Ulogujte se / Kreirajte profil

Misija i enigma Velike Zveri (I deo)

O imenu i delu čoveka poznatog pod imenom Alister Krouli (pravo ime i prezime Edvard Aleksander Krouli), koji je sebe nazivao Velikom Zveri 666, javnost ili ne zna ništa ili ono što je poznato spada u red mitova, opsena i laži. U slučaju životopisa Alistera Kroulija, objektivnost je uistinu težak zadatak. Čak i danas, kada je proteklo više od šezdeset godina od Kroulijeve smrti, nepristrasno osvetljavanje njegovog života i dela predstavlja istinski poduhvat.

Za Kroulija je malo reći da je bio neshvaćen. Jedan od njegovih najboljih biografa, Lorens Satin, o toj njegovoj neshvaćenosti piše:

Biografi obožavaju da primete da su njihovi subjekti u velikoj meri neshvaćeni… U slučaju Alistera Kroulija (1875-1947) svako je primoran da zaključi da je on bio u tolikoj meri neshvaćen koliko bi svaki biograf to poželeo. Uistinu, „neshvaćenost“ teško da može preneti stepen omraženosti i straha koje ime Kroulija – nazvanim i imenima „Velika Zver“ i „najgori čovek na svetu“, nastavlja da pobuđuje, sve do današnjeg dana.

Ogroman ponor koji zjapi između onoga što je Krouli činio, mislio i govorio i onoga što se o njemu piše i govori u javnosti, stoji pred nama kao deo neke fantazmagorične tradicije. To je u najmanju ruku za žaljenje. Sve što se god pomene u vezi sa Alisterom Kroulijem predstavlja predmet najžešće osude, poruge i zgražanja, bez imalo (ljudske) potrebe da se zastane i ispitaju činjenice i okolnosti, bez trunke kritičkog sagledavanja. Ta ustaljena predstava o jednom čoveku, suštinski pogrešna, treba da bude ispravljena i usklađena sa realnošću. Okoštala ubeđenja valja srušiti čvrstim argumentima i pozivanjem na mnoštvo međusobno podržavajućih dokaza. To je poduhvat koji se, naprosto, mora izvršiti. Toliko bar možemo da učinimo kako bismo koliko-toliko ispravili nepravdu i skinuli ljagu koja je bačena na njegovo ime i delo.

Danas, sa ove istorijske distance, to je nešto što je stvar minimuma uljudnosti i mere, imajući u vidu gomilu pisanih materijala, knjiga, eseja, članaka u brojnim časopisima, posebnih spisa klasifikovanih u određene klase ili kategorije, dokumenata, prepiske, dnevničkih zapisa, izveštaja, intervjua, sudskih beležaka, biografskih zapisa, novinskih članaka, recenzija i prikaza, koja je ostala iza Kroulija, ogromno obilje pisane i dokumentovane građe koju su ostavili drugi o Krouliju, kao i snagu uticaja i svežinu učenja koje je ostavio iza sebe. Svakom čoveku koji je ikada živeo i radio na ovoj planeti pripada neko mesto. Na nama, generacijama ljudi koji ostaju da žive posle onih koji su nas napustili, ostaje da ispitamo i sagledamo život i delo svakog od njih. To je dug prema svim našim precima.

Pitanja se roje. Zašto Kroulija nisu uzimali za ozbiljno? Zašto je i danas pisanje i diskusija o Krouliju tabu tema? Odgovor na postavljeno pitanje je komplikovan koliko i sam autor. On sam je svesno i namerno radio protiv sebe, tačnije, protiv predstave koju su drugi imali o njemu. Radio je na vlastitoj anti-kampanji. Sistematski je rušio svoj vlastiti ugled u svetu, u javnosti. On se zapravo sprdao sa „ugledom“, rugajući se dvostrukim standardima, karikirajući licemerje, podsmevajući se taštini. To je za njega bila bezvredna i besmislena maskarada, iluzija. Osećao je da je iznad svega toga. Težio je uvek najvišem, išao je uvek do kraja, rušeći granice, tabue i dogme. Imao je mnogostruke sposobnosti. Teško ga je povezati samo sa jednom aktivnošću ili oblasti. Vladao je raznolikim oblastima. Zanimala ga je diplomatija, voleo je da igra šah, osećao je divljenje prema planinama, i nosio ga je zanos pesničkog nadahnuća. Bio je vizionar i težio je da razume svet. Sa besprimernom strašću i energijom bacio se u proučavanje okultizma i misticizma raznih kultura i geografskih područja. Putovao je mnogo, tragao za svetim gralom i neumorno pisao.

Njegova ličnost i interesovanja ne mogu se smestiti ni u kakav definisani kalup. Podjednako predano pisao je najveće vulgarnosti i opscenosti i ogledao se kao pisac uzvišenih pesama i poema poput Aha!, Himne Panu, La Gitana, Gnostičke Mise i dr. Pisao je kao odani budista i slavio pravoslavnu liturgiju svetoga Vasilija. Jednako nadahnuto ponavljao je stihove iz Kurana i komentarisao retke Tao Te Činga. Bio je hiperproduktivan čovek, u svakom pogledu.

U poslednjih desetak godina objavljene su tri izvanredne biografije, koje značajno odskaču po svom obuhvatu, objektivnosti i istraživačkom pristupu. To su sledeće knjige:

  • Aleister Crowley, The Confessions of Aleister Crowley: An Autohagiography, ed. John Symonds, New York: Hill and Wang, 1969.
  • Perdurabo, The Life of Aleister Crowley, New Falcon Publications, Arizona, USA, 2002.
  • Lawrence Sutin, Do What Thou Wilt, A Life of Aleister Crowley, St. Martin’s Griffin, New York, 2000.

Pored tih biografskih knjiga, tu je neizbežna Kroulijeva autobiografija (odnosno, kako ju je on sam nazvao: autohagiografija) – Ispovesti, sva dostupna Kroulijeva dela, u kojima ima mnogo činjenica i aluzija na njegov život, kao i dela drugih autora u kojima se nasumično ili sporadično upućuje na njegov život i delo.

Najnovija biografija Alistera Kroulija, autora Tobiasa Čertona, objavljena 2011. godine pod naslovom Aleister Crowley: The Biograhy – Spiritual Revolutionary, Romantic Explorer, Occult Master and Spy, predstavlja najbolju dosad napisanu Kroulijevu biografiju. Osvrćući se na ranije biografske poduhvate, Tobias Čerton kaže:

Pre dvadeset godina počeo sam da istražujem Kroulijeve neobjavljene papire, čuvane u Vorburg institutu, na Londonskom univerzitetu. Tamo sam pronašao drugog Kroulija, čuvanog u potaji kao neka vrsta tempirane bombe; nikada, nijedan jedini put, dok sam osluškivao njene otkucaje, nisam doživeo loša osećanja, užas, niti bilo kakav osećaj zla, jeze, niti pak uobičajeno zgražavanje. Nije bilo nikakve aure bolesnog ili psihopatskog mentalnog sklopa. Nije bilo ni senke od zla.

Voleo je da se šali i poigrava, kako sa stvarima i događajima, tako i sa ljudima. Njegove knjige su pisane bujnim, nakićenim stilom, krcate informacijama i guste, te zahtevaju oštroumnost i istraživanje. On sam je uvek bio istraživač, eksperimentator, tragalac, i od ljudi oko sebe tražio je isti takav pristup stvarnosti.

Krouli sa članovima ekspedicije na planinski vrh K2, na Himalajima, 1902.

Krouli sa članovima ekspedicije na planinski vrh K2, na Himalajima, 1902.

Krouli se gnušao sledbenika. On je uvek želeo da ima čitaoce koji umeju da misle svojom glavom i koji se ne boje istraživanja, tragaoce koji će ići spiritualnim putem široko otvorenih očiju. Njega nije zanimao novac. Nije umeo da piše bestselere. Kada pogledate njegove spise i knjige, to su sve vrlo mali tiraži, izdanja u luksuznom povezu, koja se nisu mnogo prodavala. On nije bio nimalo komercijalan, nije imao osećaj za biznis. Vrlo mnogo knjiga je poklanjao.

Kroulijevim delima se mora pristupiti vrlo pažljivo i predano. Ne treba žuriti sa zaključcima. Neophodno je da se naoružamo beskrajnim strpljenjem i da svaku reč dobro preispitamo. Krouli nije ni toliko zahtevan kao što se čini kada se prvi put počne proučavanje njegovih dela. Neophodno je da znate redosled, koje knjige treba pročitati u koje vreme – u tome je ključ! I sam Krouli je bio svestan da je nužno napraviti red u njegovim delima, sistematizovati ih na neki način, i u skladu s tom svojom spoznajom pravio je klasifikacije. Ja sam u dodatku ove knjige napravio jedan koliko toliko obuhvatan, sređen pregled njegovih dela.

Često se i dešava da neko neupućen naleti na Knjigu Zakona, ne znajući ništa ni o Krouliju ni o samoj knjizi, kako je, kada, na koji način nastala, i šta je suština poruke koju ta knjiga prenosi. Potpuno pogrešno! Najveća greška je početi sa Knjigom Zakona. Nju treba čitati tek posle iščitavanja najmanje nekoliko desetina raznih spisa i knjiga, koje će pripremiti čitaoca za ozbiljan i intenzivan studijum Knjige Zakona.

Kod nas je Krouli došao na tržište knjiga upravo preko Knjige Zakona, a prevodi tih prvih izdanja bili su, manje-više, uz par izuzetaka, užasni. Knjiga Zakona u izdanju Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, a u prevodu Vladislava A. Gigova, objavljena 1986. godine, predstavlja skandalozno loš prevodilački i izdavački poduhvat i prava sramota izdavaštva. Prevodilac je knjigu prevodio po svom ubeđenju, ne uzimajući u obzir kontekst i značenje u okviru telemitskog sistema. Reči ispreturane, izokrenuta značenja, nedostajuće reči, slova ili brojevi, ublaženi, subjektivni i potpuno pogrešni prevodi. Neverovatno je da je ta knjižica doživela nekoliko izdanja. Tako je umesto „Soko-glavi Gospod Tišine i Snage“ (III, 70), Gigov preveo „Jastreboglavi Gospodar Tišine i Snage“ (!!!); umesto „Zdrobi bezbožnike“ (III, 11) preveo je „Odbaci paganstvo“ (!!!); umesto „Čini što ti je volja“ (I, 40) preveo je „Čini što hoćeš“ (!!!), itd. Knjiga prosto vrvi od grešaka i apsolutno nije upotrebljiva. Ali, to su veoma opasne greške, jer je Knjiga Zakona zapisana, sa izričitom namerom da njena poruka i njen duh bude prenet i shvaćen pravilno svim ljudima.

Liber AL vel Legis

Liber AL vel Legis

Autor tog srpskohrvatskog izdanja se nimalo nije potrudio da istraži Kroulijevo učenje ili bar pročita komentare na AL. Uz to, nigde u toj knjižici ne stoji da je prevod urađen sa engleskog, već je pored originala stavljeno prevedeno izdanje na nemački jezik, što se navodi i u komentarima dodatim na kraju. Ako zanemarimo izvesnu jezičku i stilsku nedoslednost, s obzirom da je prevod urađen na srpskohrvatskom jeziku, knjizi se nema šta krupnije zameriti.

Vredi pomenuti prilično dobar prevod Knjige Zakona izašao je 1987. godine u izdanju SOL oaze O.T.O., Ljubljana i relativno dobar prevod Knjige Zakona u izdanju Esotheria-e, Beograd, iz 1990. godine. Ova knjiga, iako je dosta dugo cirkulisala na tržištu, imala je krupnih grešaka i izostavljene delove teksta. Najbolji prevod Knjige Zakona do sada objavljen je 2005. godine, takođe od strane Esotheria-e. Za adekvatno razumevanje filosofije teleme preporučujem proučavanje Kroulijevih komentara na Knjigu Zakona, objavljenih u izdanju Esotheria-e, 1997. godine, pod naslovom Zakon je za sve – komentari AL-a.

Kod nas, u Srbiji, a ni u bližem okruženju, nikada nije bilo doslednog pokušaja da se groteskna slika o Krouliju preispita i izmeni u skladu sa činjenicama. Novinski članci i medijski prikazi koji su o Krouliju objavljivani kod nas, sporadično i s vremena na vreme, ne vrede pomena jer obiluju izmišljotinama i isfabrikovanim lažima, dovodeći ga u vezu sa satanistima, Đavolom, crnom magijom, sektama, perverzijama i ko zna čime još. Nije mi namera da se bavim nečim što predstavlja neproverene i neutemeljene tekstove, koji unapred osuđuju i razapinju čoveka bez prethodnog ispitivanja.

Kroulijev potpis

Kroulijev potpis

Prva ozbiljnija Kroulijeva biografija štampana je tek 2010. godine. Reč je o delu Izraela Rigardija Oko u trouglu, objavljenom u izdanju IP Babun, Beograd. Iako predstavlja odličnu psihološku studiju Krolijeve ličnosti i osvetljava najvažniji period njegove okultne karijere, koji se proteže od njegove inicijaciie u Zlatnu Zoru, preko objave Knjige Zakona, pa do severnoafričkih vizija u sklopu enohijanskih radova, ova biografija ima svojih nedostataka. Naime, Oko u trouglu je samo delimična Kroulijeva biografija. Ona se detaljnije bavi samo jednim ograničenim delom Kroulijevog života i dela. Najveći naglasak dat je na Kroulijevom učešću i delovanju u Zlatnoj Zori, što je razumljivo s obzirom na Rigardijevu fokusiranost na istraživanje okultnog sistema Zlatne Zore. U Oku u trouglu nije obrađeno ključno razdoblje Kroulijevog detinjstva i ranog mladalaštva, ali nije obuhvaćen (osim u segmentima) ni čitav veliki period od Čefalua do smrti. Svi znamo da je to najosetljivije područje života i da sve što se događa tada ima nemerljiv uticaj na potonje događaje u životu. Ipak, Rigardijeva biografija svakako predstavlja izuzetnu studiju Kroulijeve ličnosti i dela.

Vredi pomenuti da je Rigardi čitavog života bio pod ogromnim uticajem Kroulija. Do kraja života nije mogao da se oslobodi Kroulijevog uticaja. U prilog tome govori činjenica da je Rigardi, posle dužeg vremena samoizolacije, kada je bio potpuno van tokova teleme i magike, povukavši se i radeći neke druge prakse, naglo i nenadano izašao iz tišine i počeo da objavljuje knjige o Krouliju, stavši u njegovu odbranu. Skoro svako njegovo delo prožeto je tim Kroulijevim pečatom i odiše Kroulijevim duhom. Pred kraj života, Rigardi je izjavio da za sve što je postigao u životu duguje Krouliju.

Osim ove prevedene biografije, upućujem čitaoce na moju knjigu Svetlo u čoveku, objavljenu 2010. godine, u izdanju Liber, Beograd, u kojoj sam dao određeni, premda dosta ograničen, osvrt na Kroulijev život i delo i pokušao da objasnim filozofiju teleme u sklopu mog gnostičkog sistema eugnozije, kao i članak u časopisu Mistika br. 12 – Alister Krouli: okultni revolucionar 666, u kojem sam dao siže Kroulijevog životnog i duhovnog toka.

Prva integralna biografija Alistera Kroulija na srpskom jeziku, čiji sam autor, objavljena je 2012. godine u izdanju Ukronije, Beograd. To je rezultat mog dugogodišnjeg bavljenja Kroulijem i njegovom literarnom i kulturnom zaostavštinom. Knjiga, koja nosi podnaslov: Život, opus i zaveštanje Alistera Kroulija, predstavlja moje tumačenje Kroulijeve ličnosti, života i dela. Kroulijevo delo i misija neizdvojiv su deo njegovog života. Otuda je ovaj rad samo delimično nastao na osnovu istraživanja dokumenata, korespondencije, dnevnika i rukopisa čoveka koji je predmet proučavanja. On je sinteza i nadogradnja mnogih postojećih izvora.

Krouli sa svojom ženom Rouz i ćerkicom Pupi, 1906.

Krouli sa svojom ženom Rouz i ćerkicom Lolom Zazom, 1906.

Alister Krouli je, pored svih svojih raznih zanimanja, najpoznatiji po tome što je objavio nastupanje novog eona Horusa (odgovara eri Vodolije), koji će u duhovnoj evoluciji čovečanstva zameniti zastareli eon Ozirisa (era Riba), utemeljivši novu filosofju i etiku teleme. Nakon godina duhovnog traganja i učenja zapadnih i istočnih mističnih i okultnih tradicija u okviru reda Zlatna Zora, Krouli je 1904. godine, u Kairu, u toku tri sukcesivna dana – 8, 9. i 10. aprila, zajedno sa svojom novopečenom suprugom Rouz, imao čudesno duhovno iskustvo koje je ostavilo neizbrisiv pečat u njegovoj duhovnoj i životnoj avanturi i zauvek opredelilo njegov budući životni tok.

U toku ta tri aprilska dana, tačno u rasponu od 12 do 1 sat posle podne, Krouli je sedeo za stolom, žureći da zapiše misteriozne rečenice koje je posredstvom njegove žene diktirala neka neznana kosmička inteligencija. Ta inteligencija objavila im se pod imenom Aivaz, i bila je poslanik egipatskog boga Horusa, manifestujući duhovne energije novog eona.

Knjiga primljena po diktatu Aivaza jeste mali spis od 220 numerisanih paragrafa u stihovima, podeljenih u tri poglavlja, nazvana Knjiga Zakona ili AL. Tajanstveni spis sadržavao je poruku egipatskog boga Horusa za čovečanstvo, postavivši osnove novog pogleda na svet i nove duhovne filosofije – teleme (grčki: ΘΕΛΗΜΑ, što označava božansku ili istinsku Volju). Vrhovni etički princip teleme sadržan je u centralnom stihu:

čini što ti je volja neka bude sav zakon, čija nadopuna je stih Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom. Ta poruka bi se ukratko mogla objasniti kao nalog svakom čoveku da otkrije šta je njegova istinska misija, koja se naziva istinskom (božanskom) Voljom i da je svrha čovekova u ostvarenju te istinske Volje.

Knjiga Zakona je najavljivala novo veliko doba – eon Horusa, koji će vladati narednih 2000 godina i zameniti zastareli patrijarhalni sistem eona Ozirisa. Eon Horusa donosi duhovno oslobođenje čoveka, naročito ujednačavanje muškaraca i žena kao ravnopravnih i slobodnih bića.

Mada prvobitno zgrožen zastrašujućim objavama kojima je spis obilovao, naročito kobnim i nasilnim karakterom trećeg dela, Krouli je vremenom bio prinuđen da se suoči sa njegovim istinama i prihvati AL kao proročko delo. Posle početnih teturanja i nesnalaženja, praćenih preispitivanjem njegove uloge i misije u životu, sve više je uviđao revolucionarnost filosofije Knjige Zakona koju je ona sadržavala. Vrlo brzo posle primanja AL-a, Krouli je doživeo lanac međusobno povezanih događaja koji su ga upućivali na ono što je spoznao kao svoje Veliko Delo.

Nezavisno od toga da li nam se Kroulijev život i delo dopadaju ili ne, bez obzira na njegove brojne neuspehe, vrludanja, lutanja, propuste, oko jednog ćemo se siguno složiti: njegov duhovni let bio je autentičan. U slučaju Alistera Kroulija, kompleksnost je bilo njegovo drugo ime. Njegovo stvaralaštvo razliveno je i raštrkano na stotine manjih i većih knjiga, spisa i rukopisa, od kojih je tek manjina ugledala svetlo dana za života.

Proučavanje Kroulijeve ličnosti i dela zahteva sagledavanje celine, i u tom svetlu neophodno je sažeti njegov značaj i uticaj sa tri različita i međusobno nadopunjujuća aspekta, odnosno kroz analizu Kroulijeve ličnosti, njegovog dela i duhovnog zaveštanja. U Kroulijevom slučaju njegova životna odiseja je nerazmrsivo klupko ličnih doživljaja, emocija, razmišljanja, uvida i transformacija, s jedne strane, i njegovih literarnih, teorijskih i praktičnih, filosofskih i duhovnih dostignuća i postignuća.

Za razumevanje enigme Alistera Kroulija nije dovoljno samo teorijski proučavati njegovu biografiju. Čovek mora biti i praktičar, mora biti upoznat sa magičkim i mističnim praksama kojima se Krouli bavio, posvetio čitav svoj život. No, i tada, ostaju brojne praznine i mrlje, koje nismo u stanju da ispunimo i očistimo, kako bismo upotpunili celovitu sliku njegove ličnosti. Nad njima stojimo zbunjeni, nemi, nemoćni da proniknemo u suštinu, da shvatimo čar i onu nepojmljivu poeziju, koja život jednog velikog čoveka čini nedokučivim.

Danas je Krouli deo tradicije. Delo Alistera Kroulija je ozbiljan predmet proučavanja u okviru discipline zapadnog ezotericizma. Njime se bave ozbiljni ljudi, naučnici i stručnjaci za svoju oblast. Zapadni ezotericizam se predaje na tako ozbiljnim akademskim ustanovama kao što su Sorbona, univerzitet u Eksiteru, Vel. Britanija i Amsterdamski univerzitet.

Алистер Кроули

Krouli je tvorac jedne autohtone kulture. On je začeo čitavu jednu epohu. Ali, na prvi pogled, njegov uticaj na čovečanstvo je neuhvatljiv.

Kristofer Hajat je izjavio da je „А. К. tresnuo svoju istinu [bacio nam je pravo u lice i još nam njome protrljao nos] javno i bez ikakvog osećaja za potrebu opravdanja ili ’dobrog ukusa’.“

Dr Robert Anton Vilson je jednom prilikom izneo primedbu koju mu je saopštio Himeneus Alfa, „Kalif“ О.Т.О.-а, da „Nema nikakvе svrhe nastojati da se očisti Kroulijeva reputacija. Većinu svog života Alister je proveo sistematski je blateći.“

Da bismo istinski razumeli Kroulija, neophodno je imati smisao za humor. Sam Krouli je govorio da je to karakteristika koja je poželjna u najvećem delu stanovništva.

Ekstremnost reakcije koju ljudi često imaju kada čuju za Kroulija uistinu je neobična i zaslužuje bliže objašnjenje. Kristofer Hajat je primetio da ova reakcija često prevazilazi razum i nije u srazmeri sa drugim sličnim primerima. Tako, recimo, kada se pomene ime Don Žuana ili Kazanove, obično se sa simpatijom govori o njima kao o „velikim zavodnicima“. Kada se, pak, pomene Kroulijevo ime, onda se on najčešće osuđuje kao kakav mizoginist.

Njegovi savremenici, uključujući i one koji su mu bili bliski prijatelji, posle njegove smrti nastavili su hajku koja je protiv njega bespoštedno vođena za života. Prva Kroulijeva biografija, Velika Zver Džona Simondsa, obiluje isfabrikovanim „podacima“ o Kroulijevom životu, bezobzirnim lažima i izmišljotinama, i njena pojava je svakako potpomogla učvršćivanje zloglasnog kulta Zveri. To je nesumnjivo najgora biografija jednog čoveka.

Stvoren je mit o Krouliju kao izaslaniku Đavola na Zemlji.

Ako je on bio tako loš čovek, zbog čega su se onda mnogi njegovi prijatelji i studenti, koji su ga ostavljali posle nesporazuma ili konflikta, kasnije vraćali njemu? Primera je mnogo. Navedimo samo neke. Izrael Rigardi, koji je posle dugogodišnjeg ćutanja rešio da progovori i iznese istinu o njemu, napisavši veliki broj knjiga o Krouliju i magici. Džerald Jork, koji mu je okrenuo leđa i otputovao za Daleki Istok, da bi mu se posle više od decenije ponovo vratio i ostao s njim do kraja. Ali, i Dion Forčn, koja je bila prilično uzdržana, i koja se prema njemu i njegovom delu odnosila sa dozom opreza, održavala je sa njim periodičnu prepisku i pred kraj života ga je posetila, najmanje dvaput. Kao i Viktor Nojburg, koji ga se odrekao, a onda, posle više godina ćutanja, objavljivao fer prikaze njegovih radova u engleskim časopisima. I Džon Jejts, otac V.B. Jejtsa, koji Kroulija nije mogao da smisli, u jednom svom pismu sinu, izjavio je da Krouli nije tako loš u društvu, i da voli da zbija šale. Ili Beti Mej, koja ga je prvo opako optuživala za razna izmišljena nedela u intervjuima za engleske tabloide, a onda u svojoj autobiografiji iznela sasvim druge podatke?

On nije bio manijakalni despot kakvog su ga predstavljali. Ako je zaista ubijao decu, jeo vodiče na planinarskim ekspedicijama, zloupotrebljavao, silovao i ubijao žene u Čefaluu, zašto onda nikada nije bio krivično gonjen i nikada nije zatvaran?

Ako je uistinu radio u službi Nemačke, a protiv Engleske, kao špijun za vreme I svetskog rata, kako je onda mogao mirno kročiti na tlo Engleske, nekažnjen? I kako je mogao posle progona iz Francuske da slobodno uđe u Englesku?

On je jednostavno izabrao svoju ulogu i igrao ju je dosledno, do kraja, bez otkazivanja i izvinjavanja publici. Pogledajte koji je moto odabrao Krouli za svoje prvo magičko ime: „Perdurabo“ – u prevodu: „Istrajaću“. Zar nije sve rečeno u tom imenu,u toj jednoj reči? Njegov stalni moto u životu bio je da istraje, da izdrži – do kraja.

Krouli je, identifikujući se sa likom Velike Zveri i brojem 666, iz Novog Zaveta, svesno preuzeo na sebe kolektivnu Senku čovečanstva, svo ljudsko Zlo, i time automatski prihvatio i sve užasne posledice koje takvo preuzimanje nosi: mržnju, prezir, strah, gnušanje, progonstvo. To je strahovito veliki teret i predstavlja zadatak dostojan istinskog proroka. Kao što je Hrist preuzeo na sebe kolektivni Greh čovečanstva, tako je Krouli preuzeo kolektivno Zlo.

Time što je namerno i svesno izvodio prakse koje su za hrišćanstvo nepoželjne, poistovećujući se sa entitetom Zveri koja u Jovanovom Otkrovenju predstavlja simbol Zla, videvši u njemu nagoveštaj nečeg novog, nečeg nastupajućeg, ispunio je ono što se toliko dugo očekivalo, i time ostvario proročanstvo dato u Otkrovenju.

Potpuno se ispušta iz vida da je Krouli u mladosti prvo našao izraz svog stvaralačkog genija kroz poeziju. On je prvo bio pesnik, dakle umetnik, i tako je u početku ispoljavao svoj bunt. Ako Kroulija posmatramo kao umetnika, naročito u njegovim počecima, onda nam sasvim drugačije izgledaju njegova „skaredna pisanja“, poput Belih mrlja. Njegova dela su po svom profilu vrlo nadrealistička, i otuda se on može smatrati pretečom nadrealističkog pisanja. Način primanja Knjige Zakona po svemu deluje kao automatsko pisanje, koje slave nadrealisti. Jedino što ne može objasniti nadrealizam jeste jasna percepcija glasa, čak i vizualizacija lika Aivaza, bestelesnog bića – anđela, koji je diktirao knjigu, manifestujući se kroz Rouz, a što je Krouli doživljavao.

S jedne strane, Kroulijevo rano stvaralaštvo vibrira negde na granici dekadencije i nadrealizma. Njegova vizija sveta i njegov odnos prema svetu tipično su nadrealistički obojeni.

Nadrealisti za svog preteču uzimaju Lotreamona, ali i Remboa. Obojica su istinski revolucionari. Kao što kaže Volas Fouli, revolucionar „se vrlo lako može optužiti za ludilo i perverznost.“ Nadrealisti stalno ističu činjenicu da se ne može povući jasna granica između stanja pesničke (i umetničke) kreativnosti i stanja ludila. Zato se treba podsetiti da je Pol Elijar izjavio da je nadrealizam stanje uma.

Nepobitno je da je nadrealizam pokret i pravac koji je izrastao iz bunta, i koji predstavlja sam taj bunt, a u pokretanju tog bunta ključnu ulogu ima upotreba poroka, perverzije, iščašenosti i izopačenosti svake vrste.

Evo šta kaže Breton u svojim uputstvima za automatsko pisanje, naslovljenim kao Tajne nadrealističke magijske umetnosti (i sam naslov dovoljno govori o čvrstoj vezi između umetnosti i magije), u njegovom Prvom manifestu nadrealizma, objavljenom 1924. godine:

Dovedite sebe u najpasivnije stanje, ili stanje prijemčivosti, što više možete. Zanemarite svoj genije, svoje talente, i svih ostalih. Odlučno recite sebi da je literatura jedan od najžalosnijih puteva koji vode u sve. Pišite brzo, bez unapred smišljenog sižea, dosta brzo da se ne biste zaustavili i došli u iskušenje da sebe pročitavate. Prva rečenica doći će sama od sebe, tim pre, što u svakoj sekundi postoji neka rečenica tuđa našoj svesnoj misli koja samo traži da se eksteriorizuje. Dosta je teško izjasniti se šta će biti sa sledećom rečenicom: ona je bez sumnje delimično vezana za našu svesnu delatnost i u isti mah i za drugu, ako se usvoji činjenica da napisana prva povlači za sobom minimum opažanja. To malo treba da vas se tiče, uostalom; u tome leži najvećim delom zanimljivost nadealističke igre. Ipak, ostaje da se interpunkcija bez sumnje protivi apsolutnom kontinuitetu toka o kome je reč, mada izgleda da je ona isto toliko neophodna kao i raspored čvorova na žici koja treperi. Nastavite koliko god vam se sviđa. Oslonite se na neiscrpni karakter šapata…

.

 Za PULSE / Adam Alteon

.

LITERATURA:

  1. Alteon: Svetlo u čoveku, Liber, Beograd, 2010.
  2. Alteon: Alister Krouli: okultni revolucionar 666, Mistika br. 12, Beograd, 2011.
  3. Alteon: Velika Zver 666, Ukronija, Beograd, 2012.
  4. Breton, A.: Tri manifesta nadrealizma, Bagdala, Kruševac, 1979.
  5. Churton, T.: Aleister Crowley: The Biograhy – Spiritual Revolutionary, Romantic Explorer, Occult Master and Spy, Watkins Publishing,London, 2011.
  6. Fowley, W.: The Age of Surrealism, Bloomington : Indiana University Press, 1963.
  7. InvestigatorAuthors, Church of All Worlds, Phoenix Publishing, Edition4, illustrated, Phoenix Publishing, Incorporated, 1994.
  8. Krouli, A.: Knjiga Zakona, Književno društvo prosvetnih radnika Srbije, Beograd, 1986.
  9. Krouli, A.: Knjiga Zakona, Esotheria, Beograd, 1995.
  10. Krouli, A.: Zakon je za sve, Esotheria, Beograd, 1997.
  11. Rockwitz Laurette: Aleister Crowley: His Contribution to the Western Mysteries Tradition
    Journal of the Western Mystery Tradition No. 0, Vernal Equinox 2001, sajt: http://www.jwmt.org/v1n0/crowleybio.html
  12. Rigardi, I.: Oko u trouglu, Babun, 2010.
  13. Sutin, L.: Do What Thou Wilt, A Life of Aleister Crowley, St. Martin’s Griffin, New York, 2002.

[1] Sutin, L.: Do What Thou Wilt, A Life of Aleister Crowley, St. Martin’s Griffin, New York, 2002, str. 1.

[2] Churton, T.: Aleister Crowley: The Biograhy – Spiritual Revolutionary, Romantic Explorer, Occult Master and Spy, Watkins Publishing,London, 2011.

[3] Alteon: Svetlo u čoveku, Liber, Beograd, 2010.

[4] Alteon: Alister Krouli: okultni revolucionar 666, Mistika br. 12, Beograd, 2011.

[5] Alteon: Velika Zver 666, Ukronija, Beograd, 2012.

[6] Rockwitz Laurette: Aleister Crowley: His Contribution to the Western Mysteries Tradition
Journal of the Western Mystery Tradition No. 0, Vernal Equinox 2001, sajt: http://www.jwmt.org/v1n0/crowleybio.html

[7] Ibidem.

[8]Fowley, W.: The Age of Surrealism, Bloomington : Indiana University Press, 1963., str. 33.

[9] Breton, A.: Tri manifesta nadrealizma, Bagdala, Kruševac, 1979., str. 39.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *