Ulogujte se / Kreirajte profil

Frenk Lojd Rajt

Frenk Lojd Rajt je slavni američki arhitekta koji je rođen 1867 godine u malom mestu u drzavi Viskonsin.U karijeri dugoj preko 70 godina dizajnirao je preko 1000 projekata, a sagradjeno je preko 500. Takodje je dizajnirao namestaj, napisao 20 knjiga i pregrst članaka.Smatra se najvećim američkim arhitektom svih vremena.

Ujak bi mu uveče čitao dela Emersona, i Toroa, a otac mu je otkrio svet klasične muzike, naročito Baha. Takođe je izuzetno cenio Betovena i poredio je svoje građevine sa njegovim kompozicijama. Bitan trenutak u njegovom detinjstvu odigrala je majka kada mu je kupila set igracaka za decu pod imenom Froebel igračke (Froebel gifts). Tvorac ovih igračaka bio je Fridrih Froebel nemacki pedagog i tvorac dečijih obdaništa, a njihova ideja je bila da deca razviju kreativnost koja se nalazi u svakom ljudskom bicu. Za Froebela je to bila osnova za zdravo i uspešno razvijanje deteta. Rajt je ove igračke dobio sa 9 godina i u svojoj autobiografiji ističe njihovu važnost za razvijanje njegovog smisla za geometrijske oblike koje je koristio u svojoj arhitektonskoj karijeri. Zanimljivo je da je ove igračke u detinjstvu koristio jos jedan veliki arhitekta, Le Korbizje o kojem Rajt nije imao dobro mišljenje. Majka mu je predvidela uspešnu arhitektonsku karijeru. Zna se da je Rajt bio student Univerziteta Viskonsin, gde je slušao predavanja 2 semestra, i zatim napustio studije, otputovao u Čikago i uz pomoć ujaka dobio posao kao projektant. Posle nekog vremena Rajt prelazi u drugu firmu gde radi pod nadzorom arhitekte Luisa Salivena, čoveka kojeg je Rajt duboko cenio i postovao, i pored svih svađa i nesuglasica koje su imali. Rajt se zeni 1889 godine, i pozajmljuje novac od Salivena kako bi izgradio svoju kucu. Nakon sukoba sa Luisom Salivenom, koji nije dozvoljavao da Rajt radi projekte za svoje klijente sa strane, on daje otkaz i pokreće svoju praksu koju nakon nekoliko godina premesta na gornji sprat svoje kuce kako bi bio blize porodici.

Studio na drugom spratu Rajtove kuće

Rajt je bio začetnik “prerijskog” stila gradnje kuća. Ove kuće su bile uglavnom niske sa naglašenim horizontalnim linijama i to se uzima kao prva faza Rajtovog stvaralaštva. U narednom preiodu Rajt se zaljubljuje u ženu svog klijenta, i sa njom ide u Evropu napustajući svoju ženu sa kojom je imao šestoro dece. Vraća se iz Evrope i gradi Taliesen, svoj novi porodični dom u Viskonsinu, i polako napušta “prerijski” stil. Velika tragedija je zadesila Rajta 1914 godine, kada je jedan sluga zaključao trpezariju u kojoj je u tom trenutku ručala Rajtova porodica, i zatim je zapalio. Ako bi se neko otrgao vatrenoj stihiji i pobegao kroz prozor, napolju bi ga dočekao sluga sa sekirom. Sedam ljudi je poginulo uključujući Rajtovu ženu, njeno dvoje dece, kao i radnici koji su tu zadesili. Motiv ubice nikada nije bio do kraja poznat, i on je preminuo sedam nedelja nakon tog događaja jer je odbijao da uzima hranu, a pre toga je pokusao samoubistvo tako sto je popio kiselinu. Rajt je bio slomljen ali je posle toga renovirao kuću i tu nastavio da živi, a 1932 je pokrenuo program za mlade ljude koji bi dolazili tu i godinu provodili sa njim učeći od njega i radeći pod njegovim nadzorom. Mnogi od njegovih učenika su nakon toga imali vrlo uspešne i zapažene karijere.

On napušta “prerijski” stil i okreće se nečemu sto on naziva “organska” arhitektura. Najzapaženija građevina iz ovog perioda je svakako Vodopad kuća (Fallingwater), projekat započet 1935, a završen 1937 godine. Ovu kuću mnogi smatraju vrhuncem Rajtove karijere, i jednom od najlepših građevina u Americi, a svake godine je poseti preko 130,000 ljudi. Kuća je sagrađena na vodopadu ali tako da vodopad postaje deo kuce, to je bila Rajtova filozofija, poštovati prirodu i praviti građevine koje se neće isticati već ce biti sastavni deo terena i pejzaža. Rajt je postavio stepenice koje silaze iz dnevne sobe direktno na stene na koje je padala voda, a zvuk vodopada bi ispunjavao veći deo kuće stvarajući prijatnu atmosferu.

Usonia

Usonia je termin koji je osmislio Frenk Lojd Rajt početkom 20-og veka, ali se ne zna kako je tačno Rajt stvorio taj termin. U pogledu arhitekture Usonia predstavlja nastavak njegove filozofije Organske arhitekture i po mnogima je to njegov najveći doprinos arhitekturi. Kuće koje su građene u tom stilu namenjene su porodicama srednje klase, odnosno prosečnoj američkoj porodici. Rajt je najviše koristio prirodne materijale drvo, ciglu, staklo, kamen. Ideja je bila da ove kuće budu pristupačne, pa je zato Rajt koristio one materijale koji bi u to vreme bili najpristupačniji. On je smatrao da glavni deo kuće treba da bude dnevni boravak koji bi bio najveći, ispunjen dnevnim svetlom i koji bi imao kamin. Za njega je to bi bio prostor gde bi se judi okupljali i druzili uz razgovor i muziku. Spavaće sobe bi bile male kao i kuhinje, a takodje je smatrao da su garaze i podrumi nepotrebne prostorije koje narusavaju prirodni sklad kuće. Ogromnu pažnju je posvećivao detaljima, dizajnirao je ceo enterijer, i nije dozvoljavao ljudima da ga menjaju, išao bi toliko daleko da bi čak određivao i koje haljine domaćica kuće može da nosi. Kuće su uglavnom imale ravne krovove, betonske podove i podno grejanje, i bile bi ispunjene knjigama i raznim umetničkim delima, a ulazna vrata bi uvek bila skrivena da ne bi odvlačila pažnju.

Majstori koji su radili na ovim projektima bi često spuštali svoje cene samo da bi radili na projektu Frenka Lojda Rajta. Ove kuće se danas smatraju remek delom američke arhitekture i danas postoje organizovane ture koje privlače ogroman broj ljudi. Jedan od projekata koji je ostao nerealizovan jeste Rajtov idealni grad nazvan “Broadcare City“. Rajt nije voleo moderne gradove za koje je govorio da su zgusnuti i da ljudi tu ne mogu da zive ispunjenim zivotom, pa je tako uradio plan decentralizovane gradske zajednice koje bi bile osnov za novo drustvo, gde bi svaki individualac bio slobodan i nezavistan. Taj projekat nije ostvaren, od njega su ostali samo nacrti i makete.

Frenk Lojd Rajt umire 1959-te godine u 92-oj godini. Bio je čovek velikih ideja, od kojih je mnoge  ostvario. Kada je imao 90 godina rekao je da bi mogao da izgradi ceo američki kontinent za 15 godina. Za njega je arhitektura bila osnov za građenje zajednice gde će ljudi moći da zive smirenije, jednostavnije, moralnije. Kao totalni nekonformista govorio je protiv formalnog obrazovanja, i upozoravao na opasnost uplitanja tehnike i politike u ljudski život i stvaranja mediokriteta.  Njegova religija  je bila Priroda, i govorio je kako jedino kultura moze da stvori i obrazuje pojedinca i samim tim i društvenu zajednicu.

Za P.U.L.S.E Mihajlo Samardžija

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Frenk Lojd Rajt

  1. Душко Јевтовић

    18/01/2017 at 10:11

    За архитекту Френка Лојда Рајта сазнао сам средином седамдесетих година ХХ века слушајући лонг плеј грамофонску плочу Сајмона и Гарфанкла “Мост изнад узбуркане воде”, на којој се једна песма зове “Френк Лојд Рајт”. Песма је тиха, као да се шапатом пева, и гледајући (први пут у овом чланку) слике кућа које је Рајт саградио присетио сам се њеног звука који изражава жубор и зеленило, поподневе у сенци дрвећа и травњаке прошаране зрацима сунца који су се пробили кроз грање.
    Велики архитекта овековечен је вечном песмом на једном од најбољих албума популарне музике.
    Напоменуо бих да сам читајући текст Михајла Самарџије, који је испуњен љубављу као и песма Сајмона и Гарфанкла, у мисли призвао и есеј Едгара Алана Поа “Филозофија композиције” који сагласност људске душе и природе остварује садејством воде, дрвећа и неба, што је побудило Бодлера да напише да је лепота “припитомљени океан”, “ништа за уши, све за очи” – “Царство бескрајне тишине”.
    Жубор је облик тишине (“Шум воде говори оно што мислим” каже једна хаику песма, у преводу Драгослава Андрића) и зато се он уклапа у стварност Френка Лојда Рајта.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *