Ulogujte se / Kreirajte profil

Aleksandra Popović: Moje slike su govor u prvom licu

Izložbu slika Aleksandre Popović, u Galeriji ,,Vladislav Maržik“ u Kraljevu, mnogobrojni posetioci dočekali su dugotrajnim aplauzom; kakvim je nagrađeno  i njeno stručno i uverljivo obraćanje poštovaocima njenog slikarskog opusa.

Izložbu ,,Prostori lićnog razumevanja“, kao dela doktorskog umetničkog projekta pod nazivom ,,Psihološka retorika slike“, Aleksandre Popović , u Galeriji ,,Vladislav Maržik“, otvorio je Ivan Milunović, predsednik Udruženja likovnih i primenjenih umetnika u Kraljevu. To je bila četvrta ovogodišnja samostalna izložba ove mlade kraljevačke umetnice, inače  profesorke u ovdašnjoj Gimnaziji. Izložene slike oduševile su mnogobrojnu  publiku, pa je njeno otvaranje propraćeno burnim aplauzom.  Utisak je da aplauz nije bio ništa manji ni kada je Aleksandra Popović, pozdravljajući prisutne i zahvaljujući im na poseti, razložno, jasno, tečno i stručno uverljivo, što se kaže – iz glave,  govorila o tome šta sve nju, kao umetnicu, interesovalo  kada  je slika u pitanju:

– Interesovalo me je šta se to krije iza bojenih nanosa, ispod gornje ploče, ispod pokorice platna, u samom jezgru slike, na samom dnu mog bića. Zadatak mi je bio da definišem tu unutrašnju građu. Pošto su likovni elementi na slici, pre svega psihološki, pa tek onda vizuelni fenomeni, moja unutrašnja dešavanja bila su podloga na kojoj sam izgradila svoju likovnu priču. Svaki umetnik zna da je slika govor u prvom licu, najintimnija ispovest, jedno kondenzovano unutrašnje stanje. Sve to uputilo me je ka razmatranju i istraživanju fenomena unutrašnje realnosti. U okviru tih okolnosti, otvorila mi se mogućnost da sliku vidim kao neku naknadnu istinu o sebi, svoje novo ogledalo, ovog puta nisam htela da ja govorim o slici, već da u jednoj izmenjenoj poziciji ukažem na to kako slika vidi mene. Sve ono o čemu je svest pritajeno ćutala, sve što je cenzurisala, sada je kroz sliku progovorilo, a moj zadatak je bio da taj novogovor dešifrujem i da ga učinim sebi razgovetnim.

O naslovima slika Erozija unutrašnjeg tla, Eruptivnost i Unutrašnje fermentacije, Aleksandra Popović kaže:

– Ove slike govore o mojoj impresioniranosti geološkom ikonografijom. Posebno me interesovala analogija, simetrija između spoljašnjih i inutrašnjih fenomena. Smatram da svi procesi, koji zahvataju spoljašnju, zahvataju i našu unutrašnju prirodu, da ne postoji razlika između prirodnog i mentalmog pejzaža. Moj psihološki život ospoljio se i našao svoj najautentičniji izraz u organskim sedimentnim odlomcima prirode. Okupiranost i oduševljenje geološkim strukturama leži, pre svega, u njihovoj monumentalnosti, pretećoj ozbiljnosti, gde je sve komprimirano bez ostatka. Iako ove forme deluju svojom snagom i liče na jedan neprobojan i obezbeđen svet, one su, ipak, porozne i trošne u svojoj strukturi. Ukazuju na to da je sve podložno prolaznosti, da i priroda, kao i sam život, sve načinje, nagriza i kruni.

Umetnica je, na kraju, dodala:

– Živeti u slici je jedini način da razumete i posedujete sebe, da oslušnete otkucaje lične egzistencije i svog unutrašnjeg vremena.

Izložba slika Aleksandre Popović traje do 7. novembra ove godine.

Aleksandra Popović je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu 2004. godine, na Odseku zidno slikarstvo. Član je ULUS-a od 2005. godine. Saradnik je u Časopisu za umetnost i kulturu P.U.L.S.E. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu iz oblasti slikarstva u klasi Save Pekovića. Do sada je imala devet samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Marko Slavković

Krug Portal

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *