Ulogujte se / Kreirajte profil

Аристократа у Великој јабуци

Тамно, строго кројено одело, полуцилиндар и штап са куглом од слонове кости, нису нешто што спада у уобичајену слику на узаврелим улицама Њујорка. Напротив, није то више ни нешто на шта ћете обавезно наићи међу уобичајено суздржаним житељима Лондона. Па ипак, управо такву слику црта нам британски музичар и певач Стинг у песми „Енглез у Њујорку”.

308zgxy.jpg

Сопствено виђење овог нестандардног лика Стинг је изразио музички сликајући лик Квентина Криспа, ексцентричног енглеског писца који је, својевремено, црнохуморно изјавио како му је америчко држављанство потребно да би извршио убиство, и при томе био сигуран да га неће депортовати у земљу из које је пристигао.

Ипак, нема сумње да се оно што је Стинг у композицији назначио, пре свега, тиче класичног односа правог енглеског џентлмена према – „обичном” свету. Поготово оном са западне стране океана, па тако и у Великој јабуци – Њујорку где су фини манири још давно замењени свакодневном јурњавом за моћи и – новцем.

STING Englishman in N.Y + if you love somebody set them free

Песма „Енглез у Њујорку”, за разлику од других које је Стинг написао, није доспела на прва места светских листа најслушанијих. Ипак, њена порука остаје актуелна до данашњих дана. Наиме, став Енглеза према Американцима увек је обиловао интересантним специфичностима.

Већ и чињеница да се управо енглески језик усталио као једини званични са друге стране океана, одредио је Енглеску као неку врсту – америчке колевке. Са друге стране, енглеске аристократе из времена „инвазије на нови континент” знали су да у непознату и далеку земљу, у потрази за другачијим животом, у највећој мери, одлазе авантуристи, бегунци од закона, сиротани спремни на све али, углавном, не са претераним знањем и манирима, или чак ваљаном школском обуком… Дакле они који нису успевали да се као личности остваре код куће, на Британским острвима, и за којима је мало ко у домовини искрено жалио.

englishman_sting

Укратко, према мишљењу свих који су волели да се хвале како њиховим венама тече „плава крв”, ти одлазећи су, својим отпадничким чином, престајали да буду – „прави Енглези”. А такво „отпадништво” не опрашта се лако.

Рођен 1951, Стинг, вођа некада изузетно цењене групе „Полис”, која је у жижу интересовања доспела 1977, а са којом је снимио мегахитове попут: „Roxanne”, „Message in a Bottle”, „Every Breath You Take”, „Walking on the Moon”… као да је по преласку у солистичке воде добио додатни стваралачки елан.

Није оклевао да се огледа у свим музичким жанровима, од џеза и рокенрола до класике. Сарађивао је са неким од најзначајнијих имена из свих поменутих праваца. У композицији „Енглез у Њујорку”, на пример, забележена је соло деонице једног од најчувенијих савремених џез саксофониста – Бренфорда Марсалиса, као и звук удараљки ништа мање познатог – Ману Kачеа.

sting

Стингову уметничку свестраност запазили су и редитељи и продуценти ангажујући га за не баш једноставне улоге, попут оне у филму „Дина – пешчана планета” Дејвида Линча. Снимио је око 30 албума, што као солиста, што са „Полис”. Добитник је више „Гремија”, а Универзитет Нортамбрија му је 1991. доделио и почасни докторат из области музике. После свега, заслужио је да га третирају као – енглеског џентлмена.

Енглез у Њујорку

Не пијем кафу, радије бих чај

Волим тост печен само са једне стране

И по мојем акценту можеш да закључиш

Да сам Енглез у Њујорку

Срешћеш ме у шетњи Петом авенијом

Са обавезним штапом у руци

Носим га куда год да пођем

Јер ја сам Енглез у Њујорку

Ја сам странац, ја сам туђинац

Ја сам Енглез у Њујорку

Ако „манири чине човека”, као што кажу

Онда је исти јунак дана

Мораш бити човек да би отрпео подсмех

Буди свој, шта год да други кажу

Ја сам странац, ја сам туђинац

Ја сам Енглез у Њујорку

Скромност. Богатство води у обест

Могао би да скончаш као усамљеник

Пажња, трезвеност, овде су реткост

Вечерња светла су сјајнија од сунца

Потребно је више од борбене опреме да би био човек

Више од дозволе за ношење оружја

Супротстави се противнику, избегавај га ако можеш

Прави џентлмен шета, не трчи

Ако „манири чине човека”, као што кажу

Онда је исти јунак дана

Мораш бити човек да би отрпео потцењивање

Буди свој, шта год да други кажу

Ја сам странац, ја сам туђинац

Ја сам Енглез у Њујорку

Слободан Самарџија
Politika online

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *