glavnoj izložbi Iluminacije dobio je američki umetnik Kristijan Marklej/Christian Marclay za Sat/The Clock koji je kod publike izazvao najviše oduševljenja još od prošle godine kada je postavljen na sajmu Frieze Art Fair.

Instalacija se sastoji od 24. časovnog videa koji je  sastavljen od fragmenata iz preko hiljadu filmova i najpopularniji je i najzanimljiviji šou zbog koga posetioci zastanu, sednu i gledaju kako vreme neumitno prolazi na ekranu.

Hvala žiriju što je Sat dobio svojih 15 minuta slave, izjavio je Marklej prilikom primanja nagrade.

Srebrnog Lava/Leone d‘Argento/ za najtalentovanijeg mladog umetnika na medjunarodnoj izložbi Iluminacije, dobio je Harun Mirza iz Britanije/Haroon Mirza/ za instalaciju Onda i sada.

Austrijski umetnik Franc Vest /Franz West i američka umetnica Elejn Statervent /Elaine Sturtevant dobitnici su nagrade Zlatni lav za životno delo.

Raša Todosijević je za svoju instalaciju Svetlost i tama simbola osvojio Unikredit/UniCredit/ venecijansku nagradu u iznosu od 150.000 evra. Nagrada je dodeljena za podršku i posvećenost kulturi i budućnosti moderne umetnosti.

Pobednički paviljon, Kristof Šlingenzif/Christoph Schlingensief, Nemačka

httpv://www.youtube.com/watch?v=_b8bB_xVUSs&feature=player_embedded

Kontroverzna instalacija Kristofa Šlingenzifa, multimedijalnog umetnika koji je preminuo prošle godine za Bijenale je kompletirala kustos nemačkog paviljona Suzan Genšajmer i predstavlja omaž umetniku. Primajući nagradu, Genšmajerova je izjavila da je imala teškoće u kompletiranju izložbe bez umetnikovog prisustva.

Šlingenzifov projekat se sastoji iz tri dela. Za prvi deo, Centralni deo paviljona je transformisan u repliku crkve koju je umetnik nazvao Crkva straha od stranaca u meni u kojoj je kao tinejdžer provodio vreme kao čtec/altar boy. U sporednim prostorijama je izložena serija multimedijskih dokumenata pod nazivom Fluxus Oratorio – od video klipova do serije x-ray snimaka pre i posle Šlingenzifove operacije raka pluća i njegova borba sa bolešću. U obe instalacije provejava umetnikov strah od smrti i borba za život.

Treći deo projekta opera village je izgradnja opere, muzičke škole, pozorišta, i klinike u Burkini Faso, Afrika.

Kada mi je bilo teško rekao sam svojoj ženi, kada se moje zdravlje pogorša napunićemo kofere lekovima protiv bolova i preseliti se u Burkinu Faso, izjavio je Šlingenzif u februaru prošle godine o njegovom raju u Africi, savanama u kojima je voleo da boravi.

Britanski paviljon, Majk Nelzon/Mike Nelson

httpv://www.youtube.com/watch?v=rYyVFCAYzGY

Britanski paviljon je za Bijenale pretvoren u Istanbul iz 17. veka sa improvizovanim ulicama i prostorijama za život. Postavku koju uopšte ne očekujete da vidite u paviljonu sagradjenom u 19. veku. Nelzonova instalacija zaustavlja dah kod posetilaca zbog  neobične postavke i atmosfere. Zbog svoje istorijske naracije i kompleksnosti tumači se  na nekoliko nivoa.


Trebalo mu je 13 nedelja i pomoć mnogobrojnih asistenata/zajedno sa timom zidara/ da klasičan paviljon pretvore u scene iz orjentalnog Istanbula. Umetnik je očigledno poštovalac Ataturka, turskog reformatora i turskog književnika Pamuka za koga mnogi smatraju da je Nelzonov alter ego.

Škotski paviljon, Karla Blek/Karla Black

httpv://www.youtube.com/watch?v=vX7FALoC_Wc

Karla Blek, vajarka /nominovana za Tarnerovu nagradu/Turner Prize/  kreirala je impresivnu instalaciju apstraktnog sadržaja kombinujuć i/zbog posebnog efekta/ harmonično apstraktne forme sa bojama, reminiscencija Palate Pisani/Palazzo Pisani u Veneciji iz 15.veka. Blek je koristila materijal koji je dobio ‘novi život’ : vazelin koji je pomešala sa prahom od mermera, senke za oči, celofan, sapun, slamu, pesak u kombinaciji sa zidovima od stakla i betona.


Madjarski paviljon, Hajnal Nemet/Hajnal Nemeth

httpv://www.youtube.com/watch?v=34lM6G0tU3I

Nemetova instalacij Sudar-Pasivni intervju je kolaboracija sa operskim pevačima i malim kamernim  orkestrom. Kostur instalacije je eksperimentalna opera o dešavanjima iz stvarnog života, a reflektuje i kazuje priče sa automobilskih nesreća u formi dijaloga. Sve se dešava u akustičnom prostoru, a instalacija se izvodi u formi muzičkog filma, sa libretima dijaloga i pasivnim intervjuima i izloženim kolima koja su zaista imala udes.

Izložena deformisana kola posle udesa inspirišu posetioce da se zapitaju kada i gde  se desio  udes, ima li preživelih, pitanja na koje odgovore u formi da ili ne naziremo u dijalozima operskih pevača, a opera kao medij je izabrana da samo poveća tenziju. Priča počinje sa fabrikom automobila gde se radja novi život koji se završava tragično u udesu, kao ironična metafora za ljudski život.
Galerije u kojima je ova instalacija postavljena obasjane su sablasnom crvenom i plavom bojom koja daje utisak optičke izgubljenosti i čini ovaj paviljon vizuelno jedinstvenim.

Americki paviljon, Dženifer Alora i Djuliermo Kalzadila/ Jennifer Allora & Guillermo Calzadilla

httpv://www.youtube.com/watch?v=hl1iWPEm0iw

Američki paviljon, delo dva umetnika Alore i Kalzadile je eksplicitno politički. Karikira  američki imperijalizam i militarističku moć i ekstremnu fizičku snagu. ‘Show-stopper’ u Djardini. Ispred paviljona je postavljen prevrnut tenk koji je isporučen iz Mančestera, Engleske na kome je postavljena pokretna traka na kojoj jedan od gimnastičara hoda i trči. Ostali propratni objekti koji su deo instalacije dopremljeni su iz raznih krajeva Amerike i Italije. Deo instalacije čine i 8 gimnastičara koji vežbaju na drvenim skulpturama, ustvari sedišta prve i druge klase iz aviona, deo projekta koji se zove Body in Flight.

Za tu priliku su angažovani profesionalni igrači i gimnastičari, Dejv Durante /Dave Durante, Dan Obrajen/Dan O’Brien olimpijski pobednik sa zlatnom medaljom, kao i Čelzi Memel/Chellsie Memmel, pobednica na olimpijskim igrama  sa srebrnom medaljom 2008.

Specijalno, ručno izradjene orgulje koje imaju funkciju A.T.M bankovne mašine su takodje deo  izložbe.

Egipatski paviljon

httpv://www.youtube.com/watch?v=Wuv0Mb1lGik

Thirty Days of Running in the Space je video projekat sa protesta sa Tahir skveru u Kairu februara ove godine koji je elegantno uklopljen sa video zapisom umetnika Ahmeda Bzionija/ Ahmed Bsiony koji je ubijen na početku protesta u Egiptu

Austrijski paviljon, Markus Šinvald/ Markus Schinwald

httpv://www.youtube.com/watch?v=1ySU74TMsEQ

Austrijski paviljon je sagradjen 1934., po dizajnu Jozefa Hofmana/Josef Hoffmann, i arhitektonsko je obeležje Venecije, ne samo Djardinije. Markus Šinvald u svojim instalacijama istražuje ljudsko  telo i njegovo mesto u kulturološkom kontekstu kao i psihološku analizu prostora koji ga okruzuje, koristeći različit medij. Na njegovoj instalaciji posetilac postaje izvodjač, a paviljon bina. Paviljon je pretvoren u lavirint od zidova postavljenih za tu priliku.


Grčki paviljon, Diohandi

httpv://www.youtube.com/watch?v=JWLAWXJQfPk

Minimalistička instalacija grčke umetnice  Diohandije povezuje unutrašnjost i spoljašnost okoline i odnos  u  vremenu  i prostoru. Instalacija  napravljena in situ, uz korišcenje svetlosti i zvuka /kao stub od svetla u belom prostoru/. Diohandi je pretvorila originalni dizajn paviljona u unutrašnji i spoljašni hram umetnosti, koristeći elemente svetla, vazduha ,vode, zemlje i zvuka.

Švajcarski paviljon, Tomas Hiršorn/Thomas Hirschorn

httpv://www.youtube.com/watch?v=WujAmhzYxfc

Čak i onima kojima ‘art star’ Tomas Hiršorn nije po ukusu, njegova složena instalacija pod nazivom Crystal of Resistance skrenula je pažnju. Kompletnu unutrašnjost paviljona je obližio srebrnom folijom i samolepljivom trakom u koji je smestio intrigantne objekte : kristale, fotografije ratnih zločina, knjige iz post-kolonijalne teorije, savremene magazine, internet adrese, usta sa zubima napravljenim od Q-štapica za čišćenje ušiju, a zidove oblozio slomljenim staklom. Formalna koherentnost i sofisticiran pristup  skulpturama, kao i tematska rezonanca čine ovaj paviljon u Djardiniji jednim od najinteresantnijih umetničkih izraza.

Izraelski paviljon, Sigalit Landau/Sigalit Landau

httpv://www.youtube.com/watch?v=NBFDedy1gH0

Sigalit Landau je ukomponovala poetičan i politčki šou za izraelski paviljon. Voda igra veoma važnu ulogu u Srednjem Istoku tako da je voda u Landaovinim instalacijama najvažnija metafora. Posetioca dočekuju specijalno konstruisane ogromne industrijske cevi koje su metafora za vene u ljudskom organizmu.

Deo instalacije, pod nazivom  One man’s floor is another Man’s feelings se projektuje na podu. Metafora koja prikazuje čoveka koji deli teritoriju bacanjem noževa u daljinu i povlači granicu na pesku. Drugi video koji se projektuje na zidovima prikazuje nage žene koje izvlače iz mora vukući ih za dugačke kose obalom koja metaforično predstavlja granicu izmedju zemlje i okeana.

Srpski paviljon, Raša Todosijević

httpv://www.youtube.com/watch?v=7w45KtiZrOw

Svetlost i tama simbola, instalacija Raše Todosijevića, predstavnika srpskog paviljona na 54.Bijenalu u Veneciji su tri Todosijevićeva  projekta koja su medjusobno povezana : prvi deo su radovi pod nazivom Dnevnik, koji komunicira sa posetiocima sa svojim sadržajima koji se stalno dopvunjuju i menjaju. Drugi deo instalacije, Instalacije, su radovi iz već postojećih Todosijevićevih zbirki, 50-tak čajnika ispunjenih cementom. Treću grupu radova čine fotografije koje su sažete  retrospekcija Todosijevićevih performansa sa početka sedamdesetih godina i pocetka 21. veka, a tema izložbe je, po Todosijevićevim rečima, misao o svetlosti i o tami simbola u metaforičnom smislu.

Serija Instalacije klavira ili pijanina, čije su klavijature probodene štapovima za hodanje je takodje deo izložbe u kojoj štapovi simbolišu starost i nemoć, kao i patrijahalnost, vodju, predvodnika i moć.

Tomas Houseg/Thomas Houseago L’Homme Pressé

Takodje je vredno spomenuti i rad Tomasa Housega/Thomas Houseago i njegovu ogromnu skulpturu L’Homme Pressé koja je izložena  na Velikom kanalu, iznad vode. Skulptura je deo izložbe The World Belongs to You koja se sastoji od selekcije impresivne kolekcije francuskog milionera Fransoaza Pinola/ François Pinault.

Još jedan show stopper na Bijenalu, instalacija umetnika iz Italije, Mauricija Katelana/Maurizio Cattelan Others. Skulpture golubova koje nas podsećaju na obične ljude sa ulica koji nemaju nikakave veze sa umetnošću, ali su glavna i neizbežna tema i inspiracija kod umetnika. Ptice se svakodnevno bore da prežive i nadju svoje mesto u urbanim sredinama, baš kao ljudi širom sveta.

Umetnost neće da promeni svet i učiniti ga boljim mestom za život. Neće promeniti ni razmišljanje  kod pojedinaca. Medjutim, izloženi radovi na Bijenalu pokazuju da umetnost odslikava današnji svet, njegovu istoriju, kulturu i budućnost i  može da inspiriše na nova kretanja koja mogu zaista da utiču na svet.

Pogledati

Expo 2010

Turner/Shmurner


Za P.U.L.S.E/ Snežana Moračić

Jedan komentar na tekst 54. Biennale di Venezia

  1. momi

    13/06/2011 at 14:40

    Brava!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *