Ulogujte se / Kreirajte profil

For Your Pleasure – Bryan Ferry

Savršeno odmereno i potpuno opušteno, ali nikako bez energije, na momente sentimentalno, ali bez zrna patetike, i sve to, nadasve, uz vrhunski užitak u vrhunskoj izvedbi – mogao bi biti kroki opis sinoćnjeg nastupa Brajana Ferija pred oko 4,5 hiljade ljudi u Beogradskoj areni. Koncert je počeo pesmom „I Put A Spell On You“, da bi zatim bez pauze prešao na „Slave To Love“, propraćen aplauzom, nakon čega se jednostavno obratio publici rečima: „Hvala, lepo je ponovo biti u Beogradu“.

Podršku mu je pružala moćna instrumentalna i vokalna pratnja, koja uključuje tri gitare, bas, bubnjeve za kojima je sedeo njegov sin Tara Feri, dva seta klavijatura, saksofon i četiri sjajna ženska bek vokala. Feri je zatim nastavio sa starim dobrim hitovima benda Roxy Music poput „Don’t Stop The Dance“ i sa njegovih solo albuma, ali i pesmama sa novog albuma „Olympia“ koji trenutno promoviše na turneji, istakavši u tom setu pesmu „Alphaville“, inspirisanu istoimenim francuskim filmom iz ‘60-tih godina. Pored toga, svirao je i nekoliko obrada, između ostalih čuvenu Dilanovu „All Along The Wachtower“ i „Like A Hurricane“ od Nil Janga. Svi muzičari i sam Feri su iskusni i opušteni, suvereno vladajući binom bez ikakavih pretenzija, vidno uživajući u tome što rade, a to je publika bez sumnje vrlo dobro osetila.

Posle nešto manje od sat vremena, muzičari su napustili binu i usledila je pauza od dvadesetak minuta, nakon koje se Feri vratio na stare dobre hitove i još jednu obradu „Smoke Gets In Your Eyes“, da bi (konačno) došla i (tokom celog konceta očekivana) neprevaziđena harmonija pesme „Avalon“. Ono što je, pred sam kraj koncerta, podiglo celu Arenu na noge je definitivno hit „Love Is The Drug“, tokom kojeg su dve plesačice izašle na scenu, što je sve nagnalo najveće fanove da pohrle ispred bine i plešu uz ritam ove zarazne melodije. Tenziju je dalje nastavila da održava „Let’s Stick Together“, nakon koje su na sasvim neformalni bis (pre kojeg muzičari nisu silazili sa bine) odsvirali legendarnu „Jealous Guy“ Džona Lenona i za sam kraj pesmu „Hold On I’m Coming“. Iako je ovo bio već treći put da Feri nastupa u Beogradu, ovaj večni šarmer još jednom je pokazao šta su prave vrednosti i ponovo osvojio publiku koja je maskimalno uživala u njegovoj muzici.

Danas online

„Divan je osećaj stalno biti okupiran nečim. Vreme je na mojoj strani i treba to iskoristiti”, reči su čoveka koji, iako za dva meseca puni 66 godina, ne posustaje! Posle gotovo četiri decenije uspeha, što sa svojim bendom „Roksi mjuzik”, što kao solo izvođač, britanski pevač i autor Brajan Feri opet „krstari” svetom, neumorno predstavljajući svoj 13. solo studijski album „Olimpija”. Ponovo će svratiti i u Beograd, i 20. septembra obradovati publiku u Areni.

Iako je trebalo da dođe još u aprilu, turneja je odložena, jer je pred nastup u Londonu 5. aprila doživeo srčani napad…Sada je sve u redu, izričit je Feri u razgovoru za naš list:

– Osećam se bolje nego ikad! Radim punom parom i ovo je vrlo uzbudljivo leto. Na turneji sam, prati me veliki bend i tu imamo interesantan muzički spoj iskustva i mladosti.

Pominjete mladost i iskustvo, a taj spoj imate i na albumu „Olimpija”. Tu su „prekaljeni” Brajan Ino i Dejv Stjuart, ali i mlađe snage „Gruv armada”, „Sizor sisters”…

Bio sam veoma otvoren radeći ovu ploču, želeo sam da isprobam različite stvari. Imao sam dosta gostiju, od „Gruv armade” i „Sizor sistersa”, ali i Dejva Gilmora iz „Pink flojda”, Džonija Grinvuda iz „Rejdioheda”, Flije iz „Red hot čili pepersa”… Mnogo interesantnih ljudi čiji rad poštujem, kao i oni moj. I rezultat je odličan!

Koliko je Maneovo ulje na platnu „Olimpija” bilo lajtmotiv za omot ploče, koji krasi supermodel Kejt Mos?

Svaki dan radim u Olimpiji, mom studiju koji se nalazi u istoimenom delu Londona. Olimpija je tako lepa reč, sa mnogo asocijacija, a jedna od njih jeste Mane i njegova čuvena slika iz 19. veka. Kao student umetnosti bio sam opčinjen tom slikom. U to vreme tako pokazati golu ženu, koja je ličila na kurtizanu, a ne na klasičan akt, bilo je skandalozno. Želeo sam da na omotu ploče dam modernu interpretaciju ove slike, uz pomoć Kejt Mos.

Koliko su Vam studije lepih umetnosti pomogle kada ste se otisnuli u muzičke vode?

Veoma, zato što sam se tamo naučio samodisciplini, i tome kako da kanališem svoju kreativnost. Bio mi je uzbudljiv taj prelaz iz vizuelne kreativnosti u muzičku. A i trudio sam se da tokom karijere iskoristim taj vizuelni momenat. Čak i sada na turneji svaku pesmu na video-bimu prate filmovi i vizuelne projekcije, koje smo, specijalno za koncerte, kreirali u mom studiju. Ni to ne bih mogao da radim da se nisam školovao.

Takođe ste i veliki umetnički kolekcionar. Za razliku od Vaših kolega koji „skupljaju” jahte i „besne” automobile, Vi trošite na slike. Imate impresivnu kolekciju?

Rekao bih da imam vrlo lepu kolekciju britanske umetnosti iz prve polovine 20. veka. Taj period, početak modernizma u britanskoj umetnosti, veoma mi je interesantan. Sve te umetnike otkrio sam još tokom studija, a čim sam postigao prve uspehe kao muzičar poželeo sam da imam njihova dela. Nikad me nije zanimalo da trošim novac na jahte, već na slike.

Važite za simbol stila i elegancije. Kao tinejdžer radili ste u krojačnici, pa da li ste se tu „zarazili” modom?

Jesam, ali i pre toga sam upijao sve one filmove sa velikim holivudskim zvezdama, poput Kerija Granta, Hamfrija Bogarta, Freda Astera…Oni su u filmovima bili savršeno obučeni. I džez muzičari, koje sam voleo kao klinac, Majls Dejvis ili Čarli Parker, uvek su nosili „kul” odeću. Još tada sam počeo da se interesujem za to kako neko izgleda i kako „nosi” to što ima na sebi.

Kako to da Vi, poput mnogih muzičkih zvezda, nemate neku svoju modnu liniju?

Bio sam prezauzet radeći neke druge stvari. Ali, u pravu ste, morao bih nešto da pokrenem. Možda ću, kada se završi turneja, krenuti u modni biznis. Mislim da ću krenuti sa parfemima…

Kraljica Elizabeta je u junu Feriju dodelila orden komandanta reda britanskog kraljevstva. Ova velika čast, kaže, došla je iznenada:

– Sjajno je kada dobijete priznanje od neobične osobe. Bio sam veoma iznenađen, ali intimno zadovoljan, zato što bi moji roditelji bili veoma ponosni.

Mnoge slavne manekenke, pre Kejt Mos, krasile su omote Vaših ploča. Lepe žene i Brajan Feri to, izgleda, ne ide jedno bez drugog?

Mene privlače lepe žene, ali ja njih ne…U šou-biznisu je glamur veoma bitan, a i dame prijaju mojim očima. A što se tiče Kejt Mos, želeo sam da na omotu bude model poznat po svojoj „ozloglašenosti”. Pored toga što je lepa žena, poznata je i po svojoj „rokenrol istoriji”.

Nedavno ste pevali i na njenom venčanju sa rokerom Džejmijem Hinsom?

Taj dan je baš bio uzbudljiv. Prvo smo nastupali na festivalu u Kentu, da bi onda poslali helikopter po nas da dođemo na svadbu u Glosterširu. Venčanje je bilo prelepo. Svirali smo nekih pola sata, i super smo se zabavljali i mi i zvanice. Sada sam i zvanično svadbarski pevač! (smeh)

Jelena Koprivica

Politika online

Nastali iz art-rok pokreta s kraja 60-ih, Roksi mjuzik bili su fascinirani modom, glamurom, filmom, pop artom i avangardnom umetnošću, čime su se i razlikovali od ostalih bendova tog vremena. Bend je, počev od prvog albuma “Roxy Music” 1972, razvio sofisticirani i zavodljivi soul-pop, a početkom 80-ih praktično je postao prateći sastav Ferija, zbog čega nije bilo iznenađenje kada je on početkom 80-ih napustio grupu, na vrhuncu njihove karijere, kako bi nastavio solo karijeru. Razočaran što Feri nije želeo da snimi njegove kompozicije, drugi lider početne postave benda, Brajan Ino napustio je bend već posle drugog albuma. Album “Avalon”, objavljen u leto 1982, bio je njihov najbolji album s kojim su na vrhu britanske top liste ostali tri nedelje. Hit singlovi s ovog albuma bili su “More Than This” i “Take a Chance With Me”. Bio je to ujedno njihov jedini album koji je u SAD dostigao zlatni tiraž, a tokom godina i platinasti. Posle tog poslednjeg zajedničkog projekta, Feri se okrenuo solo karijeri, a gitarista Fil Manzanera i saksofonista i oboista Endi Mekej su 1985. osnovali bend Explorers.

za P.U.L.S.E tekst obradio Boban Savković

4 komentara na tekst For Your Pleasure – Bryan Ferry

  1. Snezana Moracic

    21/09/2011 at 19:05

    interesantno, tako je zapoceo koncert u WPB/west palm beach-u/ pre 15 godina u sivom lister odelu, doduse, koncert je bio u art deco malom pozoristu, znaci samo za mali broj ljudi, pa je utoliko njegov kontakt sa publikom bio prisniji. nije bilo ‘horskog’ pevanja, nije bilo energije u talasima, bio je to spontan koncert.

    posto je kod vas bio koncert u areni, pretpostavljam da za pesmu i put a spell on you nije ponovio isti ah-oh uzitak : potpuni mrak i tisina u sali, samo obasjana njegova saka koja baca u publiku zlatni prah i pocinje koncert…ja mislim da je to bio jedan od najefektnijih ‘opening’-a …sve ostalo, cak i najlepsu ljubavnu pesmu na svetu, avalon, otpevao je kao svakome od nas ponaosob. gledala bih ga ponovo

  2. Boban Savković

    21/09/2011 at 21:44

    Ako bih tražio neku lošiju stranu koncerta, onda bih je našao u prostoru gde je održan. Prikladniji bi bio neki manji, intimniji prostor, mada je, i ovako, neprevaziđeni gospodin uspeo da bude prisan skoro sa svakim od posmatrača…ponaosob, čini mi se. Feri je izvrstan sa svojih 66 godina, koje se nisu dale primetiti. Nisam video nekog koji ume…ali ume…da nosi odela (naročito bela), kravatu i cipele kao on.

  3. Bojan

    22/09/2011 at 11:17

    Vec dva dana mi neka knedla u grlu sto nisam uspeo ALI NIKAKO da se izorganizujem i odem. Bas htedoh da pitam kako je bilo. Docice Brajan opet. Koje sam srece, garant je odsvirao pola albuma Dylanesque.

  4. Bojan

    22/09/2011 at 11:23

    Oko prostora, da, ne znam zasto nasi toliko drndaju s Arenom. Koja je prevashodno sportska dvorana i tamo onda svira i ko treba i ko ne treba. PRicali smo oko Bobsterovog koncerta – neki drugari koji su u muzici su dali jednoglasno tu ocenu – da je akustika tu slabija za koncert, mada meni bilo super. Ali stvarno, sta se dogodilo s manjim prostorima? Sava centar je mozda malo ‘akademski’ s onim sedenjem ali kapaciteta taman za ovakve koncerte.

    Nikad prezaliti necu sto ne uhvatih Erika Burdona u Domu sindikata. I Los Lobos na istom mestu. Mada sam za Burdona cuo tek nesto jedva, i prekasno. A za Los Lobos nisam ni ZNAO da su gostovali (jos gore, nije zno niko s kim sam pricao, a znam bas dosta ljudi koji su ciljna grupa i bili bi tamo). A opet, kazu, prepuna dvorana i atmosfera bas kakva treba da bude na svirci te vrste

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *