Ulogujte se / Kreirajte profil

Boemski šik indi espresso barova i ‘latte umetnost’ u Torontu

U Torontu se od pre nekoliko godina, po ugledu na fancy-shmency, trendseterski komšiluk, Njujork i Čikago, desila ekspanzija indi, butik espresso barova.

Kafeterije su vekovima bile epicentri kontrakulture. Kafu su pili radikali i bila je energija i gorivo za pokretanje diskusija i polemika o politici, kulturi i umetnosti. Znajući to, 1987. sada čuven lanac Starbucks iz grada grandža, poznatiji kao Sietl, preko noći je, svojom agresivnom ekspanzijom, osvojio Kanadu, zauvek, a onda, kao i njen stariji brat McDonald’s, i ostatak sveta.

Posle desetogodišnje dominacije i neprikosnovene vladavine Starbucksa, stidljivo su počele da niču i osvajaju Kanadu i Ameriku indi espresso barovi.

U Torontu su, 2009, otvorena 22 espresso barova, a pocetkom 2010, za samo 4 meseca, novih 14. Aficionadi dobre kafe su se jednostavno umorili od Starbucksovih dugačkih redova, homogene tzv cookie-cutter kulture, nerazumno visokih cena, a aroma, koja je u početku bila nezamenjiva i bila  vredna vožnje od pola sata kolima, vremenom je nestala.

Indi kafiće  retko možete naći u centru grada, obično su u nekadašnjim nepopularnim delovima grada, udaljenim od centra u kojima su beskućnici, prostitutke i dileri ordinirali. Sumnjivi strip barovi i sklepane bakalnice pretvorile su se u male galerije, butike, vegetarijanske sendvič i espresso barove, interesantne pekare koji odudaraju od mejnstrim  kafića i restorana i pretvorili nekadašnja mesta za izbegavanje u umetničke kolonije sa evropskom atmosferom.

Unutrašnjost tih boho-chic kafića je često preneta atmosfera loftova ili studija u kojima vlasnici kafića žive.

Kristalni ogromni lusteri, udobne fotelje, probrana biblioteka sa putopisnim knjigama i biografijama i magazinima za arhitekturu i dizajn. Ambijentno svetlo, lampe, egzotične biljke u saksijama, skulpture, mirišljave sveće… Na zidovima su obično postavke umetničkih dela lokalnih slikara i fotografa.

Posebnih stolova praktično i nema. Ogroman pravougaoni ili ovalni drveni sto sa egzotičnim cvetnim aranžmanom na sredini i udobnim stolicama  zauzima centralno mesto, kao neko zajedničko, spiritualno mesto okupljanja. Neki kafići imaju i pijanino ili koncertni baby klavir u ćošku, pa ako nekom kompozitoru dodje inspiracija može i da komponuje.

U nekim sam videla i štafelaj sa akrilnim i uljanim bojama. Neretko zidove krase i klasična rock memorabilija sa vintage omotima LP ploča.

U nekim kafićima muzika se pušta sa retro gramofona sa iglom. Veći indi kafići se po potrebi pretvaraju u pozorišne scene i  podijume na kojima se drže  i prezentacije novih knjiga, CD-ja i umetničkih radova.

Jelovnik je prilično jednoličan i jednostavan : domaća spremljena supa, nekoliko vrsta sendviča,  salata sa neobičnim prelivima i domaći tvrdi keksi koji odlično idu uz sve vrste kafe.

Svaki kafić ima svoj poseban i jedinstven identitet po kome se razlikuje od drugog.

Većina posetioca dolazi redovno sa svojim minijaturnim laptopovima, iPadovima/ WiFi je besplatan/, fasciklama, blokovima za crtanje i uz inspirativni produženi dupli espresso ili latte započinju svoj radni dan u prijatnom skloništu koje je zamenilo klasično radno mesto ili radnu sobu.

Muzika je, za razliku od Starbucks-a koji svoje kafopije zabavlja world i jazz fusion muzikom, eklektična i prigušena. Atmosfera je relaksirajuća, kao da se nalazite u nekoj spa sa aroma terapijom. Osoblje je prijatno, spremno za nenametljiv razgovor. Za $4 vi ‘rentirate’ svoje mesto na nekoliko sati okruženi ljudima koji prepoznaju i uživaju u sličnim zadovoljstvima i interesovanjima kao i vi. Stranci koji posle prvog gutljaja izvanredne, perfektno balansirane kafe postaju jedna koherentna grupa, kao vitezovi okruglog stola, samo sa laptopovima umesto mačeva, koje u tom trenutku, na zajedničkom mestu okupljanja spaja zajednička potreba, šoljica inspiracije.

Indi kafiće ne razlikuje od mejnstrim kafića samo atmosfera i dekor, već i zaista kvalitetna, na licu mesta pržena kafa iz Afrike, Brazila i Istočne Azije, i naravno, fascinantan latte art.

Latte art je posebna disciplina koju svaki indi kafić čuva kao svoju eskluzivno umetničku tajnu. To su šare koje kafe stajlisti posebnom tehnikom svakom posetiocu ponaosob u trenutku inspiracije našaraju na bogatoj, gustoj peni lattea, espressa, cappuccina, macchiata, affogata, café au Lait ili frappuccina. Tradicionalne šare su rozeta, list, srce, leptir, krila…estetski doživljaj je izvanredan, a barokni pristup i način crtanja je čitava mala nauka.

Let’s have a small coffe talk!

httpv://www.youtube.com/watch?v=hEb1rXP3aTU

O kafi, pogotovu o espressu se raspravlja i diskutuje sa istim znanjem i strašću kao o vinu. Obraća se pažnja na: aromu, buke, telo /utisak težine i punoća koja se fizički doživljava u ustima – kremasto, vodeno, lako, srednje, puno/, na zaostali, produženi ukus u ustima, na intenzitet, jačinu koja može da bude – lagana, srednja ili jaka, na kiselost, na balans, i na kraju na harmonočnu uravnoteženost kombinacije svih gore navedenih komponenata.

Espresso je najkomplikovaniji i najzahtevniji. Jedan uspe[an espresso  zahteva ujednačeni pritisak vode koja se sipa na samlevenu kafu. Voda mora da bude i ravnomerno zagrejana, a ceo proces mora da traje 25 sekundi. Ako je duže, ulje iz kafe će pregoreti, ako je kraće, espresso će biti slab i gorak. Ovaj proces je poznat kao ristretto, što bi prevedeno sa italijanskog značilo ograničeno, limitirano, proces koji stvara gustu, masnu penu na površini.

Zemljasti, prašnjavi ukus nije poželjan u espressu i javlja se zbog lošeg tretmana kafe.

Trebalo mi je vremena dok sam shvatila da venti znaci extra large.

Baristi su, posle pažljivog istraživanja, došli do nekoliko gradacija u dužini espressa :

normalan – odredjuje ga količina vode koja prolazi kroz kafu u odnosu 2:1; ristretto – kratak, jak espresso sa limitiranim protokom vode, smatra se perfektno izbalansirani napitak; lungo – dupla količina vode u odnosu na ristretto, malo gorkasto, ali ne kao americano; americano – naziv nosi jos iz II svetskog rata. Američki vojnici su  uspeli da pripremaju evropsku kafu slično njihovoj tradicionalnoj kafi filteruši.

Sa mojim skromnim iskustvom u ispijanju espressa, kao i neobavezni razgovori sa čuvenim baristima  i kafe stajlistima došla sam do saznanja da je tajna izvanrednog napitka u mleku.

It’s in the Milk!

Cappuccino – podjednaki delovi espressa, kuvanog mleka i pene/ Mleko ne sme da bude punomasno i ne kuva se klasičnom metodom, već na pari/

Latte – isti sastojci kao kod cappuccina ali sa većom proporcijom mleka

Macchiato – espresso sa malom količinom mleka. Ime bukvalno znaci filtrirano, da bi se razlikovao od klasičnog espressa.

Affogato – kugla od sladoleda od vanile prelivena espressom

Café au Lait – jednaki delovi jake kafe i mleka

Frappuccino – mesavina hladne kafe, inače specijalitet Starbucksa sa nedozvoljeno mnogo kalorija, ali je delicious.

za P.U.L.S.E/ Snežana Moračić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *