Ulogujte se / Kreirajte profil

Fransoas Sagan – Fatalna igra ljubavi i strasti

Fransoas Sagan – Francusko literalno čudo

Pravo ime ove svestrane umetnice je Fransoas KuareDramaturg, scenarista, spisateljica ljubavnih romana koji su ostavili najupečatljiviji trag njene umetnosti.


Dobar dan tugo“ je roman koji je vinuo pisanu reč Fransoas Sagan do sjaja zvezda pisane umetnosti, te se može reći da njena slave počinje od objave tog romana. 
Doza melanholije koja se poput autorkine siluete provlačila kroz njene romane, u realnom životu se pak pretvarala u žestoku strast koja ju je oživljavala i ubijala, motivisala i bacala u ambise alkohola, droge, i kocke. Sem dvadeset napisanih romana pisala je pripovetke, tekstove za šansone, drame, komedije, autobiografiju, scenarije za filmove. Satira je bila njeno oružnje, dah njene umetnosti koja bez iste ne bi opstala. Bila je insiprisana određenim krugovima francuskog društva, kao satiričar osećala je verovatno i strast prema potrebi da skine cinične maske onih koji su sebe predstavljali u nekom svetlu koje im nikada nije ni pripadalo. Umetnik je buntovnik po prirodi ali i sanjar. Lepota umetnosti spašava, isceljuje ali kada umetnik postane preki sanjar tada i njegov bunt gubi smisao. Sagan je bila prilično realna, svestrana dok o njenom talentu svedoče dela a i film rediteljke Dajane Kiris „Sagan“. Ono po čemu je prepoznatljiva je potenciranje na egzistencijalnim pitanjima. Teza egzistencijalista jeste da egzistencija prethodi esenciji ali to ne znači da se tom temom bave samo filosofi,naprotiv, mnoga književna dela svedoče da ite kako pisac može polemisati o tome.

Citati:

„Viski, kockanje i Ferari su bolji od kućnih poslova.“

„Jedino za šta se kajem je to što neću imati vremena da pročitam sve knjige koje sam želela da pročitam.“

„Volim muškarce koji se ponašaju kao muškarci, kada su jaki i detinjasti.“

„Živela bih loše kad ne bih pisala, i pisala bih loše da ne živim.“

„Negde nešto neverovatno čeka da bude otkriveno“.

„Spoznala sam u sebi dirljivost i ljutnju pri saznanju da je bila ranjiva.“

„Svaka mala devojčica zna o ljubavi, samo se njen kapacitet patnje za istom povećava.“

„Rekla je da ga ne voli, rekao je da nije bitno, siromaštvo njihovih reči je ispunilo oči suzama.“

„Zbog ovoga je to bio krug ljubavi: strah koji vodi ka želji, ljupkost emocija koja vodi ka ljutnji i brutalni bes nakon koga sledi zadovoljstvo.“

„Radoznalost je početak mudrosti.“

„Naravno da iluzija umetnosti je tu da nas prevari da poverujemo da je literatura vrlo bliza životu, ali istina je obratna. Život je nepredvidiv a literatura je formalna.“

„Ljubomori nije ništa toliko zastrašujuće kao smeh.“

„Nema ljubavi bez straha od iste.“

Prema rečima Fransoas Sagan:

U jednom intervjuu na pitanje da li veruje u ljubav, Fransoas je odgovorila da veruje samo u strast i ni u šta više. Životni stavovi i način života francuskog literalnog čuda:

Izražavala je prezir prema svemu što je dosadno, ustaljeno i jednolično. Burne veze, brz život, ubitačan život koji je značio uzimanje droge, alkohola i kockanje je lagano ubijao ovu nesvakidašnju umetnicu. Fransoas, pobornik strasti, vodila se vatrom srca, polako je postajala sve ono protiv čega se borila. Alkohol i droga su drastično uništavali život „Francuskog literalnog čuda“. Život joj je polako postajao jednoličan a jednoličnost je ono prema čemu je vidno gajila prezir. Turbulentne veze, mnogo teških napisanih istina, mnogo osećanja prekrivenih drugim likovima, mnogo tragova života za koji je i ona znala da polako postaje samo senka življenja. Kada je sa svojih osamnaest godina objavila roman „Dobar dan tugo“ Fransoas je novacem od prodatih tiraža iznajmila putnički avion povevši svoje društvo u Brazil. Kažu da nije znala s novcem, a kao strastveni kockar, nažalost se kockala i sa onim najdragocenijim – životom. Vidno narušeno zdravlje ju je spasilo kako ne bi išla na robiju zbog utaje poreza. Sve više se pisalo o skandalima s drugom i njenim burnim životu.

Volela sam do ivice ludila; to što se naziva ludilom je meni jedini smisao ljubavi.

Iako je govorila da ljubav ne postoji već samo strast, verovatno jedino što je istinski volela i što bi nazvala ljubavlju je bilo pisanje koje ju je uzdizalo, jačalo a isto tako i bacalo u ambise poroka. Pisane reči treba doživeti i ono najteže, preživeti.

Ne postoji carina.Nema je nigde. Život je veliki, slobodan i smešan. Život je čudnovat. Postoji vetar, suze, poljubci, ludosti, želje, kajanja. Život je….život je daleko. Ali život je veoma blizu. Ja vam ga i sada sverado preporučujem.

(Odlomak iz romana: “Sara Bernar neobuzdan smeh”)

Fransoas Kuare, ime od koga je večito želela da pobegne, večni beg je ostvarila 2004. godine, sama, u zagrljaju poruka koji su joj oduzeli život. „La Parisien“ je objavio:

Zbogom Sagan, dobar dan tugo.

Za P.U.L.S.E Milošević Slavica

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *