Amarkord – Federiko Fellini

Za: Ljudi kako je ono lep i radostan film. Samo što sve vreme vidim da je dosta njih kralo iz tog filma. Sve je nevino, radosno, razdragano, u fantazijama. Scena sa Crnim košuljama. Ceo grad se skupio da ih dočeka i svi su spremni da uzvikuju parole. Već su udahnuli vazduh i samo čekaju da se oni pojave. A iz tunela dugo vremena izlazi crna prašina, dim, šta li je očin mu. A košulje trče po gradu i na kraju se postavljaju kao u kakvoj predstavi. Individualni doživljaji. Kad čekaju brod. Ma to je tako jednostavno, ljudski, svaka mu čast.

Za: jednom riječju – krasno!

Za: složićete se sa mnom da je motorciklista glavni frajer u filmu? Film je neprevaziđen.

Za: A tek kad fašisti “ubiju” gramofon sto svira Internacionalu.

Protiv: Verovatno će te sad da me zamrznete ali mislim da je film totalno ludilo.

Ima nekoliko dobrih scena ali mi je prica skroz nebulozna i zaista mi nije jasno zašto ga mnogi svrstavaju u vrhunac kinematografije. Mada mene pricom podseca mnogo na Tesnu kožu. Ono školske zavrzlame (the, the…), familijarni problemi i sl. Sve to sto ste pomenuli je OK ali ne vidim svrhu tog filma osim da je donekle autobiografski. Prosvetlite me i objasnite ga bolje.

Ortak koji je isto zaluđen za filmove kaze da sam mentol i ja ga za inat pogledam ponovo pre nekoliko meseci i diskutujem sa ortakom za kojeg je Amarcord Biblija. Kaze on meni:

Film je strava! Pitam ja: Sta ti se sviđa? -Ma sve! -OK, konkretnije malo. -Ma ne pitaj takve gluposti, već sam ti rekao da samo mentolima ne moze da se svidi. … Da li da dopustim da mi se sviđa samo zato sto TREBA da mi se sviđa ili mogu i da se sam zamislim da li mi se ZAISTA sviđa.

Za: Može biti da ti se ne sviđa priča o obicnim ljudima, da više voliš heroje koji spasavaju svet…ili šta već. Ipak pitanje “šta je to dobro u Amarcordu” je mentolsko samo po sebi. Između ostalih stvari, da ostavimo na stranu predivnu, toplu priču u kojoj svi možemo da nađemo sebe ili nekog oko nas, režija, fotografija i muzika su vrhunskog kvaliteta.Nešto što se poslednjih godina vrlo retko viđa.

Protiv: Nisam ti ja od tih što vole junake. Prešao si se. Volim ja priče o običnim ljudima. Ali ako JA uporedim Amarcord i (recimo) Malenu, Malena uvek pobedjuje.

Fotografija u Amarcordu je stvarno lepa. Muzika (ono) OK. Iskreno, nisam nešto ni obraćao pažnju. Ali priča mi je totalno bzvz i zaista ne vidim neku svrhu.Ali ne verujem da trebate po ukusu da sudite toliko. Isto tako pošto mi se ne svidja Amarcord (a ni Lynch, kad je vec rec o degutantnosti) ne znači ni da sam mentol, ni da sam glup, ni da sam filmski nepismen… već samo to da posmatram te filmove na neki drugi način od onih koji tripuju na to.

Sedma umetnost je tu da neke oduševi, neke razonodi a nekima samo da ubije par sati života. Tako i gledam filmove i tako ih sortiram. Mozda grešim ali ne volim da namećem. Zašto bi ja terao nekog da gleda neki film koji se MENI svideo i ako mu se ne svidi da kažem da je ovo ili ono? Mislim da ima puno boljih filmova o običnim ljudima od Amarcorda. Izvinjavam se sto nisam (po nekima) “kultni” filmofil vec se usudjujem da kritikujem te “klasične” stvari!

Protiv: Amarcord se voli zato jer TREBA da se voli. Isto kao i mnogo toga što je kultno i što ne treba da se ispituje. Ostalo od Tita valjda… To je lepo SVIMA a kojima nije.. imaju nekih problema. Ne treba da se objašnjava ni zašto je lepo lepo. Mislim, ono… Izgleda da nema ovde nekih konstruktivnih komentara.

Za: ako hoćeš nesto pametnije morao si prvo da kažeš nešto pametno. Ja nisam video ništa osim tople supice na ovu košavu. Ako misliš da će neko sada da ovde gubi vreme na dokazivanje da je Amarkord recimo jedan od najuticajnijih filmova ikada snimljenih, onda moraš malo da se potrudiš i da provokacija bude bar na malo višem nivou.

Za: Ma ne uzbuđuj se zbog naših lokalnih intelektualaca i party jockera, pogotvu kada nisu in a mood/bože moj/ da se malo igraju aspiring kritičara. Mogu samo da pogađam šta ti se /možda/ nije dopalo u Amarcord-u. Film definitivno nema neki koherentan sadržaj, više je sastavljen iz vinjetica i fragmenata , mali polu-autobiografski omaž provincijskom Riminiju /iz koga je inace Felini/za vreme Musolinija, pred II sv.rat.

I tu je Felini fascinantan, baš u prikazivanju tih grotesknih karaktera i njihovih mentaliteta od Tita /koji je jedini glavni karakter u stvari/pa preko Gradiške /seti se kako je obožavala Gari Kupera/ koja je personifikacija slobode prevashodno, mala prepoznatljiva sredina u kojoj zivi ‘melange’ vrlo kreativnih individua, neki likovi u svojoj grotesknosti su izvitopereni do karikature. Osećanja koja Felini prikazuje idu od patosa, burleske, tuge i nostalgije.

Mislim da Feliniju nije bilo na umu da u fokus stavi samo fašizam, ustvari taj politički segment mu je više poslužio da objasni karakter jedne italijanske sredine i njenih stanovnika. Značaj familije/ ma koliko nama izgledala ekscentrična u svojoj savršenosti/, individualnost karaktera i koliko su ti ljudi spremni da se odupru ili jednostavno utope u svakodnevnicu fašizma itd…

Film je toliko čaroban i magičan da liči na jedan san, vrlo stajlistički uradjen. Seti se onog fazana, ta scena je zaista koliko nestvarna toliko stvarna kao Gradiškin crveni kaput.

Muzika i kinematografija su odlični. Ne mislim da mu je ovaj film najbolje ostvarenje, ali najlepše, najšarmantnije, svakako. I dalje mislim, da se Feliniju najlepša stvar desila u životu, a to je Đulijeta Mesina, posle Ane Manjani najslojevitija i najkompleksnija glumica u svetu filma. To bi otprilike bilo najjednostavnije i najjasnije objašnjenje ovog magičnog filma, bez nepotrebne pretenzije da se svaka scena i svaki lik objasnjava ponaosob.

Za: Ja samo mogu da ti kazem da je recimo sama epizoda sa ujka Leom mali veliki film. ‘io voglio una donna !’

Za: Ti si pitao sta je to toliko dobro u Amarkordu.

Ja sam odgovorio: izuzev priče koju možemo i da ostavimo na stranu, fotografija, režija i muzika su vrhunski. Objasnjenje (koje je nepotrebno) : muzika, fotografija i režija su toliko važni sastojci jednog filma da priča i nije toliko bitna da bi se u filmu uživalo nekih 120 minuta. Na stranu sto je priča u Amarkordu ne dobra nego fenomenalna, scenario takodje i na stranu i to sto retko da sam video film, ako uopšte, ne sećam se, u kojem su režija, muzika i fotografija u klasi remek dela a priča totalno šuplja. Onda si ti pitao još jedno 15-ak puta “šta je to toliko dobro u Amarkordu” i svaki put se čudio što ti na to niko ne odgovara.

Pa kaže, malo copy/paste, to pod obavezno kad treba da se vidi ko je šta rekao:

Rekao si: Ali priča mi je totalno bzvz i zaista ne vidim neku svrhu.

Ja: U čemu ti vidis svrhu? Koja je svrha recimo Malene, kada si je već pomenuo? Osim da nam teku bale i ljige gledajući Moniku, koja je druga svrha filma Malena? Ako ćemo tako, koja je uopšte svrha bilo kog filma? Koja je svrha Odiseje? Koja je svrha Prohujalog sa vihorom? Koja je svrha Dubokog grla? Koliko filmova u istoriji kinematografije, po tebi, je snimljeno sa svrhom, baš me živo interesuje?

Ti: Sedma umetnost je tu da neke oduševi, neke razonodi a nekima samo da ubije par sati života. Tako i gledam filmove i tako ih sortiram.

Ja: Šta si pa ovde hteo da kažeš? Ako gledaš i sortiraš filmove kroz prizmu “ubijanja par sati života” onda si sve rekao i sve je kristalno jasno. To je isto kao ja da kažem “jebem da mi prođe vreme a ustvari me pička uopšte ne zanima”.

Ovo u četiri oka, strogo u poverenju.

Za: A to šta je lepo u Amarcordu.

Znaš kako. Ja sam odrastao u tim jebenim 90-tim, a opet imam hiljadu prelepih sećanja na detinjstvo. I jedino ta sećanja su mi ostala savršena i uvek sretna. Babina bašta u jednom selu u Južnom Banatu, lov na punoglavce prekoputa moje zgrade. Upadanje na vojni poligon koji je takođe preko puta moje zgrade, fudbal ceo dan, bezbrižnost, neopterećenost parama i nekim životnim pitanjima jer roditelji brinu o svemu tome. E to je prvo gde će te ovaj film pogoditi.

Onda je tu sećanje na taj period gde smo svi bili i koji smo prošli. Gluposti koje kao klinac uradiš u školi, grupna mastrubacija. Tu je lepo uradjen odnos kako klinac moralno sebi sudi o tome pred popom dok se ispoveda – ne sudi nego kaže on to neće razumeti, otpevaće par pesmica i nastaviće sa masturbacijom.

Film počinje kad hvataju onu “vatu” što topola pušta u proleće. Zar to nije nešto nevino, bezbrižno, razdragano i to radi svako u gradu. Video sam da je baš te “mace” koristio Stoun u Rođen 4. jula, da bi slikom priblizio tu nevinost detinjstva. Ono paljenje veštice. Ja tu nisam zapamtio ni jednog lika. Ali video si valjda da svako ima svoju priču, svoju šalu. On ti je već tim prvim kadrovima usadio sreću i slogu koji vladaju u tom mestu ( sigurno nije u stvarnosti bilo baš tako, ali slike iz detinjstva su savršene? ). Gomila lokalnih likova: prosjak, advokat, pop, debela iz prodavnice, Gradiška, švaler…. I svi oni grade tu idiličnu atmosferu svojim likom.

Pazi sad.

Napadao je sneg od dva metra. Ulice ne mogu da se očiste nego se pravi pravi mali lavirint od snega. Tuda ide Gradiska, a naš junak za njom. I odjednom taj motorciklista juri kroz taj lavirint kao da vija našeg junaka. Ovaj je zarobljen nema gde da pobegne, u glavi ti se stvara scena panike. Naš junak se gubi u lavrintu. Na kraju to sve brzo prodje, a najveca katastrofa je to sto se on mimoišao sa Gradiškom.

Pazi ti to. On se tim jednostavnim slikama poigrao sa tvojim mozgom na najvišem nivou. Možeš odgledati tu scenu i ne skontati šta se ustvari desilo. Za trenutak ćeš se nadati da će tvoj junak baš tad uhavatiti Gradišku, onda ćeš se plašiti za njega, a na kraju ćeš odahnuti i žaliti sa tim što su se mimoišli. Bićeš silovan nećeš ni primetiti. Onda ta scena kad nacisti dolaze. Lokalni gradjani trče, svi u nacističkim odelima i svako govori šta im je taj nacizam dao. Mladost, mudrost, hrabrost…. Niko ne kaže ma to je sjajna ideja za celo društvo, svako kaže ono sto je njemu LIČNO nacizam podario. U stvari priča kako je to sve funkcionisalo na nivou pojedinca, kao neka vrsta stimulatora.

Kad čekaju brod. Tako nesto beznačajno, glupo. Ali svi su otišli da vide brod koji ce proći. I videće to nešto veliko, grandizno sto je čovek napravio, neverovatno stvar u njihovim životima. A Gradiška će od srce početi da plače. Jer to je brod kojim ona hoće da ode negde, tamo se dešavaju romanse koje ona sanja, tamo će možda upoznati svog Klarka Gejbla, a i kao svaka žena hipnotisana je možda i veličinom i važnošću tog broda.

Sećam se da je jednom, baš kroz to selo u južnom Banatu trebao da prodje kolima princ Aleksandar. Bila je možda neka ’94. Mene i klinku iz komšiluka su majke obukle u najlepše toalete što smo imali i izvele nas na taj put od kaldrme. Čekali smo na nekoj drvenoj klupi 4 sata da taj čovek samo prodje autom. Nisam dočekao, otišao sam kući na večeru, a posle sam čuo da je ON zaista prošao. Bilo mi je žao sto ga nisam video, jer svi koji su videli samo taj njegov auto i mahnuli mu dok je jurio su ceo taj dan bili kao hipnotisani. Nasmejani, veseli….Ja sam kasnije opet video tog čoveka. Posto sam išao u jednu od  “kao elitnu” gimnaziju u NS-u on je jednom došao u posetu. Svi su mu prilazili, ljubili ruke, a ja magarac sam stajao neoduševljen njim, jer jednom nije prošao kroz selo dok sam ga čekao.

Svi ti glupi događaji koji ti stvaraju tu idilu jednog mesta na obali mora. Nama jednostavno reči da ti kazem koliko je meni sad glava puna tog filma. Jer jebi ga. Film ne mora uvek da ima neki jak smisao i da čini kompaktnu celinu koja će analizirati samo jednu stvar.

Ovo je meni film koji će me za dva sata odvesti na drugo mesto, pokazati nesto novo i lepo, prisetiti se nečeg. Ovo je onaj film koji će mi zavesti čula i ostaviti me u jednom opičenom, radosnom bunilu. A sve to će biti urađeno na vrhunski način, odličnom igrom, koju nekad nećeš ni shvatiti da se vrti da bi te zavela. Možeš da ga ne voliš to ti niko ne osprava. A da li oni ne znaju, ne žele, da li su suvise arogantni ili pak smatraju da je suvišno govoriti o tome ne znam. Da bi iko poštovao to sto si rekao morao si reći zašto ti se ne svidja umesto što si samo napisao da je to bezveze. A i ti tražiš da ti oni kažu zašto je film tako dobar, a ne napišeš sta je tako dobro kod Malene.

Oko za oko. quid pro quo ili tako nešto.

Nekad i negde na nekom forumu

za P.U.L.S.E: Tom Joad

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Amarcord, Felini, Film