Ulogujte se / Kreirajte profil

Besmisao gradske kulture i umetnosti situiranih (iz ugla fiktivnog megalomanijaka)

“The megalomania” by Victoria Ivanova

I mi manipulatori imamo loša jutra.
Ona kada ustanemo „na levu nogu“ ,
kada zasija plavi mesec u našim očima,
kada prva pesma kreće rečima „Please allow me to introduce myself…“

Ona čuvena jutra kada moramo da podsetimo elitu, da smo je mi stvorili, nekada mali ljudi poreklom iz radničke klase, a koji su sada otišli predaleko u svojoj ambiciji. Danas nemam vremena da se brinem o korektnosti i da navodim dela iz književnosti, iz socio-psihologije, iz analitičkih diskursa koji potvrđuju besmisao angažovanja postmodernog patetičara koji misli da vredi.

Znam da se pitaš sada, govoriš sebi, evo još jednog ozlojeđenog pojedinca, ne može mene niko ubediti da ja ne vredim, imao sam dobre roditelje, dobro vaspitanje, ja sam srećno dete.

I jesi, ti si jedno veliko srećno dete. Infantilna kreacija, kojoj su roditelji govorili da vredi i da će uspeti. Posle su mu kupili stan, da može da se kurči da je „samostalan“ ; vaspitali su ga da nađe moderan posao, pa je on sada programer koji se tripuje da je kreativan jer je ispisao kod za neku glupavu video igru sa zmajevima…

Verovatno ima devojku koja je sa njim jer je situiran i sociološki nesvestan, to jest glup, ali ona to nikada neće reći njemu jer ni ona nije bolja.

Ona sad verovatno ide na kospleje ili dizajnira neku modnu liniju koja je javno nepriznata i onda mora da plaća i drugorazredne manekenke da se slikaju za fejsbuk, samo da bi mogla da se i ona tripuje da je kreativna i jebeno „individualno ispunjena“… Ili, evo ovako, ako je malo pametnija onda je fotografkinja (a da, ne smeš reći da se bavi fotografijom ili da je fotograf, jer to nije jezički korektno, na to se danas pazi, ne pazi se na činjenicu da su fotografije sranje i nastaju jednim škljocajem).

E sad…. HHAHAHAHAHAHAHHAHhh… Tako mi lepo utvrdismo drugu eru robovlasništva. 150 jebenih godina nam je trebalo, vi jebeni crvi. Samo zato što je nekoliko jebenih pojedinaca počelo smatrati robove isuviše niskom rasom i počelo ih je previše omalovažavati… Debili. Čekaj, to nije korektan termin… Um… Može nezasiti glupani? Ok, onda ostaćemo na nezasitim glupanima. Nego da, tad nismo imali meru. Sad su vremena drugačija. Morali smo da ubacimo diskursnu korektnost, da kažemo može i seks sa ovim i sa onim, seksualnost je veliki deo ličnosti (iako nikad nije bio i koga briga šta te lično loži u životu)… Morali smo čak i da damo prava ženama koje su svojom bukom skretale misli sa pravog toka istorije (da ne bude zabune, nije da imam nešto protiv davanja prava ženama i ostatku ljudstva, da se razumemo – to je za mene bio samo instrument skretanja misli sa glavnog žarišta).

A to glavno žarište… a jao… Sada, posle 150 godina… prag tolerancije je PREĐEN. HAHAHah.

Pametni čika Erih From ga je davno utvdio. Rekao je

Kada čovek više ne bude okupiran smislom, kada mu postane nebitno za koga radi i šta se od njega traži, sve dok dobija novac da PREŽIVLJAVA u nekom utopijskom komforu… Onda će doći druga era robovlasništva i ono će biti SVOJEVOLJNO.

AAAAAAaaaaahhh daaa da da  i da…..

Pre samo nekoliko meseci su nove ankete utvrđene u najvećim gradovima moderne civilizacije…
Zvanično je poznato, čoveka danas, više nego ikad, boli uvo šta je smisao njegovog poslovnog angažovanja, sve dok čeka nove Avendžere i novu sezonu GoT-a…

HHAHAHHAHAHAHAhaaahahahha…. Kakvo patetično infantilno i naizgled srećno stvorenje…

hahahhhahahahahahahahhahahahahh……

Idiote jedan beskorisni…

Ti više nemaš iluzija da je ostalo ikakve vrline u tebi. Slušao si u ime ideala, slušaćeš i u ime besmisla. Jer ti za toliko vrediš sada.

Kako ti se sviđa da bleneš u besmisao čoveče? Ko je mrtav sada? Bog ili ti – moderni čovek, čoveče moderni?

Nema crvene pilule, nema plave. Sve je to sivo, jednobojno. Prekasno je za tebe. Za sve vas. Izbor je breme, budi rob! Napravi tu grešku mlad, star, sredovečan, nije bitno kad, SAMO JE NAPRAVI! Znaš ti dobro o kakvoj grešci ja pričam…, a posle bezuspešno pokušavaj da nađeš umetnost u sistemu našeg materijalnog kapitalizma! I NE BRINI, niko te neće kriviti što si bezuspešan!

Ah, divnih li vremena za besmisao robotike… Za besmisao gomilanja goriva, vode, hrane… Nuklearnog otpada… Koga briga čemu sve to vodi, sve dok stiže plata jednom mesečno i sve dok smo prividno srećni na radnom mestu i niko ne dira ni u čiji patetični sistem vrednosti… POŠTOVANJE! POŠTOVANJE KOLEKTIVNOG LIČNOG BESMISLA! HAHAHhahahahah…

Eh, zaneh se ponovo, oprosti post-moderni čitaoče, bilo je vremena kada sam mogao ovo da propovedam, a da uvek ima neko ko se izvukao zato što je naučio sve zamke sistema. Bili su to dani kada je još uvek bilo vrednosti u smislu… Da sam tada mogao pretpostaviti da će čovek sam istrebiti vrednost smisla, odavno bi ga pustio da suvereno vlada kolektivnim idejama koje samo LIČE na vrednost. Eh, mladosti moja… Naivna, buntovna, željna dokazivanja mladosti. Što sam više dokazivao, to je čovek više nalazio razloga da pronađe smisao… Samo sam trebao da pustim i sve bi došlo na svoje… “Just let go… Slide.” Ne brini ko je za volanom čoveče, biće sve to OK…

I ja ovo ne pričam radničkoj klasi, neeee, oni znaju da nema izlaza za njih. Ovo je za gradske elite koji tripuju da su kreativni i da vrede dok čuvaju zelene gradske površine svojim beskorisnim protestima, dok kače poruke o donacijama, o nekim glupim zakonima koje nikada neće usvojiti, a i da usvoje – koga boli uvo… Mislite da bar nešto radite time? HAHAHAHAahahah… Nemate vi muda da uradite išta pravilno, jer znate da se nikada ne bi mogli odreći svojih tropskih letovanja i svojih utripovanih sistema vrednosti gde se svi vole, poštuju, gde vlada utopijska harmonija opšte STAGNACIJE i gde su vaši visoki standardi poštovanja JEDNAKI sociološkom slepilu

Prestanite sa slikama sa skupih letovanja, svi znaju da to niste vi zaradili. Prestanite sa vašim glupavim izložbama, fotografijama, korektnostima, protestima… Klasna razlika preočigledna. Začepite. Utišajte se na nivo nepostojanja. Isključite fejsbuk, isključite tviter, shvatite da ne vredite i nemojte previše buke praviti oko toga. Otiđite lagano u noć, bes i vatru ostavite onima koji je zaslužuju. Nije ona za vas, vi ste besni što ste beskorisni i što ne znate kako da budete IŠTA DRUGO.

Zaista… Pokušavam da ti pomognem postmoderni konformisto. Vidi: postoje ljudi koji stvarno pate, ne izazivaj ih slikama svojih površnih hobija kreativnosti sa pozicije naivnog blaženstva… Nema smisla. To je danas skoro jednako poziciji žrtve…

DA, DA I DA… Otiđi mirno u noć i probaj da spavaš gradska elito. Volim te. Ti me činiš kompletnim…

Samo nemoj baš previše da se kurčiš, znaš da je nova revolucija lenjinovskih razmera uvek tu iza ćoška.

… A posle, ako i kada se desi, možete svi ZAJEDNO da se nadate Betmenu da će na autopilotu odneti nuklearku van dometa.

HAHAHAHhahah…

HHAHAHAHAhahaahahaah…

Obožavam filmove o super herojima… Toliko su daleko od stvarnosti… Isto kao i umovi situiranih.

… i da, ništa se ne brinite, sve će biti ok i SVE je pod kontrolom. 😉

Do you know what “nemesis” means? A righteous infliction of retribution manifested by an appropriate agent.

(Hvala Gaj Ričiju i Brik Topu za narativnu inspiraciju)

Za P.U.L.S.E: Miroslav Krilović

4 komentara na tekst Besmisao gradske kulture i umetnosti situiranih (iz ugla fiktivnog megalomanijaka)

  1. Aleksandra M. Lalić

    19/08/2017 at 10:52

    Dopada mi se tekst, ali bi bio još bolji da nema psovki i “eh”, “ah”, “hahaha”, “daaa”.

  2. Violeta

    19/08/2017 at 12:04

    Da, slažem se sa Aleksandrom. I, ako smem da dodam, bez zamki generalizacije, onda smo drugi kraj iste batine. Opet, bunt je dobar, treba podviknuti. 🙂

  3. Vilogorski

    19/08/2017 at 18:14

    /Otiđi mirno u noć i probaj da spavaš gradska elito, vi ste besni što ste beskorisni/
    Бескорисност је недостатак самокритичне и упитаности- Ко сам Ја и шта хоћу.
    Ови наши “протестанти”имају унутрашњи нагон побуне али немају контакт са суровом реалношћу.И ако имају неко теријско знање које даје неко потпуно неосновано смопоуздање,које временом еволуира у опортунизам,и за последицу има тоталну неспособност изражаја својих декларативних захтева презентованих владајућим. То забрињава, немогућност конституисања минимума захтева који би мобилисали енергију понижених и увређених, транзиционих губитника у којима таји огромно незадовољство.
    То је кључни проблем разилажења идеализма са животом.
    Међутим истина станује на другом месту у сржи јалових протеста стоји нагон за идентификацијом свога Јавства под геслом-Да ми је бити неко.
    Оваква скупина појединаца није релевантана за политику, они политички не постоје.
    У зависности од нивоа изграђености свести као и нивоа политичке убедљивости и континуирана борба дала би резултате. Независно од актуелних политичких идеологија, борба у сваком систему на свету своди се на сукоб класних и економских девијације које нека интерена група неће да мења и који су зарад личних интереса спремни да раде у страном интересу.
    Да би се борило и изборило за начела , неопходно је њихово постављање кроз захтеве на најширој социјалној основи,без увијања.Тек када се политика перципира на правилан начин, каквим она у ствари јесте,могуће је пробудуту успавану енергију народа.
    У супротном, погрешне политичке поставке производе лошу реакцију потенцијалних побуњеника јер они немају никаквих интераса да из лошег пређу у још горе.

  4. Miroslav Krilović

    20/08/2017 at 12:43

    Hvala dame, drago mi je da vam se svideo tekst… Ali da nema smejanja, uzdaha i kontaminirane generalizacije onda tekst ni ne bi bio u duhu jednog megalomanijaka zar ne? 🙂
    I da jeste ciljano da se prouzrokuje bunt kod pojedinih.

    Vilogorski vidljivo je da znaš sa rečima i da imaš dara da rastumačiš sociološku problematiku teme koju zastupaš. Bravo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *