Uporedna analiza filma ”Istrebljivač” i romana ”Sanjaju li androidi elekrične ovce?” (I deo)

Od naučne-fantastike do filma noar

„Istrebljivač” (1982) je film Ridlija Skota, nastao po romanu „Sanjaju li androidi električne ovce?” američkog pisca Filipa K. Dika i važi za jedan od najboljih filmova naučne-fantastike svih vremena. Radnja filma smeštena je u mračni Los Anđeles, 2019. Nakon nuklearnog rata skoro sve životinje su izumrle. Ljudi se sele u kolonije na druge planete. Sa njima idu i humanoidni roboti, replikanti, od kojih je najnoviji model Neksus-6, najsličiji ljudima. Neki od replikanata se ilegalno vraćaju na Zemlju, kako bi živeli slobodno. Zadatak lovaca na odstreline, kao što je Rik Dekard, je da ih unište, odnosno, orvelovskim eufemizmom – „penzionišu”. Pre nego što to urade, moraju da utvrde da su njihove mete zaista replikanti, a ne ljudi, te ih podvrgavaju Voigt-Kampovom testu empatije.

Okvir priče u filmu je zadržan iz priče romana. Izbacivanjem događaja koji bi opteretili fabulu, izmenom likova, izgleda grada i uslova svakodnevnog života, s posebnom pažnjom posvećenom protagonisti, od haotičnog romana Filipa K. Dika Ridli Skot je uz pomoć scenarista, Hemptona Fenčera i Dejvida Piplsa, napravio priču s početkom, sredinom i krajem i film koji izlazi izvan okvira žanra naučne-fantastike i može se svrstati u film noar.

„Sanjaju li androidi električne ovce?” je Dikov roman s kraja šezdesetih i jedno od njegovih najpoznatijih dela. Karakteristike njegovih romana su preplitanje fikcije i realnosti, junaci koji su psihički rastrojeni, paranormalno, vanzemaljsko i upotreba visoke tehnologije. Dik istančano gradi svoje likove, zalazeći duboko u njihovu psihologiju, a manje pažnje posvećuje pukom razvoju priče. Često zamršene, haotične i nelinearne fabule Dikovih romana se pripisuju njegovim iskustvima s vizijama, paranojom, lucidnim snovima i drogom. (dekardovjednorog.wordpress.com/2012/03/03/filip-k-dik-kratka-biografija-i-neke-zanimljivosti)

1977. Ridli Skot režira svoj prvi film, „Dvoboj do istrebljenja” (“The Duellists”), a njegov drugi film, „Osmi putnik” (“Alien”, 1979) dobija Oskara za najbolje vizuelne efekte i ostvaruje ogroman uspeh. 1982. izlazi „Istrebljivač” s Harisonom Fordom u glavnoj ulozi.

Devet meseci pre premijere „Istrebljivača”, 11. oktobra 1981, nakon što je odgledao samo dvadeset minuta filma, Dik šalje pismo Džefu Volkeru iz producentske kuće The Ladd Company. U pismu se Dik zahvaljuje kreativnom timu, predviđa uticaj ovog filma na žanr naučne-fantastike i njegov komercijalni uspeh. Takođe, govori da je „Istrebljivačem” njegov rad upotpunjen. (Philip K. Dick’s 1981 letter predicting Blade Runner’s impact)

Dik nije imao priliku da odgleda gotov film, jer je preminuo šest meseci pre premijere „Istrebljivača”. Za ovim filmom su usledili i „Vrištavci” (Screamers, 1995), po njegovoj kratkoj priči „Duga varijanta”, „Potpuni opoziv” (Total Recall, 1990), „Suvišni izveštaj” (Minority Report, 2002) i drugi. (movies.about.com/od/toppicks/tp/philip-k-dick-films)

„Sanjaju li android električne ovce?” ima linearnu priču, ali sadrži dosta naizgled konfuznih detalja. Ridli Skot je pri vizualizaciji romana načinio neke značajne promene i učinio ga u potpunosti jasnim. „Istrebljivač” poseduje mnoštvo elemenata filma noar, od priče, preko likova, mesta radnje do vizuelnog stila i muzike. Razlog tome je rediteljevo prepoznavanje nekih od elemenata u romanu i želja da priču učini realnijom, poznatijom i samim tim bližom publici.

1946. francuski kritičari su gledajući američke kriminalističke filmove i melodrame, prvi put posle 1940, uočili u njima neobično novo raspoloženje puno cinizma, tame i očaja i takve filmove nazvali film noir. I danas se vode polemike da li je to stilizacija ili pravi filmski žanr. „Karakteristika noar filmova su teška atmosfera i slike nasilja, pa su oni dovodili posleratni američki pesimizam do nivoa nihilizma, pretpostavljajući postojanje apsolutne i nepopravljive iskvarenosti društva i svih u njemu”. (Dejvid A. Kuk, “Istorija filma II”, CLIO, 2007. str. 46.)

Pol Šreder smatra da bi se, i da nije bilo rata, kasnih tridesetih i početkom četrdesetih film noar prirodno razvio. (“Notes on Film Noir”, Film Comment 8, 1, Spring 1972)

Ali, takođe izgleda moguće da je antiherojsko viđenje sveta u film noir nastalo kao specifičan odgovor na tekuće užase rata i višestruku hipokriziju posleratnog američkog društva. (Dejvid A. Kuk, “Istorija filma II”, CLIO, 2007. str. 46-47)

Ridli Skot uviđa sličnosti između društvenog stanja i opšte moralne nestabilnosti u posleratnoj Americi i ratom razorenom svetu Filipa K. Dika. Ono što je posebno naglašeno u filmu su urbanizacija i industrijalizacija. Raspoloženje koje preovladava je strah od nepromenljivosti društvenih prilika. Koliko god se pojedinac trudio da opstane u dekadentnom svetu, neminovno propada zajedno sa njim.

Dok kod Filipa K. Dika priča prati Dekarda, ali se na nekoliko mesta račva, detaljno opisujući svakodnevni život, diskutujući o religiji, o globalnoj svesti, o oronulom, opustošenom svetu i sa gotovo istom pažnjom prati Isidora (u filmu Dž. F. Sebastijana), u „Istrebljivaču” je Dekard jasno izdvojen kao protagonista. Otuda i promena samog naslova u odnosu na naslov romana.

Dok u „Sanjaju li androidi električne ovce?” postoji mnoštvo likova, negativci se mogu posmatrati kao kolektiv, a dominatni ženski lik ne postoji, u „Istrebljivaču” su gotovo svi glavni likovi tipizirani i preuzeti iz noar filma. Međutim, svaki od glavnih likova i događaja u flmu su izvedeni iz već postojećih u romanu. Nekih od likova iz romana nema u filmu, a neki su tu s  izmenom na karakteru ili drugim imenom. Jasno je da oni nisu autentična rediteljeva tvorevina.

Rik Dekard je lovac na odstreline. U romanu, on se bavi svojim poslom iz praktičnih i jednostavnih razloga. Potreban mu je novac kako bi mogao sebi i svojoj ženi da priušti pravu životinju. Posedovanje prave životinje u romanu Filipa K. Dika predstavlja društvenu normu i odraz visokog staleža, ali i moralnu obavezu. Dekard u romanu ima jasnu motivaciju za uništavanje androida. U filmu, on je penzionisani policajac koji je primoran da se vrati na dužnost.  Mrzovoljan je i vraćanje na posao mu ne pričinjava zadovoljstvo.

That was my profession. Ex-cop. Ex-blade runner. Ex-killer.

On je tipičan protagonista noar filma. Nosi kišni mantil i pištolj. Ciničan je, često pije, usamljenik je i ne veruje autoritetima. On se bori za opstanak u dekadentnom društvu i predstavlja pravi primer antiheroja.

Još jedan od toposa filma noara je lik fatalne žene ili femme fatale. Dok u romanu Dekard ima ženu, Iren, koja mu je veoma naklonjena, iz filma je potpuno izuzeta. Dekardov odnos sa Rejčel u filmu je znatno drugačiji nego u romanu. Samom Rejčelinom izgledu je u filmu posvećena veća pažnja. Sve što znamo o njenom izgledu iz romana jeste da ima tamne oči i da je privlačna.

U filmu, ona  nosi visoke potpetice, stilizovane kostime koji asociraju na odeću četrdesetih, crveni karmin i uvijene šiške. Podseća na Filis Ditrihson (Phyllis Dietrichson) u filmu „Dvostruko osiguranje” (“Duble Idemnity”, 1944). Često joj je lice u oblaku dima cigarete koji se polako razilazi, što je jedan od karakterističnih prizora femme fatale. Misteriozna je, zavodljiva i stoji na putu Dekardovom zadatku, jer postaje njegova slabost.

Dok se u romanu preispituje i Dekardov moral, u filmu se preispituje isključivo verodostojnost njegovih osećanja prema Rejčel kao replikantu. U romanu, Rejčel je okrutna, potpuno lišena empatije i spremna na gnusnu osvetu, guranje Dekardove koze s vrha zgrade. U filmu deluje kao da Rejčel gaji istinska osećanja prema Dekardu. U romanu je jasno da Rejčel ne voli Dekarda, već ga koristi kako bi zaštitila ostale replikante.

U „Istrebljivaču”, Dekardov odnos prema Rejčel je pretvoren u ljubavnu priču. Ljubav je idealizovana i postaje krajnji motiv Dekardovih postupaka. Nakon što otkriva svoju ljubav prema Rejčel, Dekard više nije prosto istrebljivač, lovac na otpremnine, već je vođen željom da je spase. Film se (u poslednjoj verziji) završava kao ljubavna priča. Oni pobegnu zajedno liftom.

Ženskim likom koji vodi junaka u propast može se smatrati Pris. Pris je, kod Dika, slučajno otkrio Isidor koji se stara o njoj. Pris nema osećanja prema Isidoru, ali ga koristi kao zaštitu. U „Istrebljivaču”, Pris ima drugačiju ulogu. Ona namerno traži Sebastijana, kao deo plana da stigne do Tirel korporacije. Glumi bespomoćnost i potpuno manipuliše Sebastijanom.

U sceni u kojoj Pris i Roj pokušavaju da nagovore Sebastijana da ih odvede do Tirel korporacije, Pris se obavija oko njega, zarobivši ga svojim nogama. Kao E. Krouvi navodi u svojoj studiji “Film noar i žene”: “Muški junak se često svesno prepušta “ženi-pauku”, jer je upravo njena seksualnost ono što priželjkuje, te na kraju njegova perverzna želja uzrokuje njegov pad.” (Cowie, E., ‘Film Noir and Women,’ in Copjec, Shades of Noir, 1993 scribble.com/uwi/br/br-misog)

Dž. R. Isidor koji je u romanu vozač kamiona pri agenciji za popravku električnih životinja. U filmu je Dž. F. Sebastijan, tehničar pri industriji replikanata. U romanu je on „pilećemozgovac”, jedan od ljudi sa izrazito niskim koeficijentom inteligence, koji nije prošao test kako bi zadovoljio standard za odlazak na koloniju. Sebastijan u filmu ima bolest koja mu ubrzava starenje, dajući mu nešto zajedničko s replikantima koji imaju životni vek ograničen na četiri godine.

Za P.U.L.S.E Tisa Milić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Sledeći nastavak

.

LITERATURA:

1. „Sanjaju li androidi električne ovce?”, Filip K. Dik, Algoritam, Beograd, 2007.

2. Dejvid A. Kuk, „Istorija filma II”, CLIO, 2007.

3. „Američki noar film”, Miša Nedeljković, Hinaki, 2006.

4. syd-film-blog.blogspot.com/2010/09/book-movie-comparison-do-androids-dream

5. film.krstarica.com/l/filmske-vesti/ko-je-ridli-skot

6. dekardovjednorog.wordpress.com/2012/03/03/filip-k-dik-kratka-biografija-i-neke-zanimljivosti

7. Read Philip K. Dick’s 1981 letter predicting Blade Runner’s impact
blastr.com/2013-3-26/read-philip-k-dicks-1981-letter-predicting-blade-runners-impact

8. „Notes on Film Noir”, Film Comment 8, 1, Spring 1972

9. Cowie, E., ‘Film Noir and Women,’ in Copjec, Shades of Noir, 1993
scribble.com/uwi/br/br-misog

10. Ana Janković Piljić, „PRESVLAČENJE I ARTIFICIJALNO TELO U FILMU
BLEJD RANER ili „ŽENSKO” U ODSUSTVU”
komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/11-12/07/download_ser_cyr

11. hem.passagen.se/replikant/filmnoir

12. Dark Past/Dark Future A Comparison of “Blade Runner” and “The Big Sleep” By Jeff Warshaw, 2009
multiverse.org/fora/showthread.php?t=12464

13. Retrofitting Blade Runner:Issues in Ridley Scott’s Blade Runner and Philip K. Dick’s Do Androids Dream of Electric Sheep?, Judith Kerman, 1991, page 46

14. „VREME”, broj 1106, 15. mart 2012, Kultura vreme.com/cms/view.php?id=1041055&print=yes

15. home.roadrunner.com/~jhartzog/bladerunnerfilmtext

  Film, Naučna fantastika, Noar, roman, Tisa Milić