“Knjige su bile moja prva otadžbina” – Margaret Jursenar Na kraju svog velikog dela “Hadrijanovi memoari” M. Jursenar je dodala “Beleške” o tome kako je delo stvarano i one imaju zanimljivost pa i svojevrsni literarni kvalitet kakav recimo Objašnjenja Itake imaju u odnosu na znamenitu kolekciju pesama “Itaka” u slučaju Crnjanskog. “Beleške” su povest stvaralačkog […]
Ideal ličnosti Džeka Londona Londonov “Beli očnjak” nas, po automatizmu, vraća u detinjstvo, kad smo se prepuštali avanturama, instiktivno. No, Londonov opus je znatno sveobuhvatniji. Roman “Pre Adama”, koji se bavi praistorijskim čovekom, preko “Gvozdene pete”, koja predstavlja pomalo utopističko društvo iz budućnosti, “Martina Inda”, svojevrsnog autobiografskog romana, do “Kralja alkohola” i “Zova divljine”, sve to, […]
Džon le Kare – Obično se kaže da je najbolji pisac špijunskih trilera u povijesti tog žanra.
Poslednja ljubav Dositeja Obradovića ili vreme da volimo je kada se desi, ne kad mi biramo “Dositejstvo” Ljubav je nebeski dovratnik koji čeka da ljudi prođu kroz njega prethodno otvorivši sopstvena srca. Nekada se dešava kasno, ako neko nije smeo, ili mu nije bilo vreme. Međutim, kasno i rano u večnosti ne postoje, naročito […]
(Vladan Desnica, Proljeća Ivana Galeba) „Sve sam od života uzeo i sve mu od sebe dao…Kad odem, otići ću go i praznih ruku, s dubokim umorom u dnu udova i pomiren s prolaznošću“ U svom romanu „Proljeća Ivana Galeba“ autor Vladan Desnica (tj. njegov junak koji govori u prvom licu) definiše cilj i […]
Filip K. Dik – Čak i čitaoci koji nisu posebno dobro upoznati sa naučnom fantastikom poznaju Filipa K. Dika kao autora priča koje će postati filmske vizije nemirne budućnosti – Blade Runner, Total Recall, Minority Report, A Scanner Darkly Filip K. Dik se rodio 1928. u Čikagu, a najveći dio života proveo je u Kaliforniji. […]
“Preobražaj” Franca Kafke u tumačenju Vladimira Nabokova Poznata Kafkina priča “Metamorfoza” (“Preobražaj”) govori o trgovcu Gregoru Samsi koji se jednog jutra budi pretvoren u džinovskog insekta, neku vrstu bube. (po informacijama iz daljeg teksta, nešto manju od čoveka, što naglašava i Nabokov, pokušavajući da odgonetne i tačno kakvu). U samoj Kafkinoj priči, koju kao […]
О присуству Орвеловог у Пекићевом тексту Има ли што за што би ко рекао: види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас. (Књига проповедникова, 1-10) Од историје учимо да од историје не учимо. – Фридрих Хегел Поигравање митом, документом и историјом, интертекстуалност – нарочито (ауто)цитатност, полемички однос према текстовима […]