Ulogujte se / Kreirajte profil

Avatar

Avatar_The_Movie_HD1

Žali Bože ovakvog hardvera za ovako inferioran, bedast i bezvredan softver.

Da, efekti su odlični. Najbolji koji se za pola milijarde $ mogu kupiti.

Da, dizajn brodova, bagera, helikoptera i ostale tehnike je odličan. Za sve pare.

avatar_movie_based_ubisoft_game_concept_art_1

Da, stvorovi na alien planeti zgledaju solidno – mada, za moj ukus, još uvek su to samo neznatno preobličena zemaljska stvorenja. Uzeli pume, kojote, nosoroge, konje, guštere, meduze, pterodaktile, i malo ih nakitili nekim fensi detaljima, ali po svemu su to još uvek prepoznatljivo zemaljske živuljke. Nema ovde ništa što zaista deluje kao sa druge planete, nego samo površno našminkani zemljani. A to, dakako, važi i za sasvim humanoidne na’vije plave ciganke mačkolikih faca.

Avatar_Neytiri_Zoe_Saldana

avatar_cameron

Postoje dva ključna ugla iz kojih AVATAR deluje inferiorno, i ja ću jasno da ih razlučim da ih nepažljivi čitalac i kameronobožavalac ne bi pomešao.

1) Jedan ugao je donekle ličan, i s njim se možete ali ne morate slagati. on se tiče ideologije filma. znači, ako verujete u taj new age stapanje s prirodom mama zemlja gea magna mater drvogrljenje vegani ufo ‘liberalni’ hipi bulšit, onda se nećete složiti s mojim fiziološkim gnušanjem nad tim baljezgarijama. ali ok, ne morate. to je samo glavna idejna potka filma, ništa tako suštinski bitno kao što su cool efekti, cool alieni, cool vozila, cool 3-D i cool-pucačina i makljaža.

2) Drugi ugao se tiče filma kao filma, a pre svega tretmana likova, zaleta, situacija, saspensa itsl.

dakle, da krenem redom.

1) SVET SE KAŽE DŽUNGLA

avatar_cameron_b

Avatar je besramno patetična hipi-baljezgarija, čak još banalnija i gluplja nego što sam mislio.

Priroda je ovde benevolentna, materinska sila. Sva stvorenja su međusobno povezana, ne metaforičkim bla-bla-trućem i poezijom, kao na zemlji, nego bre bukvalno skroz, elektrohemijski, fizički merljivo. Čak postoje i nekakve utičnice (u perčinima!) kojima se ovi alieni povezuju sa drugim stvorovima i sa mamom lično. Na žalost, zbog populističkog pg-13 rejtinga, ne znamo tačno šta se zbiva i kako to izgleda kad svoje perčine ukrste plava ciganka i plavi ciganin. Najdalje što je Kameron ovde otišao je – bestijalnost, tj. povezivanje sa alien-konjima i alien-pterodaktilima.

Džungla je, u skladu sa ovom zaslađenom i detinjastom hipi perspektivom – jedno veliko slatko licidersko srce, jedna čista, fina, nova, glatka, sjajna šumica, nešto između uređene japanske bašte, crteža iz neke drečave dečje slikovnice i visokobudžetnog setinga za pinkov novogodišnji šou ili, još bolje, NG farmu (u šumi). Ukratko, infantilni, bedasti KIČ. Tu su čak i nekakve fosforescentne travke koje zasijaju kad ih neko zgazi, pa tako imamo jednu baš onako leeeeepu grand-paradu u šumi.

Znači, ovo je jedna čista i fina džungla: nema komaraca, nema parazita, nema truljenja, nema smrada, nema vlage, nema blata. Može čovek da se opušteno razgaći i da šetka bosih nogu, bez straha da će da ugazi u nosorogovo govno, trnje ili neku gnusnu otrovnu biljku čiji dodir izaziva plikove i ojed kože.

1b) IZVINJAVAMO SE, MNOGO SE IZVINJAVAMO

avatar2

To je jedna zaslađena, ljupka džungla nekoga ko nije pažljivo gledao filmove Vernera Hercoga, recimo, i ko stoga nema pojma o tome kako takav eko-sistem stvarno funkcioniše. Svi ovi što se oduševljavaju ‘složenim i uverljivim svetom koji je bujna Kameronova mašta kreirala – čitav jedan novi, originalni svet…’ prosto nemaju pojma o tome kako priroda funkcioniše. Mala riba jede veliku a velika jede malu, to je jedini zakon prirode. Džungla je samo mesto na kome je taj zakon očigledniji nego u nekom sređenom, potkresanom parku, ali princip je isti, sve su ostalo nijanse – deco, priroda je jedna velika orgija koćenja i proždiranja nakota, konglomerat truljenja i rasta iz tih govana u pravcu novog truljenja ali uz prethodno bujanje kako bi bilo još više nakota za nova truljenja i smrđenja… zato je zaista smešna scena u kojoj se naša plava ciganka bukvalno izvinjava alien-šakalu koga je proburazila strelom da bi odbranila svog ljubav-na-prvi-pogled izabranika. Ali nije ga ona stvarno ubila – samo ga vratila velikoj majci od koje sve potiče i kojoj sve odlazi. Oohhhh, to je tako nježno i slatko. prc!

Ukratko, može Kameron da prodaje svoju bozu nekom drugom, površnijem i neupućenijem – nekom, recimo, ko nije čitao ultimativnu knjigu o džungli, TRAGOM ATLANTIDE Persija Foseta (strongest possible Ghoul’s seal of approval! nikad čuli? smesta trk u biblioteku! remek-delo putopisne literature, non plus ultra!). Sa određenim uvidima u stanje stvari prosto je nemoguće iole ozbiljno tretirati izjave gledalaca udivljenih jednim ovoliko FEJK eko-sistemom u kome se mesožderi izvinjavaju biljojedima dok ih rastržu, a ovi se pak mnogo izvinjavaju travkama koje brste, i sve tako u krug.

Jes, biju ko neće. mislim, da se izvini.

2) U TUĐEGA TATKA POGOLEMA PATKA

avatar-worthington

No, dobro. možda je sve to naivno i smešno i fejk, al bože moj, Kameron je to. Zar neko ide na njegove filmove zbog nekih velikih ideja? ne. Kameron je nekada davno bio vrhunski zabavljač i prvorazredni majstor adrenalinske akcije. nismo brojali metke u TERMINATORIMA niti u ALIENSu, nismo se bavili paradoxima puta kroz vreme niti biologijom životnog ciklusa tuđina jer su to bili nebitni detalji u moćno-osmišljenim pričama krcatim zanimljivim likovima i situacijama i – naročito – natrpanim saspensom.

u AVATARU nema ništa od toga.

Nit me je nasmejao (humora vrednog pomena nema nimalo), nit me je naježio (kako je to, recimo, na bezbroj mesta činio u prvom, pa i drugom TERMINATORU, o ALIENS da ne govorim), nit me je uzbudio svojom akcijom u smislu ‘joj, šta će dalje biti, kako će iz ovoga da se izvuku, gotov je, nema šanse, nema spasa, sad je jebo ježa, evo poginu, oh nene ne ne neee…’

I ovo poslednje me je najviše zaprepastilo.

Sve, sve, al nisam očekivao da ću ovako neinvolvirano da posmatram tatkove akcione scene. čak i u jebenom TITANIKU, kad je Leo vezan lisicama u potpalublju a voda nadire, bilo mi je beskrajno napetije i uzbudljivije nego u bilo kojoj sceni AVATARA. Kako bre da se vežem za ove smešne skice ovde, kako da me bude briga za bilo koga od tih štrumpfova, kad su kao likovi postavljeni nesnosno klišetizirano čak i za kameronove standarde u toj meri da leov ‘siroti umetnik-boem’ i njegova ‘sirotinji-sklona lepa bogatašica’ deluju kao 6-D likovi!

Avatar-2009-001

AVATAR je savršeno predvidiv na svakom jebenom koraku tokom ta 3 sata, svaki lik, svaka situacija, sve je nacrtano u tako broad strokes i bez bitnijih varijacija na već viđeni kliše da tu nema ni trunke saspensa. Mislim, fuck, i u AMBISU je jasno da će ženica da oživi nakon melodramatično-saspens scene oživljavanja usta-na-usta i pesnica-u-grudi, pa je opet ta scena vanredno efektno režirana tako da pomisliš ‘ma jebem ga, MOŽDA ipak i neće da oživi?’ a takođe dok to traje možeš i neku suzicu da pustiš, nako usput. Ja sam na AVATARA poneo pakovanje maramica (šta mogu kad sam osetljiva duša; pre 12 godina sam čak i na TITANIKU zasuzio na par mesta) – a ovde, NIŠTA. ni u nagoveštaju. Sve je toliko FEJK FEJK FEJK i sve je tako rutinski režirano da nisam imao nikakav involvement.

To malo akcionih scena više su panoramske – lepe slike koje promiču u 3-D, nego li što su narativno složene. Komplikacije su uvek glavna stvar u saspensu, uvek ispadne nešto nepredviđeno, i onda se čovek zabrine: ‘lele, sad je ovaj naš nagrabusio: kako li će se iz ovoga da izvuče???!’ Iako negde u podsvesti znamo da u pg-13 filmićima koji koštaju 500 miliona $ glavni junaci ne ginu (fuck, ne ginu ni u onima od 5 miliona!), ipak vešt reditelj – kakav je Kameron nekada bio – može da nas natera da to načas zaboravimo tako što svog junaka strpa u situaciju, i režira je tako frenetično, da se stvarno zabrinemo za njega. Ovde je Kameron skoro sasvim razvodnio svoju nekad-visceralnu režiju i režijom-proizveden saspens zamenio 3-D-tehnikom-proizvedenom vrtoglavicom.

AVATAR

Očito je da ima rulje kod koje tako jeftini trikovi pale – prostota se da zaseniti tim ćiribu-ćiriba forama i hipnotisati tehnički, veštački, neumetinički proizvedenim zamućenjem vida. A to je tako zbog toga što ciljna publika ovog filma nisu oni koji su odrastali na knjigama (iz kojih je maznuo neke krupne elemente zapleta) niti na filmovima (onim pravim, pre lukas-spilberg-džekson zaglupljenja), već na video-igricama. as simple as that! Ko se napaja fejk svetovima iz igrica, njemu će fejk svet nesrećno-nazvane Pandore (?!) da legne ko budali šamar, a svo to mrdanje i vrtoglavica i 3-D efekti biće tom nesrećniku ekvivalent ‘avanture’. Ali za moje pare, avantura je LORENS OD ARABIJE, a ne ovaj 3-D mikijev zabavnik za retarde nacrtan u kompjuteru.

avatar2-4

Od autora TITANIKA zaista nisam mnogo očekivao, ali ovo je još ispod tih smanjenih očekivanja – kao da je pokušavao da napravi još klištetiziraniji, površniji, debilniji film od spilberg-lukasovih, i u tome je, na žalost, i uspeo.

Ako hoćete, smatrajte ove moje izjave ‘pomodarstvom’ (kao da mene zabole koga je ‘in’ hvaliti ili pljuvati, i kao da ja pratim bilo koje trendove), ali eto, ja kao običan konzument koji je došao na Kameronov rolerkoster nisam dobio skoro nimalo onog andrenalina, saspensa, akcije i ostalih čari koje je čak i TITANIK imao.

Sve je ovo fejk fejk fejk, emotivno potpuno prazan i čak smešan film.

Da se razumemo: Nisam rekao da je film negledljiv pa ni užasno loš per se. Numerički, moraću da mu dam nešto kao trojku – nije mi bio previše dosadan, čak i ti otrcani i predvidivi delovi zanimljivi su za oko, barem za jedno gledanje, ali zaista nisam siguran da ću nešto mnogo da se zaletim ponovo da ga gledam. Možda ga pogledam jednom i u 2D, za mesec dana, for the hell of it, ali sigurno me ne zanima ni da posedujem dvd ni da pratim extra dodatke, making of, intervjue ili bilo šta vezano za ovaj kičasti svet i njegove nabudžene a šuplje stanovnike.

Za jednokratnu exkurziju, Avatar je ok… može se izdržati ako niste nešto preterano alergični na hipi tree-hugging bullshit i na zaslađene debilne verzije bajki o ‘majci prirodi’ i sl. sranjima. Ja sam uzdisao glasno i proizvodio neke zvukove samo na 4-5 mesta u filmu, ostatak sam se suzdržavao i samo kolutao očima.

Ako vam ne smeta jedna plitka kičasta fantazija sa prenabudženim efektima (i nepotrebno otegnutim trajanjem), Avatar je podnošljiv. ali to je sve što treba očekivati: ovo je pre showcase za spektakularne efekte nego li pravi film po sebi. Sad kad nam je Kameron pokazao da cgi može da izgleda nešto uverljivije nego što smo to inače navikli, samo preostaje da ga se poduhvati neki pravi vizionar i sav ovaj hardver uposli u svrhe softvera vrednog tolikog vremena i truda.

za P.U.L.S.E / Dejan Ognjanovic

(C) DEJAN OGNJANOVIĆ, ZA GHOUL, INC.

9 komentara na tekst Avatar

  1. Snežana Moračić

    09/02/2010 at 12:18

    moram da priznam da i ja delim dejanov doživljaj. spektakularni efekati, već vidjena priča, korektna gluma i naravno, svojevrsni doživljaj u 3D IMAXu, loše kokice pune putera i soli i neukusna diet cola, nemirna deca okolo i bučni nedorasli odrasli…ali ‘ajde kada je hype nek je u muvicu.

  2. Moca

    09/02/2010 at 15:08

    šta da vam kažem, definitvno je potrebna vremenska distanca za vrednovanje avatara. ovako rano, svaka ocena je rizična.

  3. Bojan

    10/02/2010 at 15:20

    Sta ja znam, moj odnos prema Kameronu je ambivalentan. S jedne strane, potpisujem svaku rec onog pregleda iz knjige Rajka Radovanovica** a opet me Kameron nije nikad preterano fascinirao licno. Voleo bih da je ostao na toj Rajkovoj putanji i da je krenuo u te price zanrovske, doduse u onoj A-list dioptriji ali dobro. Eto Mektirnen je gledljiv iz te ekipe. Ovako, on jeste postao “avangarda” i “rodonacelnik” i svakako ime koje nosi vecu finansijsku tezinu od gotovo celog Holivuda ukupno. Ali, poput Dejana, i ja mislim da sve to sa filmom nema mnogo veze. Naprosto bi vec bilo fer da tom hibridnom zanru filma, spota, reklamne kampanje, video-igrice i mastovitog fotosopa daju neku specijalnu kategorizaciju pa ko voli, udri i prati. Mada sam sa hejtom Kamerona u tom smislu zavrsio vec oko Titanika pa sad nemam volje :). Doduse, uvek postoji sansa da se covek vrati u neku suvislost (evo Spilberg recimo, obavezan objekat pljuvke svakog nadobudnog filmofila od IT-ja naovamo, a covek je nakon tih igrica/zezalica sa efektima i fotosopovima, poceo da pravi STVARNO mocne filmove… u ovome sto je radio poslednjih 15-ak godina, ima nekoliko naslova koji recito ilustruju CINJENICU da je Spilberg punokrvni i suvereni sineasta, onako auteur prvog reda u onom bazenovsko-serisovskom znacenju te odrednice, i poznavalac kadar da upravlja svakim zanrom kojeg se poduhvati… sve ovo ne bih ni mrtav napisao u doba kad sam gledao samo arthouse-naslove i ustajao od stola kad god mi neko pocne sa superlativima o bilo kojem holivudskom haeavyweight-y poslednjih decenija a pogotovo od 1980-ih naovamo). Lukasa nisam nikad ni gledao osim American Grafitti, velikog filma.

    Jedino bih bio, istorijskog postenja radi, malo pravedniji prema ol’ hippies i ne bih ih gurao medju ove aktuelne tree-hugging manijake (environmentalizam u ovoj militantnoj formi je jedno od vecih zala modernog sveta, opsceni mizantropski fasizam kamufliran u tu odecu somnambulija o “Majci Gaji” i glupostima). Oni su od hipika samo preuzeli tu masku altruizma i opsteprihvatljivosti. Ekipa iz 1960ih je ipak bila i autenticnija i idejno real deal (govorim o periodu kad je to imalo nekog smisla, naravno, dok se nije prtetvorilo u onaj adolescentsko-srednjeklasni cirkus dokonih LSD-ovaca i vikend-anarhista). Ali su u medjuvremenu prvoborci ili posenilili ili poumirali ili marginalizovani i sada ih simbolicki arci ko stigne.
    Kao sto se i svaka polumuzicarska zamlata kune u Elvisa/Lenona/koga vec.Sto je sve za posebnu temu.

    ** Oko Radovanoviceve (zaista odlicne!) knjige, drago mi je sto je ljudi pamte; Moco, jesi onaj tekst negde nasao na netu ili si ga rucno prekucavao? Ja bih preneo ono o Dragotiju, odlican esej (pritom Sten nije nista ni snimio odtkad je to napisano).

  4. Moca

    10/02/2010 at 17:01

    prekucavao sam. toliko mi se smučilo da čitam i slušam o efektima, američkoj intervenciji u iraku, new age-u, marincima, pokahontas itd…hteo sam da podvučem da kameron i dalje snima melodrame. sad, priznajem da je ta melodrama ostala zakopana i previše ispod tih površinskih slojeva, ali to je i dalje kameron. “više je više, a previše nikad nije dovoljno.”

  5. Bojan

    10/02/2010 at 18:22

    Pa da, ali pazi, za premestanje tezista price na efekte, New Age, agresiju na Irak… najkrivlji je sam Kameron. Mislim, covek je i postigao efekat koji zeli, nije se on preracunao, nego je cinjenica da – kad god film krene uz hype “a sada EFEKTI kakve NIKAD niste videli, NAJSKUPLJI blokbaster ever!!” – onda svaka druga dimenzija filma pada u drugi plan (tj. stoti, u Kameronovom slucaju), a on vec, evo, od Terminatora 2 jase na tom pristupu. Sad ne mislim, naravno, da Kameron treba da se pretvori u Zvjaginceva ili Vudija Alena, neka cveta hiljadu cvetova. Ali kazem, ako je vec Spilberg mogao posle onih efekata i svega toga da napravi Sindlera, Amistad, Catch Me If You Can (pa i onaj cukorovsko-sirkovsko-bilivajlderovski Terminal), mozda ni Kameronu ne bi bilo lose da “reinventuje” samog sebe praveci neki (za promenu) efektima neoptereceniji a pricom uslovljeniji zanrovski film.

  6. Moca

    10/02/2010 at 20:15

    i ja bih voleo da vidim neki “običan” film od njega, ali evo na imdb-u piše da je u pretprodukciji “Battle Angel”…”In the 26th century, a female cyborg is rescued from the scrapheap by a scientist…”

    a biće (verujem) i nastavaka Avatara, tako da…mrka kapa.

  7. Snežana Moračić

    10/02/2010 at 22:01

    ma kakav ‘obican’ film, njegova kreativna vizija, citaj megamegalomanstvo ne moze da se zadovolji nekom epskom drametinom vise, on zeli potpuno da menja filmsku industriju uopste sto i radi.

    medjutim, sa svim tim animiranim likovima, u tom virtuelnom svetu gde sve manje ima ljudi koliko ce on meni, u buducnposti sa tim ‘cudovistima’ da bude interesantan i blizak?

    to je taj problem koji ja imam, u redu je da budem ‘au courant’ i da me tehnologija ne pregazi, ali onda se gubi nesto sto kvintesencijalni film daje, a to je zivot.

    zato mi se te super-super tehnoloske bajke i ne svidjaju, i ne samo to, avatar je jedan tehnoloski kitch, sa svim onim kompjuterizovanim bojama, gde je ona vlaga, ona monohromaticnost tarkovskog ili bergmana pa ti udje u koske kao kostobolja pa ne izlazi nego onako tupo boli?

    ovaj avatar je tako ‘razdragan’ tako navijacki, tako kokicarsko bljutav bas kao te kokice i diet cola koju sam popila sa naocarima na nosu.

    mislim, moco…o kojoj ti to vremenskoj distanci govoris?
    pa disney ima pixar pre avatara i sta?
    ajde, sta?
    dokle bre vise tih animiranih filmova egzibicionisticko-egomanijacnih-kreativnih vizionara, pazi molim te.

    ma nervira me avatar big time,ispljuvala bih ga slatko, srecom to je uradio dejan umesto mene.

  8. Moca

    11/02/2010 at 01:11

    Pa ne znam, ja imam problem da momentalno sagledam velicinu Avatara. Ocigledno je da nije obican film u pitanju. Videcemo sta ce doneti naredne godine, u kom smeru ce to sve da ide. Mislim da su pozurili i oni koji ga pljuju i oni koji ga preterano hvale. A i morao bih da ga pogledam jos koji put. Ne možeš videti sve u jednom gledanju od onih silnih zajebancija.

    ne znam to za pixar, ne (volim da) gledam animirane filmove.

    ne volim ni ja da gledam animirano-igrane filmove, ali eto, Avatar je kao neka specijalna prilika. nije to ni film, više kao neko 3-d iskustvo. i ne bih voleo da bude nastavaka, kao što ne bih voleo ni da se stvari nastave u tom pravcu…a verovatno hoće.

    evo, da pomenem opet radovanovića, koji kaže da je kameron svaki put prilagođavao priču vremenu u kom film nastaje. šta da smisli 2010. godine osim tako nečeg što smo i videli u avataru? a to više govori o vremenu, a i o ljudima, koji hrle da to odgledaju i učine film najgledanijim ili šta već u istoriji. no, rekoh već, mene to ne zanima, zanimaju me likovi i odnosi među njima. šteta je što su ostali zatrpani gorepomenutim sporednim stvarima.

  9. Weird and Wonderful

    01/03/2010 at 14:42

    Hmmmmm…

    ima tome vec par godina od kako sam prestao da analiziram filmove a poceo da ih gledam i uzivam u njima.

    Jos na faksu me na stranputicu naterao prof. York dva kursa kod njega History of Sci-fi i history of Horror movies. upropastio me. navikao nas da gledamo kamere, analiziramo znacenja, trazimo metafore, gledamo iza platna i sl.

    eehh moje srece kad sam poceo ponovo da gledam filmove jer me zabavljaju, sto je ako se malo zamislite i vratite u proslost i bila namera divnih ljudi koji su nam doneli prve filmove.

    Tek… da se vratim na temu, meni je bas prijao. par sati super zabave i jedan od najzabavnijih filmova u poslednje vreme (nisam se tako zabavio jos od In Brudges).

    I sad merim filmove samo jednim kriterijumom: koliko mi je osmeh i koliko dugo traje kad iza iz bioskopa. Avatar me drzao par dana 😀

    cheers ya all

    😛

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *