Ulogujte se / Kreirajte profil

Dilan Dog – 30 godina straha

67097637157ecf24cf3c31070651744_v4_big

“Da nisam taj koji umire čak bih se i nasmejao činjenici da umirućem na pamet ne pada nikakva značajna misao. U stvari ne pada mi na pamet ama baš ništa. Pošto je sada sve gotovo, mogu da vam ispričam celu priču, ali moram da se vratim unazad i da vas upoznam sa još nekim akterima”, kaže na početku priče nepoznata osoba.

Zgodna devojka kratke, dečačke frizure sa torbom okačenom oko desnog ramena zvoni na vrata u ulici Krejven roud broj sedam u Londonu. Tu, kažu, živi poznati istraživač noćnih mora. Međutim, zvono ne radi kao sva druga zvona, umesto jednostavnog ding-dong čuje se vrisak.

“O, zdravo! Lepa gospo, vama je odzvonilo. Otkud znam? Čuo sam – maločas kada ste pritisnuli dugme”, kaže brkati muškarac sa tompusom u ustima.

“Ja…”

“Znam, draga moja zvončice, odmah ste se u mene zaljubili. Ja prilično imam sreće u ljubavi, u ovim godinama sam još samac!”

Njegov pokušaj da osvoji lepu devojku koji bi se ionako, kao i uvek, završio neslavno, prekinut je kada je ispred njega na vrata stao drugi stanovnik Krejven rouda broj sedam.

Ima crnu kosu, a obučen je u crni sako i crvenu košulju, iako se nalazi na crno-belom papiru.

“Došla sam da bih vas angažovala”, kaže devojka. “Pod uslovom da se u stanju da me oslobodite…

…đavola”.

119214156757ecf24d291bf499789199_v4_big

Ta “Misteriozni sused” epizoda života Dilana Doga samo je jedna od više od 300 u kojoj je morao da se izbori sa lepom devojkom, silama tame i Gručom – tim redosledom. Ove nedelje istraživač noćnih mora proslavio je 30. rođendan.

Stvorio ga je čuveni Ticijano Sklavi sada već davne 1986. godine. Bivši je policajac Skotland Jarda, a službu je napustio posle smrti supruge. Sklapa makete jedrenjaka, svira klarinet, plaši se slepih miševa, visine i zatvorenog prostora.

Pije samo čaj jer se lečio od alkoholizma. Oružje mu je revolver Bodeo iz 1889. godine i vozi “bubu” sa tablicama DYD 666, a koju je dobio kao nagradu za prvi rešeni slučaj.

“Dilan je kult. Ljubitelji horora u našoj zemlji odrastali su na njegovim epizodama. U međuvremenu je horor na svetskoj popkulturnoj sceni postajao sve prisutniji (samim tim i iskvareniji i ljigaviji), pa je delom i zahvaljujući tome naš Dilan opstao. Starije generacija su ga obožavale zbog toga što je jedinstvena mešavina postmodernističkog horora i crnohumorne kritike društva, a mlađe generacije su ga prihvatile zato što je horor sa tradicijom. Za razliku od Zagora, koji je samo kod nas najčitaniji, Dilan je i u matičnoj zemlji objavljivanja u vrhu popularnosti”, navodi glavni urednik Veselog četvrtka Dušan Mladenović za B92.net.

Dilan je početkom devedestih bio toliko veliki da je u svetu izlazio u mesečnom tiražu od 1.000.000 primeraka. U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik, u Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog – gigant, a od 2008. objavljuje ga izdavačka kuća Veseli četvrtak.

Ono što je karakteristično za Dilana, kao i za sve Bonelijeve likove, jeste da su pored Italije najpopularniji “na našim prostorima”. Dušan Mladenović kaže da postoji jedna sličnost – testo, mnogo ga jedemo i mi i oni.

135379159557ecf24dcd449246325305_v4_big

Šalu na stranu, zahvaljujući hororu kroz koji je region prošao, strip je relikt vremena u kome je naš svet bio mnogo naivniji i bezbrižniji. Ljudima strip često služi kao vremeplov kojim se vraćaju u detinjstvo i vesele trenutke u kojima ih je priča toliko obuzimala da nisu osećali nikakve spoljašnje nadražaje”, navodi on.

Kako kaže, Zagor i Dilan su najpopularniji jer su bili omiljeni tokom osamdesetih i početkom devedesetih.

“Onda kada smo imali televizijskih kanala manje nego prstiju na ruci, kada pristup celokupnoj svetskoj popularnoj kulturi nije bio na dva klika od nas i kada odlazak u bioskop nije značio odlazak u tržni centar, ali pre svega zato što nam je mogućnost da ih dalje čitamo bila grubo oduzeta. Poslednjih desetak godina lečimo se od tog grubog reza i ponovo se navikavamo na to da je strip na kioscima najnormalnija stvar, da nam ga sutra neće opet neko skloniti (pod pretpostavkom da su radnici u kioscima uopšte odlučili da ga stave u izlog, ali to je sad već druga priča)”, kaže Mladenović.

Dilan je romantik, ima tu neku melanhoniju, bori se protiv natprirodnog, džentlmen je i zaštitnik. To sve zajedno dovedi do toga da on maltene u svakom broju zavoli i izgubi novu devojku.

Prema Mladenovićevim rečima, Dilana vole devojke i na stripu i na javi.

“Moja teorija je, a Paola Barbato (jedna od autora Dilanovih stripova u Boneliju, prim. aut.), ju je potvrdila da je to zbog emotivnosti koju lik ispoljava, što opet ima veze i sa time u koju epohu je junak smešten. Dilan je moderan tip, u smislu da je profil muškarca kao što on u modi. Njega današnje devojke jednostavno moraju obožavati, dok Zagor ili Teks ipak ne mogu postati to tako lako, jer u njihovim stripovima nema toliko ženskih likova”, ističe Mladenović.

Osim toga, kako kaže, “u zavisnosti od tačke gledišta (tj. epizode), Dilana možemo optužiti da je metalac, emos, milenijalac ili hipster, a svi znamo da je ženski pol (naročito u određenom uzrastu) vrlo naklonjen takvim i sličnim supkulturnim grupama”.

134156583057ecf24de03f4601161460_v4_big

“U stripu, on je romantični zanesenjak koji vodi donkohitovsku borbu protiv sila zla, bez većih životnih ambicija. Teško koja žena može tome odoleti”, kaže urednik Veselog četvrtka.

Uz Dilana pored lepih žena ide i nešto mnogo manje lepo – Gručo. O njemu se malo zna osim da ga je nakon kraće glumačke karijere finansijski oštetio njegov agent i da je zbog toga ostao bez novca i kuće. Niko mu ne zna pravo ime, iako ga u jednoj epizodi oslove Džulijus, što opet ništa ne govori jer je ime pravog Gručo Marksa bilo Džulijus Henri. Nosi čizme, pantalone drži tregerima i strastveni je pušač cigara.

Važan je u Dilanovom životu, bez njega bi bilo teže rešiti se alkoholizma, pomaže po kući, partner je u rešavanju zločina i dobacivač pištolja u pravom trenutku jer se Dilan nikada ne seti da ga ponese, ali i najvažnije – prijatelj.

To prijateljstvo je zapravo jedino što ih drži na okupu, jer plata i novčanice nisu nešto što se redovno pojavljuje kod njih.

Njegovi vicevi nisu bili smešni nijednom klijentu koji je potražio uslugu istraživača noćnih mora, a Mladenović na pitanje koja mu je omiljena glupa Gručova fora odgovara:

“Pitanje je da li su njegove fore uopšte glupe. 🙂 Mnogo ih je, ali prva koja mi je sad pala na pamet je ova: Kako se zove sunčani dan koji nepogrešivo dolazi posle dva dana kiše? Ponedeljak”.

Veseli četvrtak i koliko ima Dilana

“Veseli četvrtak je u redovnoj ediciji izdao 113 brojeva, u Biblioteci DD 72 sveske raspoređene u 24 knjige, 37 brojeva edicije Super book (tu skupljamo sve ono što je u Italiji bilo objavljivano van redovne serije), pet brojeva Biblioteke Obojeni program(potpuno nove priče, rađene sa idejom da budu ispričane u boji) i dva broja (nulti i prvi) najmlađe edicije – Planete mrtvih. Dakle, kad se sabere, objavili smo 185 epizoda orginalne DD serije, a u Italiji je sad na kioscima broj 360. Za nešto manje od devet godina objavili smo više od polovine priča koje su u Boneliju izlazile tokom tri decenije.Super book i Obojeni program ne stoje toliko dobro u poređenju sa njima, ali stići ćemo ih jednog dana. 😉 Što se bliske budućnosti tiče, pred nama je ‘Novi život’ Dilana Doga, epizoda koju ćemo objaviti već u decembru i koja predstavlja Rekionijevo stupanje na uredničku poziciju”.

42843540157ecf24e53124881552724_v4_big

I pored velike popularnosti kako u Italiji, tako i ovde, Dilan se nije baš snašao na filmskom platnu. Pre šest godina objavljen je film “Dylan Dog: Dead of the night” u kojem Dilana glumi Brendon Rut, a iz 1994. godine postoji priča “Dellamorte Dellamore” italijanskog režisera Mikelea Soavija. Ovaj prvi, blago rečeno, nije ispunio očekivanja.

Mladenović smatra da je “zločin od filma sa Brendonom Rutom” zatvorio ta vrata makar na sledećih desetak godina.

“Toliko je frustrurajuća činjenica što je idealna prilika propuštena i što je snimljeno jedno onakvo nedelo da prosto poželim da pokrenem Kickstarter kampanju za projekat domaćeg Dilan Dog filma u kom bi glavnog lika glumio Nikola Đuričko. Film bi počeo tako što srpski Dilan Dog, besan nakon gledanja tog filma, skuplja ušteđevinu i dolazi u Ameriku kako bi prebio njihovog Dilana zbog lažnog predstavljanja! Usput ga proganjaju demoni iz balkanskog folklora, namereni da ga u tome spreče, a završnicu filma činio bi dramatični okršaj sa ostarelim Rupertom Everetom i kraljicom Elizabetom, kraljicama na poslednjem nivou igre. U ovom mom snu, Kusturica je reditelj, Aca Radivojević scenarista, a za muziku je zadužen Koja, tj. Crni zub, u horor štimungu”, navodi Mladenović.

A ko su uopše ljudi koji rade Dilana Doga? Govoreći o crtačima Mladenović navodi da se u vrh njegovih favorita probio Masimo Karnevale, čovek koji je crtao naslovne strane za kultni serijal Brajana Kej Vona pri DC Comics-u – Y, the last man. Kod Dilana on je radio kratku priču “Pregažen vremenom” i “Mater morbi”.

A od scenarista ko je omiljen? Kako bi Kesić pitao, da li je to Sklavi i zašto da?

“Nije tajna da se Sklavi opet vratio na mesto zločina i da je posle duge pauze napisao dve nove epizode koje će uskoro biti objavljene u Italiji, ali jeste novost to da će iduće godine on lično pokrenuti još jedan podserijal DD-a, za koji će, nadajmo se, malo redovnije pisati priče. Jedva čekamo”, ističe Mladenović.

Odmah ispod njega ide čovek trenutni glavni scenarista i urednik serijala Roberto Rekioni.

“Rekioni piše kvalitetne i moderne stripove za XXI vek. Od drugih scenarista, u dnevnik čitanja epizoda istraživača noćnih mora zauvek će biti upisan i neprikosnoveni Klaudio Kjaveroti, ali od scenarista koji su aktuelni u kreativnom timu izdvajaju se Paola Barbato i Alesandro Bilota, tvorac Planete mrtvih, podserijala u kom pratimo dvadeset godina starijeg Dilana kako živi u distopičnom svetu u kom je nastupila zombi apokalipsa i kojim vladaju korumpirani političari – što mu dođe kao hronika našeg vremena, a ne horor strip. 🙂 Da stvar bude tragičnija, prosedi Dilan sam je kriv za ovu katastrofu, budući da je propustio priliku da zaustavi tu najezdu zombija. Trebalo je ‘samo’ da ubije svog najboljeg prijatelja”, kaže urednik Veselog četvrtka za B92.net

Roberto Rekioni. Foto: Dušan Mladenović

Roberto Rekioni. Foto: Dušan Mladenović

Za 30 godina koliko Dilan Dog ljudima ostavlja boju i miris papira na jagodicama prstiju mnogo toga se promenilo. Jugoslavija više ne postoji, kao ni SSSR. Njujork je preživeo teroristički napad, izbeglička kriza trese Evropu, a Britanija je napustila EU.

Koliko se Dilan promenio u čitavoj toj gunguli? Ako ništa drugo za svoj rad je u početku naplaćivao 50 funti dnevno (plus troškovi), da bi kasnije tu cifru udvostručio. I pored toga što ima bogate klijente prazan frižider je redovan problem.

Mladenović kaže ukoliko bismo pročitali prvu epizodu “Zoru živih mrtvaca“, pa odmah za njom ovu koja je sad aktuelna na svim kioscima – videli bismo da to nije isti junak.

“Nije isti strip. Dilan je zarobljen u šablonu, krvi više nema u onolikoj meri kao osamdesetih godina prošlog veka, a izgubio je i smisao za humor. Može se zaključiti, dakle, da je Dilan stereotipni tridesetogodišnjak, izgubljen u prisećanju na svoje bezbrojne avanture, zamišljen nad pitanjem šta je uradio u životu i da li je izgubio sebe, te bez jasne slike kako nastaviti dalje. Sve odlike stvarne ličnosti. Sa druge strane, u redovnoj seriji on zapravo nije ostario ni dan. I dalje izgleda isto kao pre trideset godina, nema nijednu sedu, niti mu se obim stomaka uvećava”, navodi Mladenović.

Na primer, i Dilan se modernizovao, sada i on ima smartfon…

“…ali ga Gručo koristi. I Gručova korenspodencija sa veštačkom inteligencijom telefona je neophodno osveženje njegovom liku, budući da je način iskazivanja humora na koji je to radio trideset godina zaista vapio za nadogradnjom, da ne kažem ‘apdejtovanjem’, u duhu pametnih uređaja. Svedoci smo toga da mnogi scenaristi jednostavno ne znaju šta da rade sa ‘starim’ Gručom. Ovaj ‘moderni’, otvara potpuno nove horizonte”, ocenjuje Mladenović.

71029419657ecf24ebfc2e431365341_v4_big

Ipak, u samom Boneliju došlo je do promene. Na mesto urednika izdanja Dilana Doga došao je Rekioni 2013. godine i uveo promene, tačnije vraćanje na staro i “povratak korenima”. Kako se navodi, epizoda “Mater Morbi” koja se bavi kontroverznim pitanjem eutanazije bila je prekretnica.

“Činjenjice su činjenice – promena je bila neophodna i izabran je najbolji čovek za to. Da on nije došao, plašim se da bi serijal ubrzo potpuno otišao dođavola i bio ugašen. Sada je to jedina Bonelijeva edicija koja iz godine u godinu beleži rast prodaje. Sa druge strane, italijanski čitaoci mu zameraju to što, prema mišljenju nekih od njih, promene nisu dovoljno radikalne i brze, ali mislim da je za mesečni serijal i jedino rešenje postepeno uvođenje novih elemenata, koji će junaka, zapravo, vratiti korenima, krvavim korenima, od kojih je u međuvremenu malo odlutao. Očekuju nas vrzo zanimljivi stripovi, i scenaristički i crtački gledano”, kaže urednik Veselog četvrtka.

Mladenović je ranije u jednom intervjuu na pitanje koji junak Veselog četvrtka bi se najbolje uklopio u naše društvo rekao Dilan Dog. Zašto baš on?

“Zato što ovaj život koji danas živimo mora biti noćna mora. Drugog objašnjenja za sve što se dešava nema. Recimo, život nas u redakciji trenutno je pravi pakao, budući da spremamo gomilu zahtevnih izdanja za predstojeći Sajam knjiga. Jedino bi Dilan mogao da nas spase, tako što bi okončao održavanje te manifestacije :)”, ističe on.

182428764457ecf24f3d822345303463_v4_big

Slučajno ili ne, Sklavi je kroz demone i čudovišta opisivao užase života.

“Zlo potiče iz duše. Užas je u nama. Monstrumi su ljudi. Neko mora to da spreči. Zanimljivo je što Sklavi uživa status ‘ludog scenariste’ i to ne bez razloga. Čovek je nakon toliko napisanih epizoda imao ozbiljne probleme sa depresijom i fobijama svih vrsta. U jednom trenutku nije izašao iz kuće pet godina, u strahu da će mu se nešto dogoditi, upravo zato što je bio opsednut užasima života u modernom društvu. Takoreći, čovek se žrtvovao da bismo mi imali šta da čitamo. Potpuni horor”, kaže Mladenović.

Kada novinari pitaju Sklavija koliko je autobiografskog u liku Dilana Doga, on im odgovori:

“Ja nisam Dilan Dog. Ja sam monstrum iz stripa”.

On je monstrum iz stripa? Stotinu mu vampira!

Sklavi

Dilana Doga stvorio je pisac Ticijano Sklavi za kojeg ni u Italiji nisu čuli dok ga Serđo Boneli nije angažovao da stvori nekog novog heroja. Rođen je 3. aprila 1953. godine u selu pored Milana. Poznato je da veoma retko daje intervjue, da pati od ozbiljnih depresija i čestih blokada, da je sklon samoubistvu. Nakaze su za njega heroji, svi skrajnuti, ružni, priglupi, nesrećni i usamljeni.

Njegov prvi roman Film (1974) i Zemaljski ratovi (1978), prošli su nezapaženo, ali, posle uspeha koji je postigao Dilan Dog Sklavi je dobio priliku da bude zapažen čak i po delima koja su godinama stajala neobjavljena.

“Delamorte Delamore” objavio je 1991. godine i to mu je posle bila inspiracija za Dilana. Jedino što je radnja te priča bila smeštena u Italiji, a Dilan živi u Londonu.

“London bio prirodan izbor jer je savršeno okruženje za razvijanje priča sa elementima horora i trilera. Samo se treba prisetiti likova kao što su Šerlok Holms, Džek Trbosek, Džejms Bonda…”, izjavio je jednom on.

Doduše, to da se priča odvija u inostranstvu bilo je jedno od Bonelijevih “pravila”. Kako kaže, sam Boneli mu je predložio Gruča koji bi ublažavao nasilne elemente stripa.

“Da budem potpuno iskren, nikada nisam ni pomišljao da bi ovaj strip mogao biti ovako uspešan kao što je danas. Čak ni danas ne mogu da verujem da smo ovo uspeli da uradimo. Kad me pitaju koja je tajna uspjeha ne mogu da nađem pravi odgovor jer sam jednostavno zabezeknut”, izjavio je Sklavi u jednom od intervjua.

Slobodan Maričić (@SlobodanMaricic)

B92

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *