Tarkovski, filmovi koje je voleo, režiseri koje je cenio…

A. Tarkovskog mnogi filmski kritičari i znalci umetnosti smatraju tvorcem novog filmskog jezika, režiser koga je zanimala prvenstveno ‘duša čoveka’, koji je tvrdio da umetnost simbolizuje smisao našeg postojanja/ inače tema koju je obradjivala klasična ruska književnost 19. veka/.

Sloboda umetnika mu je bila na prvom mestu, a  film je smatrao da je ‘velika i visoka umetnost i kada bi me pitali kako ga vrednujem, ja bih ga postavio negde između muzike i poezije’, duboko je verovao da je film ‘moralni, a ne profesionalni posao’.

Tonino Gvera/1920-2012/ je bio italijanski pesnik, pisac i poznat pisac filmskih scenarija. Radio je sa gotovo sa svim velikim italijanskim rediteljima, među njima su pored Felinija i braće Tavijani još i Vitorio de Sika, Mauro Bolonjini, Alberto Latuada i Frančesko Rosi. Najdužu saradnju je imao sa Mikelandjelom Antonionijem. Bio je veliki poštovalac A.Tarkovskog i njegov dobar prijatelj. Radio je kao koscenarista za njegov film Nostalgija. U intervjuu koji je vodio sa Tarkovskim, jedno od pitanja koje mu je postavio bilo je da nabroji režisere koje poštuje.

‘Pre svega moram da se prisetim…ustvari ne da se prisetim…Uvek ću se sećati genijalnog Dovženka, Aleksandar Dovženko i njegov film ‘Zemlja’. Nemi film. Izvanredan režiser. U eri nemih filmova stvorio je čuda po mom mišljenu. Poetična kinematografija.

Andrej Tarkovski i Robert Breson u Kanu 1983.

Biću kratak sa odgovorima. Onda…Breson, Robert Breson. Breson me je očarao i privukao, čak je znao i da me zapanji svojom estetikom. Imam utisak da je on jedini režiser na svetu koji je uspeo da postigne apsolutnu jednostavnost u filmovima. To je bilo svojstveno Bahu, a u slikarstvu Leonardu da Vinčiju…Tolstoju je to uspelo u književnosti. Za mene, to je Tolstoj, da li me razumete? On je bio primer ingeniozne jednostavnosti. Asketske jednostavnosti…

Antonioni, naravno. Antonioni je ostavio jak utisak na mene sa svojim filmovima, naročito ‘Avantura’ za koji si ti napisao scenario. Da, ti si mu pomogao sa scenarijom, meni je film bio veoma interesantan. Shvatio sam , gledajući ovaj film, shvatio sam onda da je značenje akcije u kinematografiji više uslovno. Praktično nema akcije u Antonionijevim filmovima. To je značenje akcije za njega. Da budem precizan, to najviše volim u filmovima Antonionija.

A.Tarkovski, Antonioni i Guera

Volim i Felinija zbog njegove nežnosti i  dobrote, zbog njegove ljubavi prema ljudima, zbog njegove, kako bih rekao, zbog njegove jednostavnosti i intimnosti . Ako baš želite da znate, ne zbog njegove popularnosti već više zbog njegove humanosti.  Veoma ga poštujem. Njegovu baroknost, ekspresivnost… Sećam se Viga / Žan Vigo 1905-1934/ sa nežnožću i zahvalnošću, koji je, po mom mišljenju, otac francuske moderne kinematografije. Prvi ‘novi talas’, a onda je taj prvi talas udario u obalu, to je sve što je ostalo od tog ‘novog talasa’. Vigo je stvorio francusku kinommatografiju i niko se ne može, osim njega, nazvati njenim ocem. Onda…sa velikim zadovoljstvom i zahvalnošću ću se uvek sećati Sergeja Paradžanova/1924-1990/, njega zaista volim. Njegovu sposobnost da poštuje i voli lepotu. Njegovu umešnost da bude kompletno slobodan i svoj u svojim umetničkim kreacijama’.

A. Tarkovski i Felini

1972. je Leonid Kozlov, istoričar, u razgovoru-intervjuu sa  A.Tarkovskim zamolio Tarkovskog da napravi listu od 10 najboljih filmova. Tarkovski je pitanje shvatio ozbiljno i posle kratkog razmišljanja prvo je napisao imena režisera: Bunjel, Mizoguči, Bergman, Breson, Kurosava, Antonioni, Vigo. Posle male pauze, dodao je još jednog, Drajera. Onda je pažljivo napisao svih deset filmova obeleživši ih od 1-10, i iznenada, neočekivano, dodao Čaplinov Svetlosti grada. Pošto je završio listu, potpisao se i stavio datum: “16.4.72 Андрей Арсеньевич Тарковский”

Evo konačne liste  filmova koje je voleo Andrej Tarkovski:

1. Le Journal d’un curé de campagne/Dnevnik seljačkog sveštenika, crno-beli film francuskog režisera  Roberta Bresona iz 1951.

2. Nattvardsgasterna / Zimsko svetlo, crno-beli film I.Bergmana iz 1962. Bergman je smatrao da je Tarkovski najbolji režiser u istoriji kinematografije. Tarkovski je takodje imao samo hvale za Bergmana. Žrtvovanje, film A.Tarkovskog je očigledno posvećen Bergmanu.

‘Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao čudo. Neočekivano sam se našao na pragu sobe od koje mi, do tog vremena, nisu davali ključeve. Tamo, gde sam ja davno želeo da stignem, Tarkovski se osećao slobodno i sigurno. Našao se čovek koji je umeo da izrazi ono što sam ja uvek želeo, al nisam uspevao – to me  je ohrabrilo i inspirisalo. Tarkovski je veliki majstor filma, tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se život predstavlja kao ogledalo, kao san’, izjavio je I.Bergman.

3. Nazarin , crno/beli film L. Bunjuela iz 1959.

4. Smultronstallet / Divlje jagode, crno-beli film  I.Bergamana iz 1957.

5. City Lights / Svetlosti grada, crno-beli nemi film film Č.Čaplina iz 1931.

Čaplin je jedina osoba koja će u filmskoj industriji biti zapamćena bez ijedne senke sumnje. Njegovi filmovi nikada neće zastariti, izjavio je Tarkovski.

6. Ugetsu Monogatari, K. Mizogučija iz 1953.

7. Shichinin no samurai/ Sedam samuraja iz 1954. A.Kurosave. Sedam samuraja  je bio inspiracija  Tarkovskom za njegov film Andrej Rubljov.

A.Kurosava i A.Tarkovski

8. Persona, I. Bergmana iz 1966.

9. Mouchette, R. Bresona iz 1967. Robert Breson je za mene primer stvarnog i genijalnog filmskog umetnika. On je jedina osoba koja uspela da odoli svim pritiscima i posledicama koje donosi slava, izjavio je Tarkovski.

10. Suna no onna/ Žena u pesku, iz 1964. H.Tešigahare.

Umetnik ne traži, umetnik nalazi , ovu Pikasovu sentencu Tarkovski je često koristio u razgovorima.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Tarkovski