Ulogujte se / Kreirajte profil

Crvena Roza

“Prljava tajna iza svih američkih institucija je antiintelektualizam”, govorio je Frederik Džejmison. Ovo je osobito tačno u pogledu američke nezainteresovanosti za političku teoriju i filozofiju. Kada je pak reč o socijal-utopističkoj političkoj teoriji, od početka hladnog rata za nju nema gotovo nikakvog interesovanja, jer je sama reč “socijalizam”, prokazana i u popularnom političkom govoru praktično izjednačena sa staljinizmom.

U ovom svetlu, projekat Paul Buhlea, da predstavi seminalne leve figure i koncepte u formi grafičkih romana – dobija na posebnom značaju. FDR, Bitnici, Studenti za demokratsko društvo i Grafička istorija industrijskih radnika sveta postigli su izvesne uspehe, ali je tek biografija Roze Luksemburg izazvala pažnju koju ovaj projekat zaslužuje.

crvena rosa 1

Grafički roman iz pera Kejt Evans, koristi jednostavnu, čak i naivnu grafiku i veoma pristrasnu naraciju, da predstavi život nemačke revolucionarke i feministkinje (i kroz njega frenetičnu i uzbudljivu levu scenu Evrope, zarobljenu između Nemačke i Rusije).

Luksemburg je rođena u godini Pariske komune (1871) u današnjoj Poljskoj, a ondašnjoj Ruskoj imperiji. Grafički roman, suptilno primećuje da invaliditet sa kojim je rođena, mogao da bude značajan za potonje identifikovanje sa marginalizovanima, ali ne mora biti presudan.

Tokom studija u Zirihu (ruski univerziteti još uvek nisu primali žene), otkriva radikalnu političku teoriju (i upoznaje partnera Lea Jošigesa). Sa njim osniva novine Sprava robotnica (Radnička stvar) i piše brojne pamflete, koji pitanje poljske nezavisnost stavljaju u kontekst radničke revolucije.

U Berlinu osniva, Socijal-demokratsku partiju Nemačke i intenzivno se uključuje u politički život, polemišiću u Rajhstagu i kroz brojne članke. Predmet njene kritike je podjednako komformistička levica predvođena Bernštajnom i ekstremna levica predvođena Lenjinom. Konačni rascep na nemačkoj levici, izazvao je prvi svetski rat, jer je većina poslanika SDP , glasala za podizanje ratnih kredita.

Nakon oktobarske revolucije 1917e, levičarski sentimenti proželi su ratom razorenu Nemačku – vojnici stupaju u štrajk protiv objave rata Velikoj Britaniji, Luksemburg, Cetkin i Mehring osnivaju Spartkastičku ligu, koja se protivi Kajzeru, učestvuje u stvaranju Vajmarske republike i kritikuje militarizam kao produženu ruku krupnog kapitala. SPD se protivi revolucionarnom talasu, osniva nacionalističku miliciju Frajkorps i 1919-e godine ubija većinu radikalnih socijalista, među kojima i Luksemburg, čije je telo bačeno u reku.

crvena rosa 2

Kompleksnost i težina ovih događaja mogu delovati nepogodno za prikazivanje u fomi grafičkog romana, ali Evans odlučuje da se sa njima suoči direktno. Najpre strip od početka ne tvdi da je jedini, niti najbolji materijal preko kojeg se čitalac može upoznati sa životom Roze Luksemburg. Fusnote imaju oko 30 stranica i ponekad sadrže detaljne opise teorijskih pojmova, koji bi evropskom čitaocu mogli delovati snishodljivo, ali su za američkog veoma korisni.

Osim toga, autorka ne beži publicističke i naučne karijere Luksemburg , samo zato što nije lako prevodiva u grafičku formu. Na primer debata sa Bernaštajnom je suptilno ilustrovana, pa je tako tokom rasprave o tendenciji tržišta da ima nagle bumove i eksplozije – u fokusu Rozin samovar, koji pucketa i pari se kao da će eksplodirati.

Na sličan način, njema mačka Mici, ilustruje rad na Akumulaciji kapitala (kapitalnom teorijskom delu Luksemburg) – citat o stalnom uvećanju kapitala, prati Mici koja juri svoj rep, a citat o potrebi kapitala da uništava u u sebe inkorporira nekapitalističke aspekte ekonomije – tera Mici da kandžama pocepa globus.

Evans, pak ne idealizuje predmet svog stripa, kompleksan odnos (danas bi ga nazvali zlostavljanjem) između Luksemburg i Jošigesa je takođe jedna od tema. Osim toga, par je imao poslugu i brojne anegdote govore da je Roza bila izrazito nefleksibilna poslodavka, uprkos svojim marksističkim uverenjima.

red rosa 3

Crvena Roza je vredan i važan grafički roman, ne samo zbog svojih edukativnih potencijala, već pre svega jer se hvata u koštac sa svim stranama života i delovanja svog subjekta, na način koji je redak u vreme ispoliranih i romansiranih biografija. Luksemburg, koja je uvek želela da sjedini političku teoriju i praksu bi bila zadovoljna.

za P.U.L.S.E: Janko Kanja

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *