Ulogujte se / Kreirajte profil

Besmislenost nacionalizma u Srbiji

Национализам је европски изум новијег датума. Народ је постао основ политичког одређења државе крајем 18. века. У то време национализам почиње да обликује свакодневно осећање и понашање ширих народних маса.

Eugène_Delacroix_-_La_liberté_guidant_le_peuple
Први облик национализма се појавио у 17. веку у Енглеској да би се затим проширио на Француску и Америку. Он је био заснован на праву сваке људске групе, која себе препознаје по националној основи, да конституише државу. Када би тај облик био примењен данас у Србији, његове поруке би билe: „Косово је држава” и „Војводини аутономија”..

Идеологија средње класе

Национализам је, током 17. века, формиран као идеологија потребна приметно нарастајућој и све јачој средњој класи. Пре његове појаве, лојалност је, уместо нацији, исказивана владарима, верским поглаварима или локалној политичкој заједници (граду-држави нпр.). Иако је постојала идеја о одбрани своје територије, она је била дефинисана првенствно лојалношћу одређеном, локалном вођи.

Све јача средња класа је у наредном периоду осетила потребу за идеологијом која би могла да је повеже у целину, а да истовремено ограничи моћ владара, велепоседника или црквених поглавара. Односно, да део политичке моћи преузме за себе. Крај 18. века, а пре свега француска и америчка револуција, означиће тај кључан прелаз у политичкој култури Европе..

Антицрквени утицај национализма

Под утицајем ових идеја, а како би што више ограничио политички утицај и моћ цркве и црквених моћника, цар Светог римског царства и Хабзбуршке монархије – Јозеф II, прогласио је једнакост свих вера. Одушевљење међу Србима, које је настало услед овог потеза, широм је отворило врата доласку национализмa у Србију преко германске културе..

Германски национализам у Србији

Европски национализам је Србији донео недостајући делић слагалице, формирајући међу тадашњим Србима културну матрицу која им је омогућила да крену у своју револуцију и формирају сопствену националну државу. Током 19. века, изградња српске државе је била плод анти-традиционалне, новотарске европске моде.

battle_of_misar_afanasij_scheloumoff

Отвореност ка утицају германског национализма је постала погубна по Србију средином 18. века, када му је дефинисана и устоличена нова суштина која ће своју деструктивну снагу показати непуни век касније. Уместо идеје да свака група људи, која себе идентификује као нацију, заслужује своју државу, на немачком говорном подручју је постала доминантна идеја о посебном народу који више од других народа заслужује да има сопствену државу и чије вредности треба да наметне другим народима. Ова идеја национализма се јесте провлачила од његовог настанка, али је у првој половини 19. века нарочито јачала на германском говорном подручју, да би средином 19. века преузела примат..

Германски национализам у Русији

Друга, индиректна линија, по којој је германски национализам вршио утицај на српску културу иде преко Русије. Русија је током, већ поменуте прве половине 19. века, била под јаким културним утицајем остатка Европе.

Први талас национализма донео је Русији „западнике”, владаре (Петра Великог и Катарину Велику) и углавном интелектуалце који су током века заступали модернизацију Русије кроз увођење западноевропске друштвене организације и, пре свега, индустријализације у Русију. Тридесетих година истог века појављује се друга струја национализма под називом „словенофили” који су заступали идеју да се остатку Европе треба наметнути словенски, тј. руски начин живота.

Док је у својим почецима, национализам мобилисао углавном средњу класу, у Русији је национализам од својих почетака окупирао аристократију. Једно од објашњења за ову разлику лежи у томе да је словенофилија била погодан алат за наметање доминације руске аристократије осталим словенима, укључујући и Србију, пошто је једна од водећих идеја ове струје била обједињење словенских народа под вођством руског цара..

Бесмисленост „српског” национализма

Прва тачка бесмисла „српског” национализма јесте што „српски” национализам не постоји. Оно што се назива „српским” национализмом јесте имплементација германског национализма у српску културу. Да би постојало нешто као „српски национализам”, то би морао бити оригинални вид европског национализма, тј. нека нова, другачија струја национализма.

Друга тачка бесмисла „српског” национализма се надовезује на прву у томе што „српски” национализам инсистира на традицији и генези српске културе, што је, у ствари, одавање почасти германском говорном подручују и тој култури. Небулозност „србства” које је „германофилско” је очигледна.

Трећа тачка бесмила савременог „српског” национализма је његово ослањање на идеје владике Николаја, који је, заправо, про-европски мислилац. Осим што је национализам у Европи већ увелико био доминантна идеологија пре Другог светског рата, анти-европско расположење после Другог светског рата је мода европских интелектуалаца који су остали згрожени девастирајућим резултатима европске цивилизације. Бесмисленост савременог анти-европског расположења „српског” национализма заснованог на европској моди је, такође, очигледна.

Четврта тачка бесмислености „српског” национализма јесте имплементација анти-црквене идеологије у црквени дискурс.

Национализам у Србији је бесмислена идеологија, јер је увезен из оних држава против којих је данас формулисан и подлежу јој они против којих је усмерена. Чини се да је управо та шизофрена позиција „српског” национализма разлог што Србијом влада криза идентитета, јер он каже да бити Србин у ствари значи бити Немац(?!?)..

Националистичко понижавање Србије

Executed_prisoners_in_Jasenovac

Јасеновац, Старо сајмиште, Шумарице и новија националистичка оргија под именом „Олуја” су историјска сведочанства количини патње коју је Србима донео национализам. Током Другог светског рата, национализам је однео стотине хиљада српских жртава и потпуно разорио Србију. Заступање националистичке идеологије у Србији данас, под именом „српски национализам” – за мене је – акт издаје. И, много важније, ствара велики бол због понижавања Срба који су погинули од тог истог национализма.

Jaril

B92

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Besmislenost nacionalizma u Srbiji

  1. Младен

    14/03/2016 at 20:54

    Оволику концентрацију глупости и будалаштина на једном месту одавно нисам видео.

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *