Ulogujte se / Kreirajte profil

Era žrtava hiper-normalizacije

Frojd je pričao da, kada se njegova teorija o Edipovom kompleksu proširila, pacijenti su govorili “Ne znam ko je osoba u mojim snovima, ali sam siguran da to nije moja majka!” Danas, moglo bi se reći da pacijent govori: “Dobro, jeste, to je moja majka, a sad me ostavi na miru.”

-Slavoj Žižek, sa predavanja “Sloboda, mogućnosti i nemogućnosti”

Neverovatno sa koliko aspekata se istovremeno trenutno dešava “Posrnuće”. Iskerno, da li još neko primećuje ovo? Hajde da krenemo po stavkama, savetovao sam se sa par stručnjaka, biću kratak.

Posrnuće psihe – Čovek ne zna da objasni nagomilane emocije koje oseća prema svetu i trenutnom svetskom poretku, ali usled globalne povezanosti “podsvest” se okreće protiv njega brzinom većom od brzine formiranja njegovih mehanizama odbrane.

Posrnuće tehnike – Postaje jasno da nas je tehnika uvela u pojačani komformizam više razvijenog majmuna, a ne u duhovnost više razvijenog čoveka.

Posrnuće globalnog sociosmisla – demokratija potčinjene većine počinje da bira etički nepravilne stavove i usprotivljuje se prividnom fašizmu elitističkih moralista koji sa punim stomacima i bez puno egzistencijalnih briga pričaju o etici i moralnim pravima.

Posrnuće i redefinisanje umetnosti – Isti elitizam počinje neuspešno da odgovara za njegovo površno zalaganje u postmodernoj umetnosti.

Šta ovo sve ukratko znači? Znači da se podsvest vraća i izlazi napolje, znači da tehnika prestiže našu kontrolu loše ustanovljenog smisla i ličnog stava, znači da nismo globalno spremni još uvek da se žrtvujemo za drugoga (ali volimo da pričamo da je tako), znači da nisu ni elitisti (ali oni mogu da žrtvuju više od većine pa im je lakše da pričaju da su drugačiji), znači da bunt svesti koja je oduvek krasila umetnost i njeno izražavanje je trenutno neuspešna i da možda postoje mnoge površne grane koje ne zavređuju da se nazivaju umetnošću.

U smislu podsvesti, recimo da je onaj vojnik iz Bunjuelovog “Diskretnog šarma buržoazije” sada u našem dvorištu i da živi sa nama.

Scena večere iz Bunjuelovog "Diskretnog šarma buržoazije"

Scena večere iz Bunjuelovog “Diskretnog šarma buržoazije”

U smislu tehnike i interneta, recimo da čak i okrutni Verner Hercog počinje da veruje da internet sanja samog sebe i da smislu čovekovih veština preti baš ono što nas vodi do veoma željenog komfora naprednog majmunolikog sisara.

Poster za najnoviji Hercogov kritički i dokumentarni osvrt na stvarnost "Lo and Behold, Reveries of the Connected World"

Poster za najnoviji Hercogov kritički i dokumentarni osvrt na stvarnost “Lo and Behold, Reveries of the Connected World”

U smislu sociološke inteligencije recimo da smo sa civilizacijom prihvatili sve norme normalizacije i posvetili im se na najpovršniji mogući način, ne obraćajući pažnju na sitne detalje ugovora na dnu papira. Naime, kada su svi trebali da kažu “Ne” nemoralu i pogrešnim kolektivnim stanjima ugroženosti – “Ne” je rekla samo prezentabilna logički nastrojena elita i delovalo je da je ona u većini. I svi su mislili da je ona u većini, bar svi koji su imali televizor i računar… Rezultati glasanja većine su se pokazali drugačijim, uprkos svemu… Kao što navodi Adam Kurtis, moralno nastrojena većina globalne povezanosti je uradila isto koliko i jedan “Occupy” pokret – jedno veliko ništa.

Žena iz Rusije gleda u ugašen tv prijemnik, scena iz najnovijeg dokumentarca Adama Kurtisa "HyperNormalisation"

Žena iz Rusije gleda u ugašen tv prijemnik, scena iz najnovijeg dokumentarca Adama Kurtisa “HyperNormalisation”

U smislu umetnosti, počeli smo podržavati izražajno negujuća dela površnih stavova bez pozadinskog umeća i bez vidljive škole i iskustva. Od njih možda nema šta da se nauči, ali oni govore iz pozicije nadmoći “Ovi nepismeni ljudi su samo ljubomorni na naš uspeh!” Da li nepismeni reaguju iz ljubomore ili tu ima i logike koju nepismeni ne znaju da objasne jer nemaju samopouzdanje elitizma iza sebe?

Mr. Brainwash (Sada već čuveni lik iz Banskijevog filma Exit Through the Gift Shop) i njegovo umetničko delo “Juxtapose”

Sve pada i menja se… Što se i oduvek dešavalo. Promena je oduvek postojala i ovako se napredovalo ka nečemu duhovno iskrenijem… Ali da li se to ranije dešavalo pred očima čitave planete i to na skoro svim važnijim aspektima zdravorazumskog ljudskog stava?

Održanje normalizacije je time do sada bilo ekvivalentno sa nivoom čovečije sposobnosti da uspešno poriče i potiskuje istinito stanje svesti. Pitanje je kakvim tehnikama će čovek sada to pokušati ponovo (na globalnom nivou) i kakve će biti posledice sumacije takvog potiskivanja. Neminovno je da će biti dosta kočenja zbog javne odbrane svojih ego zalaganja. Naime, nekada nije bilo interneta i ako bi neko negde nešto izvjavio to bi bilo zaboravljeno dosta brzo. Danas je trenje odbrane stavova za svakog čoveka pojačano, bili ili ne bili javne ličnosti.

Šta je onda regularni ekvivalent transakcije u smislu da je moralni elitista do sada bio otac detetu većinske klase i da mu je govorio kako da se ponaša u smislu etike i morala? Kao što rekoh ranije, malo sam se savetovao sa kolegama psiholozima na ovu temu. Trenunto stanje je možda nešto nalik na krizu u porodici gde se stručnjaci odjednom pojavljuju i besni su jer roditelji nisu učili dete kako da izražava emocije. Zapravo:

Globalno stanje svesti bi možda bio ekvivalent jednom pogledu deteta (izgubljenog inteligentnog majmunolikog sisara) u haos života i pogled u takođe nesposobnog roditelja (Oca elitistu/modernog mislioca i umetnika); I otac mu govori: “Vreme je da odrasteš, pravio sam greške, nemam više šta da te naučim, a nisam uspeo da prepoznam kako se osećaš.”

Da li svetu predstoji novo buđenje i nova re-definicija stvarnosti, ili je sve ovo bio samo kratak odblesak stvarnosti i svi ćemo bezbedno da se vratimo mitu hiper-normalizacije? Prema najnovijim podacima, verovatno da će najveći poremećaj u svesti (u zadnjih pola veka) biti ponovo doveden u normalizovano stanje na koje smo svi navikli (dakle pričamo o globalnom sociološkom smislu pravde i nepravde), a preostalih nekoliko stavki koje su za prosečno “Dete – Čoveka” sekundarne, ostaće nerešene…

Dakle evo finalne šale na račun svih! Ovaj istorijiski momenat globalnog poremećaja svesti koji je zadesio svet u nekoliko dana, će ostati upamćen baš po tom, samo još jednom kratkom odblesku stvarnosti, i time hladni rat globalnog smisla i besmisla se i dalje nastavlja… Sa još čudnijim tempom.

Sve ostaje kao preko zanimljiva činjenica za sve one koji vole ponavljanja istorije. A za ostatak, to je samo još jedan blagi tik na nasilno nasmejanom licu duše koja veruje u “Normalno” i ne zna gde bi bez njega.

Rođen u boci, odrastao u boci, odabrao i da umre u boci…

A ružni snovi? To mora da je od hrane. Mama je uvek govorila da se ne  prejedamo pre spavanja…

Za P.U.L.S.E: Miroslav Krilović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *