Ulogujte se / Kreirajte profil

Deset najboljih pesama – The Beatles

Kao i svaki izbor…i ovaj je subjektivan i podložan kritikama. Dve Harisonove, po tri od njih dvojice, jedna stvarno zajednička i jedna koja je majstorski sastavljena od dve različite pesme…deluje kao dirigovani izbor. Svako ko ih je slušao, čuo ili ih poznaje ima svoje mišljenje. No, ovo je izbor časopisa Rolling Stone. I utoliko zavređuje da se primi k znanju.

10. While my guitar gently weeps (George Harrison)

Početni stihovi, prve, stvarno velike Harisonove pesme, izabrane su slučajnim otvaranjem kineske Knjige promena. I nije postala takva dok Harison nije pozvao Erika Kleptona da odsvira svoj gitarski solo u završnom aranžmanu pesme. Bilo je to u doba trzavica koje su pratile snimanje “Belog” albuma. Sa pojavom Kleptona, svi u studiju su postali, najednom, ljubazni i predusretljivi…

9.”Come Together” (John Lennon)

Originalno namenjena, od strane Lenona, kao pesma za kampanju LSD gurua Timoti Lirija u trci za guvernera Kalifornija, postala je jedna od poslednjih pesama koje četvorka snimila zajedno u studijima Abbey Road-a.

8. “Let it be” (Paul McCartney)

Mekartnijeva pesma u Areta Frenklin stilu, snimljena je na vrhuncu trzavica koje su potresala grupu. Mesec dana po objavljivanju istoimenog albuma Mekartni je objavio raspad grupe.

7.”Hey Jude” (Paul McCartney)

Mekartnijevi stihovi za “Hej Džud” inspirisani su, njegovom brigom, za petogodišnjeg sina Sintije i Džona Lenona, Džulijenom…ali, Lenon je prvo mislio da su , u stvari, o njegovom odnosu sa Joko Ono i udaljavanju od Pola.

6. “Something” (George Harrison)

I pre nego što je postala druga najobrađenija Bitls pesma, Lenon je rekao da je to najbolja stvar na Abbey road albumu, a Mekartni ju je nazvao “najboljom Harisonovom pesmom ikad napisanom”.

5.”In my life” (John Lennon)


“In My Life,” je najličnija Lenonova pesma do tog doba i od svih zajednički potpisanih pesama, zajedno sa “Eleanor Rigby”, jedina koja je izazvala snažno neslaganje ko ju je u stvari napisao.

4.”Yesterday” (Paul McCartney)

Najizvođenija pesma u istoriji muzike nastala je u snu Pola Mekartnija i isprva se zvala “Kajgana”. Dugo je Pol pitao sve oko sebe pitao da li je to zaista njegova originalna muzika…Takođe, prva je pesma koja je potpuno odudarala od svih dotadašnjih Beatles pesama, čak toliko, da nikada nije izdata kao singl ploča, sve do osamdesetih godina. Takođe, prva, u čijem snimanju nije učestvovao niko od ostalih članova grupe.

3.”Strawberry fields forever” (John Lennon)

Lenon je jednom rekao da je njegovo detinjstvo bilo strašno jer nije bilo nikoga ko ga bi razumeo. Polja Jagoda, liverpulsko prihvatilište napuštene dece, nalazilo se u blizini mesta gde je Lenon odrastao, i kroz ovu pesmu zauvek su zakovana kao jedinstvena vizija jednog detinjstva.
2. “I want to hold you hand” (John Lennon&Paul McCartney)
“I want to hold your hand”  je jedna od onih pesama koju su, njih dvojica napisala “oko u oko”. Prva je koja je Ameriku uverila u magiju kompozitorskog dara Bitlsa …čime je krenula Bilsmanija. Producent Džordž Martin nazvao ju je vrhuncem prve faze Bitlsa.
1. “A  day in life” (John Lennon&Paul McCartney)
Vrhunska saradnja Lenona i Mekartnija, pesma „Jedan dan u životu“ nije prepoznata kao remek delo grupe sve do osamdesetih, posle Lenonove smrti. Sjedinjuje stihove inspirisane novinskim naslovima u jednom jedinom danu ,Lenonovim životom i Mekartnijevu ostvarenu viziju korišćenja klasičnih orkestarskih muzičara, koju je producent Džordž Martin nazvao svojevrsnim „orkestarskim orgazmom“. Između početnog akorda u „Hard day’s night“ i završnog, raskošnog klavirskog akorda u E duru u „A day in the life“, stala je ne samo istorija jedne engleske grupe muzičara, nego i istorija muzike dvadesetog veka.
.
za P.U.L.S.E:  Boban Savković

21 komentara na tekst Deset najboljih pesama – The Beatles

  1. Bojan

    09/01/2011 at 01:51

    Zanimljiv izbor, ali logican, manje-vise svaki relevantan bi morao makar pola spiska istog imati.

    Licno mi zao sto ne nadjose mesta za “Fool on the Hill” (cak je mozda i lepsa alternativna verzija, bejahu li Past Masters ili Live at the BBC, zaboravih?).

    Na mojoj personalnoj Beatles Top Ten bi nesumnjivo bio i Don’t Pass Me By :D. Mislim, objektivno, ako negde ima SVIH Bitlsa, to je to.

    Zbog Setklifa, onaj rani rokabilijevski instrumental Cayenne, a valja pomenuti i rani segment sa Bestom, kad su bili pravi bazicni rokenrol (ko ono rece, jel’ Toni Seridan? – da ko nije slusao Bitlse u Star Club ili Cavern, nije nikad slusao Bitlse).

  2. Snežana Moračić

    09/01/2011 at 01:52

    sto rece Elvis Costello u predgovoru ovg bukleta : The Beatles, 100 greatest songs, Rolling Stone: ‘every record was a shock; a new single was an event.’

    medjutim, ovu pesmu je svojevremeno bbc zabranio zbog stiha : ‘I’d love to turn you on’, a ustvari najveci razlog je bio sto je pesma bila i emocionalno i muzicki jaka za jednu obicnu radio stanicu. Inspiraciju za ovo ‘remek-delo’ kako ga je nazvao magazin Rolling Stone Lennon je dobio iz novina, automobilska nesreca u kojoj je poginuo engleski 21-godisnji aristokrata Tara Brown, i iz filma u kome je imao ulogu, How I Won the War.

    He blew his mind out in a car,
    He didn’t notice that the lights had changed,
    A crowd of people stood and stared,
    They’d seen his face before,
    Nobody was really sure
    If he was from the House of Lords.

    100-ta pesma na listi je Hello, Goodbye. ona je bila 11 nedelja #1

  3. Snežana Moračić

    09/01/2011 at 02:11

    fool on the hill, bojane, nije UOPSTE USLA u 100 pesama po ovoj R.S listi, a nazalost ‘NITITI’ don’t pass me by , pa ti sad vidi!
    tvoj ezotericno-opskuran ukus!

  4. Bojan

    09/01/2011 at 16:08

    Nikad clan Rolling Stone-zirija od mene :mrgreen:

    Jel’ mi verujes da sam mislio da je Fool on the Hill jedna od, onako, prominentnijih njihovih? Mozda ne A Hard Day’s Night/Help/Hey, Jude/Let It Be-kind of highlight, ali recimo makar Paperback Writer, Dear Prudence ili nesto tako. A ono stvarno ispade opskurna (btw, oko ‘ezoterijskog’ ugla pesme, nisam imao pojma, dugo vremena, da je stvar inspirisao taj cudak neki sto su ga sreli Pol i, bese li, Alister Tejlor u toj setnji brdom?).

    Don’t Pass Me By takodje, tek nedavno negde naidjem na podatak da je bila jedan od omiljenih “argumenata” Beatles-zaverolozima u onoj Paul-is-Dead-maniji. Zna to Boban bolje neg’ ja.

  5. Boban Savković

    10/01/2011 at 23:58

    Bojane, pa gde nađe “Fool on the hill” i “Hello, goodbay” koje su među najlošijim pesmama koje je Pol napisao u Bitlsima (“Rocky Racoon” je nešto sasvim drugo) i koje su, pre svega karakteristične za njegovu solo karijeru. A Ringo kao kompozitor…hmmm, pa obe pesme su mu, u stvari napisali Harison i Mekartni…na stranu što je potcenjen kao bubnjar, a treba ga čuti u barem dve od ovih pesama sa spiska (Come together i Something”) a With a litle help from my friends, Goodnight, Yellow submarine, pravi smisao dobijaju njegovim pevanjem.

    Problem ovakvih lista je što one, htele ili ne eksponiraju najpoznatije pesme i nema sumnje da je barem 7-8 od navedenih spadaju u tu grupu najboljih. E, sada šta da radimo sa Hard day’s night, Norwegian Wood, Help, She said, she said, Tommorow never knows, Dear Prudence, Happines is worm gun, I’m so tired, Lucy on the sky…I’m the wallrus itd….možda ih svrstati u najuticajnije…tako nekako.

    Priču oko “Paul is dead” manije počeo je…ko će drugi…do Lennon. Negde pri kraju Strawberry fields….može se čuti nešto što mnogi tumače kao “I burried Paul” (a sam Lennon kao i Paul tvrde da je izgovorio crainberry souce) što se posle nastavljalo kroz Glass onion, I’m the wallrus i omotom Abbey road itd…

    Mnogo su ozbiljnija dešavanja oko Menson slučaja. Tvrdio je da je poruke-uputstva za ono što je uradio nalazio u pesmama sa Belog albuma, Helter-Skelter, Piggies, Blackbird i Revolution No 9.

  6. Bojan

    11/01/2011 at 15:54

    Nemam pojma, meni Fool on the Hill onako ‘integrativna’ nekako, osetis i stare i nove Bitlse, mada u pravu si da je all Paul. Generalno vise volim Lenonovu ‘struju’ i u Bitlsima i nakon toga (Pola posle Bitlsa skoro da uopste ne poznajem, ni Wings ni ovo posle) ali ovo je jedna od lepsih njegovih. Meni mozda uz Drive My Car i Get Back omiljena Mekartnijeva u bendu. Hello, Goodbye mi isto bezveze, ali pomenuh Don’t Pass Me By a ne nju :).
    Oko ‘Pol je mrtav’-fame, ko god da ju je smislio, mislim da je napravio najjacu instant-mitologiju u istoriji rokenrola (i ta fotka za Abbey Road i svi ovi ‘clues’ u pesmama koje spominjes).
    Da, znam to za Mensona. Ali taj je bio toliki psihopata da ne znam da li je iko mogao da razlog nadje u Bitlsima. Jer da nije njih naveo kao ‘inspiraciju, nekog drugog bi, sigurno. Kraj sezdesetih je bio igraliste za ludake. Koga je on ono gnjavio sa pisanjem pesama, Brajana Vilsona?
    Recimo, daleko vecu su glavobolju Dilanu napravili Weathermen (koji su bili klasicna teroristicka grupa sa ideologijom a uzeli ime iz njegove pesme: mada se Dilan drzao UPADLJIVO izvan politike sezdesetih kad je izasla iz okvira Civil Rights Movement-a i jedna od najzanemarenijih cinjenica iz sezdesetih je ta da on nije NIKAD svirao NI NA JEDNOM antiratnom skupu a za vecinu ljudi je i danas Dilan sinonim za rokenrol-protivljenje Vijetnamu u kojem uopste nije ucestvovao).
    Oko fringe-a, da pomenemo i Dzegerovu epizodu sa onim motorasima (nedavno procitah da je obelodanjen pre godinu ili dve policijski izvestaj u kojem se nalazi i to da su planirali njegovo ubistvo polovinom sedamdesetih). Valjda ‘osveta’ zbog Altamonta ili tako nesto. Mada tu nije bilo neke politike nego je Mik po svemu sudeci voleo da se mangupira i da odrzava imidz lika koji se eto druzi sa opakom ekipom

  7. Boban Savković

    11/01/2011 at 18:34

    Izvini za Hello, Goodbye…pomenuta je negde pa sam je pripisao tebi.

    Menson je, koliko znam, bio mnogo ozbiljnija stvar među Bitlsima. Eto, njih je, ne samo spomenuo kasnije, nego je naslove tih pesama ispisao na zidovima mesta zločina. Da budem precizan, ne on sam…nego oni koji su sa njegove strane instruirani..

    Ima li teksta a da Cimerman ne bude pomenut sa tvoje strane? 😉

  8. Bojan

    12/01/2011 at 09:44

    Jezivo, to s Mensonom. Sad se secam da sam to negde citao, to o pesmama po zidu. Tu je i ona bizarnost sa Dakota Building kad su u pitanju te cudne povezanosti.

    Ima onaj dokumentarac o Lenonu, s kraja osamdesetih, garant znas – mahom zivot njegov nakon benda i snimci iz sedamdesetih. Pa kad pusti u kucu one klince koji ga opsesivno stalkuju i takodje misle da ih “jedino on razume” i da im je pisao pesme. Pa im tu drzi predavanje, “nemam ja pojma ko ste vi, aj’ da nesto jedete pa kuci” (mislim, klinci nisu bili Menson).

  9. Bojan

    12/01/2011 at 09:45

    Ps On a lighter note, Dilan i Bitlsi su kao ono, kafa i loza u crnogorskoj ugostiteljskoj ponudi. Ne valja razdvajat’ :).

  10. Boban Savković

    12/01/2011 at 19:11

    Ovo poslednje je, kanda, neki kompliment Dilenu? Ni on sam ga, boljeg, ne bi poželeo:)

  11. Bojan

    13/01/2011 at 02:32

    :mrgreen:

    Da, jos ih je 1963 nazvao jedinim bubblegum-pop bendom koji se moze slusati :D. Salu na stranu, cuo si garant (pre godinu-dve) one poluglasne najave da su Dilan i Pol i Ringo smisljali neku saradnju za dogledniju priliku, nadam se da to nije propalo a znam da se zeljno iscekuje u tim krugovima oko njih i da se drzalo u nekoj poprilicnoj ekskluzivi (sto svedoci malo i o rokenrolu generalno, tojest odgovara na cuveno pitanje ima li rokenrola nakon te ekipe: evo u godini 2011, mi pricamo o tome kako bi bilo super da Dilan i Pol urade ‘real Masked Marauders’ :).

    Nego, kad pominjemo Pola i njegov opus u Bitlsima, greota dok smo jos na temi ovoj a da ne pomenemo The Long and Winding Road, meni mozda i najdrazu njihovu baladu (uz, ajde, In My Life koja bi bila ‘all John’ iz faze pre ove) i definitivno jednu od najjacih s kraja sezdesetih.

  12. Boban Savković

    13/01/2011 at 10:15

    Kad smo već kod Mekartnija…prilično je podcenjen njegov doprinos grupi, u svakom pogledu. Ostalo je da je on bio taj koji je napisao najlepše melodije (uključivši i Long and winding road, koja je, produkcijskim tretmanom Fila Spektora, izgubila svoj pravi smisao koji je vraćen tek na Let it be – Naked). A istina je da je on, radoholičar po prirodi, preuzeo od 66-67 vođstvo u Bitlsima (Lenon je kasnije tvrdio da je to bilo vreme kretanja u krug, ali je Pol barem pokušao), da je koncept i većina pesama na Sgt.Peper’s-u njegova, da je do kraja pokušavao da sačuva grupu od raspada (dok se Lenon ponašao kao Taras Buljba – “Ja sam te stvorio, ja ću te i uništiti”), da je bio odličan tekstopisac, muzički eklektista, da je eksperimentisao sa svim (tada) novim načinima snimanja, da je svirao dobro sve moguće instrumente (na nekoliko pesama svira bubnjeve i solo gitaru) a da je ponajviše bio izuzetan basista (poslušaj samo njegov bas u Come together, Something, Dear Prudence, Happines, …itd). Posle raspada grupe ostao je bez svoje najvažnije inspiracije – Lenona – i objektivno rečeno nije dao sve što je takav talenat mogao. A što se tiče balada – tu je bio i ostao neprikosnoven…od Yesterday do Long and winding road stalo je toliko predivnih melodija. Njegova najbolja pesma koju je komponovao je Hey Jude. Izabrati između Lenona i njega je samo pitanje afiniteta, a najbliže istini je da su bili najbolji kada su bili zajedno. I da…na njega Dilen nije izvršio neki veći uticaj 🙂

  13. Bojan

    13/01/2011 at 20:09

    Pa sta ja znam, ta Spektorova varijanta ne kvari pesmu toliko, tojest taj njegov ‘operski’ Wall of Sound-element bi svakako dosao kasnije, danas bi je tako svirali na prigodnim 50godisnjicama
    :mrgreen: .

    Ocu da kazem sledece: stvar je toliko ‘bitlsovska’ da su mi nekako i ova Polova Let It Be-Naked verzija i ova sa prvobitnog albuma podjednako dobre, a to se ne dogadja uvek. Znas i sam, ima stvari kojima, naprosto, treba naknadna ‘postprodukcija’ e da bi iznela njihovu atmosferu do kraja. Pomenucu opet Dilana :D, recimo, mnogi su zamerili da mu je Denijel Lenoa onomad ‘overproduced’ Love and Theft (2001), jedan od najboljih albuma u istoriji rokenrola :). A preslusaj recimo Mississippi otud i baladno-gitarske verzije sa Bootleg Series 8, dve potpuno razlicite pesme (na albumu je Misisipi, onako, ep kalibra Malog Radojice 😀 a bez te ‘overprodukcije’ je daleko vise neka lirsko-introvertna stvar, for Dylan-freaks only).

    Inace, dobro ti je ovo Dzon kao Taras B :D. U to doba je on bio previse cinican za pesmu poput Long and Winding Road, kladim se da mu se nije mnogo dopala 😀 (verovatno bi u ranijoj fazi Bitlsa ili tamo oko ’75). Tacno je i to da su tek kao tandem oni funkcionisali do kraja. Ima istine u tome da su bili – prema mladalackoj ambiciji sa opskurnih pocetaka klinaca koji slusaju rokabili i pop – “new Goffin and King” ili, ne znam, Liber i Stoler. Bas su funkcionisali po tom obrascu

  14. Boban Savković

    14/01/2011 at 00:15

    Ne znam, ali produkcija “Long and winding road” je jedna od 6? tačaka u tužbenom zahtevu Mekartnija protiv ostale trojice koji se poveo posle raspada grupe.

    Inače, legenda kaže da ju je Mekartni napisao istog dana kada i Let it be.

  15. Bojan

    15/01/2011 at 14:13

    Uh, to zaboravih. Bice da im je raspad bio jedina sudbina :(. Nego, oko Pola i pravno-zalbenih postupaka, procitah (ima tome 4-5 godina) da je iskoristio neku klauzulu iz autorskih prava i da na novim izdanjima starih albuma pod autorstvom – umesto ‘Lennon-McCartney’ – stoji ‘McCartney-Lennon’, jel tacno to?

  16. Boban Savković

    15/01/2011 at 19:26

    Ne.

    Nikad nije bilo pisanog ugovora, osim usmenog, da se njihove pesme, bez obzira ko ih je komponovao, potpisuju zajednički. Mislim da je samo prvih par singlova imalo potpis McCartney-Lennon…posle je redosled promenjen.

    Lenon je praktično istupio iz grupe u drugoj polovini 69-te godine (mada je Give peace a chance potpisao sa Lennon-McCartney). Nisu hteli to da objavljuju zbog objavljenog Abbey road albuma i još nekih ugovora. Mekartni je formalni raspad grupe objavio uz promociju svog prvog solo albuma u prvoj polovini sledeće godine.

    Nije to bilo toliko strašno i uz toliko svađe kako se danas misli. Harison i Ringo su odmah učestvovali na Lenonovom prvom solo albumu, Ringo ih je sve okupio na svom prvencu….Od polovine 70-tih Lenon i Mekartni su se redovno viđali. Što se tiče potpisa, mislim da je pre više od deset godina Pol tražio od Joko Ono da se, barem nekoliko njegovih najpoznatijih pesama (Yesterday, Hey Jude, Let it be….) potpišu sa McCartney-Lennon što je ona odbila. Mekartni je to prihvatio i pre par godina je izjavio da više nema problema sa tim. Danas, na svojim koncertima, redovno ima delove koji se sastoje isključivo od Džonovih pesama. Primio je najviša priznanja koje UK i USA nekome mogu dati.

    Kažu da je tog dana kada je snimana “The End” Lenon zamolio da iz studija izađe, do tada sve prisutna, Joko Ono i onda je Ringo snimio svoju prvu solo deonicu, a njih trojica su jedan za drugim, ušičujnom radošću, odsvirali svoje gitarske deonice.

    I kao što kaže poslednji otpevani stih Bitlsa na The End sa Abbey road albuma “And in the end, the love you take is equal to the love you make”.

  17. Bojan

    16/01/2011 at 13:24

    Hvala ti na detaljnom pojasnjenju. Da, apsolutno drugacije zvuce tadasnji sazetak “Pol isteruje Dzona sa prvog mesta” i ovo sto ti kazes (da je trazio svoje ime prvo uz Let It Be i Yesterday).

    Da, znam i za ovo, da su Ringo i Harison ostali dobri sa Lenonom i Mekartnijem cak i tokom sukoba (bese li zajednicka saradnja i na Ringovom solo-albumu, Goodnight, Vienna?). A znam da su ova dvojica izgladili odnose posle par godina (pomenusmo A Toot and A Snore vec, to je 1974).

    Nego, jel’ se nekad neko od njih video sa Bestom nakon Bitlsa? Znam da su mu na kraju priznali neki kopirajt, pa je i on uzeo neku ozbiljniju kintu na jednoj od ovih kompilacija kad su krenule, od 1990ih naovamo ali generalno me zanima: da li je postojao ikakav kontakt ove trojice (mozda ne Ringov ipak :)) sa prvim bubnjarom Bitlsa i – uz Setklifa – ipak delom inicijalne legende?

  18. Boban Savković

    16/01/2011 at 14:29

    Ne znam o tome išta.

    Daleko značajniji, čak bi se mogao nazvati i petim članom, bio je Džordž Martin. Prvi je shvatio koga ima pred sobom, imao je klasično muzičko obrazovanje, bio je producent na svim albumima osim “Let it be”, njegov doprinos u samom struktuiranju, aranžiranju pesama je nemerljiv. Odsvirao je mnoge instrumente na velikom broju pesama (između ostalog i ovaj “čembalo” ubrzani, središnji deo na In my life) aranžirao je i dirigovao svim orekstrarskim deonicama ( od Yesterday, Eleonar Rigby, A Day in the Life…pa do Goodnight”). Ostali Bitlsi imali su mu puno zahvaliti za ono što su postali.

  19. Bojan

    17/01/2011 at 13:57

    Da, apsolutno. Primer producenta koji je bio i kreativni saucesnik a u pravu si i oko toga da im je svojim klasicnim obrazovanjem dao neki element do tada nevidjen u rokenrolu, tojest da ih je redefinisao kao muzicare koji prevazilaze do tada postojeci okvir (inace, znam za ovo In My Life, procitao sam negde da su tu deonicu ubrzavali u studiju jer nije mogla tim tempom da se odsvira uzivo).

    Inace, on je – koliko znam – snimio i onaj klavirski solo za meni dragu Beatles-obradu, Money.

    Nego, to ‘fifth Beatle’ je jako zanimljivo. Tojest – pobrojati SVE ljude kojima je taj cin dodeljivan tokom istorije benda. Eto ti ideje za neki tekst, ovo je ipak tvoj teren :). Evo, osim Setklifa i Besta, znam da je i Epstein smatran ‘petim’ clanom kao, je li, kreator fenomena The beatles. Iz ranijih muzickih dana, Toni Seridan (znaci posle Setklifa a pre Ringa). Kasnije Bili Preston (procitah da su, vec tokom raspada benda na vidiku, ozbiljno razmisljali o tome da Preston postane ZVANICNI Beatle). Negde sam isto iskopao i to da je, u internim relacijama benda i tima oko benda, Alister Tejlor nosio renome ‘petog’ jer su toliko bili bliski.

    To su ovi za koje ja znam (i manje-vise ko god ih poznaje), a opskurnija The Beatles-related imena su vec tvoj fah

  20. Boban Savković

    17/01/2011 at 23:17

    Ako se iko može smatrati petim članom onda je to Martin. Ponekad pomislim da bi sasvim drugačije zvučali bez njega. Naizgled nespojiva a ipak tako uspela kombinacija.

    Epštajn je bio menadžer koji je bio dovoljno pametan da od njih napravi planetarni fenomen. Držao ih je na okupu i njegovom smrću počeo je raspad grupe.

    Iako je bilo muzičara koji su svirali sa Bitlsima i ranije (pomenuli smo negde, recimo, Brajena Džounsa na You know my name….) a Klepton je najpoznatiji primer (nije verovao da može snimati sa njima a sve se desilo u jednom danu…Harison ga je pozvao tokom dana i uveče je već snimio solo deonicu na While my guitar gently weeps), Bili Preston je jedini dobio pravo da mu se ime pojavi na omotu singla ili albuma (mislim da je Get Back potpisan kao singl Bitlsa i Bilija Prestona). Njegova uloga je bila ne samo da (izvrsno) odsvira svoj deo nego i kao neka vrsta smirujućeg faktora u doba opšteg rasula u grupi (što se da videti u filmu Let it be).

    Bilo je i drugih zaslužnih ljudi..producenata i snimatelja. Ali ipak su Eppštajn i Džordž Martin ti koji se najviše, sa pravom, povezuju sa Bitlsima.

  21. Pera

    09/06/2013 at 13:50

    Nemam šta da dodam diskusiji. Izbor pesama kao svaki izbor, može se oduzeti ili dodati prema ukusu, ali je glavnina nesporna.

    Samo mi nedostaje – zašto niko ne spominje All you need is love?

    Pesma je apsolutni the anthem, bas u njoj nedostižan. Ne mislim za listu, nego u komentarima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *