Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Beograd kao Barbikan

Radeći u listu „Sunday Times” postao sam novinar, ali sam ostao dizajner u duši. U stvari, ja sam vizuelni novinar, kaže urednik jednog od najuticajnijih dizajnerskih magazina na svetu \”The Wallpaper\”” Toni Čejmbers. Čelnik magazina o modi, dizajnu, putovanjima, načinu života i tehnologiji, gostovao je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna koja je održana krajem maja. Održao je predavanje – lekciju mladim dizajnerima na temu kako voditi uspešan magazin koji vlada tržištem već 11 godina.

34421kultdod06

Čitaoci u 70 zemalja sveta, „Wallpaper” nazivaju „dizajnerskom atrakcijom počevši već od naslovne strane”, pa ne čudi da je ovaj magazin nezaobilazna destinacija za sve koji prate svetske trendove.

Na koji način ste uspeli da povežete strastvenog dizajnera u sebi sa ulogom glavnog urednika magazina „Wallpaper”?

U mojoj dizajnerskoj karijeri uvek sam bio novinarski opredeljen. Na univerzitetu u Bruklinu gde sam studirao grafički dizajn, akcenat je bio na dizajnu, međutim potenciran je i novinarski pristup nastavi, a razgovarali smo kako dizajn da primenimo u novinarstvu. Drugi značajan uticaj bio je posle mog zapošljavanja u „Sunday Times”. U početku nisam ni slutio da ću raditi u novinama, nisam se interesovao za magazine. Posao sam dobio u 21. godini, na tri meseca, pa na šest, a zatim sam ostao skoro deset godina.

Da li uređivanje magazina koji postavlja trendove u pogledu dizajna i načina života ima uticaja na Vaše lične projekte?

Od grafičkog dizajnera napredovao sam do kreativnog direktora, pa do urednika i bilo je lakše jer sam već poznavao materiju. Obraćao sam pažnju i na tekst, sadržaj, a ne samo na fotografije što mnogi dizajneri često rade. Međutim, u stalnom sam okršaju informacija i kreativnosti, pa nemam vremena da se bavim svojim projektima. Ponekad poželim da sklonim nogu sa gasa i da usporim.

Smatrate li da će štampa preživeti krizu prouzrokovanu velikom dominacijom Interneta?

Borba će biti teška. Magazini će opstati, ali će morati da se menjaju. Uticajni magazini moraće stalno da se trude da budu što kvalitetniji i lepši. Dizajn i kvalitet papira su prednosti novina i magazina u odnosu na Internet. Sa dobrim dizajnom čitaocu bi trebalo da bude lepo i posebno da drži novine u ruci, oseti miris papira i teksturu, da uživa u njemu. To je posebno osećanje jer pretraživanje Interneta nije isto. Ne znam da li će i kako novine pobediti Internet. O ovome se može pričati kao o generacijskom dešavanju. Brzina je danas najbitnija, nove tehnologije prevazilaze stare, teraju ih da se menjaju ili da nestanu. Najbolja analogija bila bi poređenje radija i televizije. Televizija je radio u slikama. Kako radio u tom smislu može da preživi? Kako da se bori sa mnogo jačim od sebe? Poslednjih godina popularnost radija raste, što mogu da potvrdim jer ga sve češće slušam. Pa ako je taj aparat preživeo, mogu i novine.

Kakav je osećaj uticaja na veliki broj ljudi – čitaoce, kolege ali i ostale magazine koji se ugledaju na „Wallpaper”?

Nekada je pomalo zastrašujuće U „Wallpaper” magazinu radim onako kako osećam da treba. Sa materijalom koji imam, mogu da izdajem deset „Wallpaper” magazina, ali umetnost je da u jedan broj stavim ono odabrano. Zbog vremena u kojem živim, magazin mora biti atraktivan. Pravim greške, ali na izostavljanje nečega iz magazina, gledam kao pitanje života i smrti.

Kako pronalazite ideje?

Inspiriše me umetnost. Galerije su mi uvek bile izbor. Mesto gde živim, Barbikan u Londonu, savršeno je mesto gde se koncentrišem i koje me inspiriše. To je prelepo mesto sa divnom arhitekturom, jedan od najznačajnijih umetničkih centara Evrope. Zgrada u kojoj živim je stara, masivna, što pomalo liči i na zgrade u Beogradu. Unutar nje je sve uređeno, sa prelepim baštama. To jeste kontrast, a to volim kao i ekstremnu razliku između tame i svetla. Veoma moćna zgrada, može se reći da izgleda kao monstrum ali je unutra savršeno uređena, ima bioskop, prodavnice, galerije, a preovlađuje i priroda, i bukvalno ne moram ni da izlazim iz zgrade. To je moja oaza.

Želite da kažete da je Vaš Barbikan sličan Beogradu?

Prvenstveno po arhitekturi pojedinih zgrada. Pre nekoliko godina u magazinu „Wallpaper” smo imali prikaz Beograda. Bio sam oduševljen kada sam saznao da je zgrada „Geneksa” najteža zgrada na svetu, ili je bila u trenutku kada je građena. Volim što Beograd ima težinu u arhitekturi, divan dizajn ali i veliki problem što se ništa ne održava. U tome je sličnost Barbikana i Beograda. Održavanje arhitekture je ono što Beogradu nedostaje.

Политика – Тања Танацковић

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *