Ulogujte se / Kreirajte profil

Faustovski motiv u filmu ”Unajmio sam plaćenog ubicu” Akija Kaurismakija

„Unajmio sam plaćenog ubicu“ je film finskog reditelja i scenariste, Akija Kaurismakija, iz 1990. godine.

Kaurismaki potpisuje njegov scenario, režiju i montažu.

Po svojoj tematici, film pripada delu Kaurismakijevog opusa koji karakteriše prikaz života pripadnika radničke klase, soc-realizam i minimalistički stil.

Capture

Priča prati Henrija Bulanžera (Žan-Pjer Leo), Francuza koji živi u Londonu i dobija otkaz posle petnaest godina rada u kancelariji. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja samoubistva, Henri iznajmljuje plaćenog ubicu (Kenet Koli), kako bi on obavio taj posao umesto njega. Međutim, te noći, Henri upoznaje Margaret (Margi Klark) i zaljubjuje se u nju, te odlučuje da poništi ugovor.

Na početku filma, prikazan je Henrijev običan svet, rad u kancelariji i usamljenički život. Njegov otkaz inicira promenu unutar običnog sveta, koja natera Henrija da nešto uradi – da se ubije. Iako je već došlo do nekakve promene, iako je jasno da više nije u pitanju svakodnevnica, pravi uzbuđujući momenat dolazi tek nešto kasnije. Kada Henri, nakon što je upoznao Margaret, poželi da raskine ugovor, on otkriva da je Honolulu bar u kome ga je potpisao srušen.

Capture4

Henri je sam tvorac opasnosti koja mu preti. Ono što je priželjkivao, sada postaje ono od čega beži. Suočen s prizorom srušenog bara, on shvata da ne postoji način da izbegne smrt. Umesto pomirenosti kakva je u njemu vladala, dok je mirno čekao svog ubicu u fotelji, sada ga obuzima strah za sopstveni život, uznemiren je i traži način da pobegne od naizgled neminovne sudbine.

Henrijeva početna želja je smrt, da bi kasnije to postalo ostvarenje ljubavi, kojoj upravo smrt predstavlja jedinu prepreku.

Capture8

Uzimajući u obzir ovako postavljena dva najsnažnija ljudska motiva i ime glavnog ženskog lika u filmu, Margaret, možemo uvideti sličnosti ove priče s Geteovom pričom o Faustu.

Henri na početku filma nema iste ambicije kakve ima Faust, njega ne interesuju onozemaljska znanja, on jednostavno želi da umre. Međutim, obojica se nalaze u egzistencijalnoj krizi. Faust želi da spozna smisao, dok je Henri ubeđen da smisao ne postoji i želi da skonča. Obuzimaju ga mračne misli, oseća se nemoćno i ništavno, nesbosoban je čak i da se ubije. Kad pokuša da se obesi, kuka otpada. Kada gurne glavu u rernu, da bi se ugušio, nestane plina. Njemu je, kako bi ostvario svoj cilj, potrebna pomoć nekog „višeg“ i moćnijeg, nekog s „mračne strane“. On unajmljuje plaćenog ubicu i, baš kao Faust, pritom potpisuje ugovor. Faust ugovorom ostavlja Đavolu svoju dušu u zamenu za određene životne konvencije, dok Henri plaćenom ubici ostavlja novac u zamenu za sopstvenu smrt.

tumblr_lxxpclfEsQ1r4ehhvo1_1280

Kada upozna Margaret, Henri se zajubljuje i dobija jaku želju za životom, kao i Faust, nakon što upozna Margaretu. U obe priče, žena je nevina     žrtva   potencijalne   propasti.   Usled   otkrića ljubavi, i Faust i Henri požele da raskinu ugovor, međutim, pregovori s Đavolom postaju dug i mukotrpan proces. Ono što čeka Henrija je, doduše, dosta lepši kraj od onog koji zadesi Fausta. Njime je i istaknuta glavna ideja dela, a to je da ljubav pobeđuje smrt.

Za P.U.L.S.E Tisa Milić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *