Mudrac contra filozof – Predmet bavljenja ovog teksta biće razlike u načinima tumačenja i razumijevanja života sa jedne strane filozofa i mudraca sa druge. Počevši od Nietzscheovog stava da period u kome su mudraci djelovali i mislili prestaje sa Platonom označujući da filozofiima od tog vremena nedostaje nešto suštinsko, odatle se kao potreba javlja tumačenje […]
Žižek vs Peterson: Kratak uvid u filozofsku „debatu veka“ – Sony Centar u Torontu (Kanadi) u petak 19. aprila 2019. godine bio je „hot spot“, žarište filozofske intelektualne revije paradigmatične za kapitalističko društvo potrošačko-senzualističkog tipa. Tamo je naime održana dugoočekivana i pompezno najavljivana debata između slovenačkog filozofa i teorijskog psihoanalitičara Slavoja Žižeka i kanadskog kliničkog […]
Svet pre Pitagore – Današnja Grčka jedna je od najpopularnijih turističkih destinacija, a jedan od razloga je svakako taj što je na tom tlu počeo razvoj moderne misli. Drevna Grčka misao otvorila je vrata određenom načinu razmišljanja koji je kasnije uticalo na razvoj zapadne civilizacije. Filozofi iz drevne Grčke poznati su kao jedni od najvećih […]
Томас Карлајл, пагански повратник Судбина дела Томаса Карлајла (Тhomasа Саrlylea, 1795-1881) у европском читалишту је део спектакуларности његове појаве: од свих великана европске културе нико није доживео тако честе и вратоломне успoне и падове, од највише славе – до најдубљег заборава. И у тој ћудљивости читалишта спрам Карлајловог дела постоји неки систем: живости или оживљавања […]
Nikolaj Berđajev – O filozofiji i filozofima – Neutaživa potreba modernog čovjeka za klasifikacijom nastojala je ruskog intelektualca Nikolaja Aleksandroviča Berdjajeva smjestiti u neku od jasno definiranih socioloških kategorija, pa su ga tako najčešće stavljali u ladicu kršćanstva ili marksizma, iako je on sam u autobiografiji jasno tvrdio da se smatra “nesposobnim biti dijelom bilo […]
U jednom od svojih najpoznatijih i najznačajnijih dela, Strahu i drhtanju, Kjerkegor daje svoje viđenje ljudske egzistencije, koja se ostvaruje kroz poseban odnos prema Bogu. Da bismo razumeli taj autentičan i subjektivan odnos, kakvog ga Kjerkegor prikazuje, moramo prvo da predstavimo dve granice između kojih taj odnos balansira i koji, samim tim, predstavlja nekakav […]
Volja — koja je, gledana čisto po sebi, nesvesna i samo slepi, nezaustavni nagon, to jest onakva kakvu viđamo da se pojavljuje još u neorganskoj i biljnoj prirodi i njenim zakonima, kao i u vegetativnom delu našeg sopstvenog života — zahvaljujući pridodanom, za njenu službu razvijenom svetu kao predstavi stiče saznanje o svom htenju i […]
Филозофска рефлексија Исуса Христа У овом раду потрудићемо се да прикажемо личност Исуса Христа путем спекулативно-дијалектичког начина филозофског мишљења. Као основни извор за писање рада узимају се делови “Светог писма”, синоптичка јеванђеља (по Марку, Матеји, и Луки), али пре свега Јеванђеље по Јовану. Покушаћемо да анализом сведочанстава о учењу и делању Исусовом дођемо до појмовног […]