Ulogujte se / Kreirajte profil

Frojd – bečka pop ikona za sva vremena

Osnivač psihoanalize Sigmund Frojd postao je “pop ikona” u Beču, gradu gde je žestoko branio svoju teoriju i odakle je bio primoran da pobegne zbog dolaska nacista na vlast.

Frojd je sahranjen u Londonu, gde se sklonio 1938. godine. Umro je od raka 23. septembra 1939. u 84. godini. Međutim, njegovo ime je neraskidivo povezano s Bečom u kojem je živeo 78 godina i primao pacijente na čuvenoj adresi Bergase broj 19.

42472445542040e89e02a072364302_640x479

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Turistima se sada prodaju majice s njegovim likom a njegov kabinet, koji je pretvoren u muzej, privlači 75.000 posetilaca godišnje. U muzej se ulazi kao nekada u Frojdov kabinet, zvonom na ulaznim vratima.

“Frojd? To je najpoznatije lice Beča u svetu. Zahvaljujući književnosti i kinematografiji, posebno Vudiju Alenu, Frojd je postao prava ikona pop kulture u svetu”, rekao je Norbert Ketner, direktor jedne turističke agencije u Beču.

Ketner je ocenio da iako ljudi nisu temeljno proučavali njegov rad, mnogi turisti iz celog sveta imaju utisak da se Frojdov rad direktno njih tiče.

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Lekar, koji je rođen 1856. godine u Beču, bio je izopšten u svom rodnom gradu zbog svojih jevrejskih korena, ali i teorija u kojima je centralno mesto imala seksualnost, što se u to vreme smatralo “skandaloznim i nečuvenim”.

“Frojd je oličenje ambivalentnosti Beča. On se u tom gradu osećao neshvaćenim, a istovremeno mu je bilo teško da ga zauvek napusti”, rekao je Ketner.

Sigmund Frojd, čija su dela nacisti spaljivali još 1933. godine, odlučuje da napusti Beč i odlazi u izgnanstvo u junu 1938. godine, posle nekoliko upada Gestapoa u njegov dom.

Ukupno 130.000 austrijskih Jevreja je bilo primorano na egzil, a 65.000 je ubijeno. Nacisti su se bili posebno okomili na bečku intelektualnu elitu jevrejskog porekla i sam grad se nikada nije od toga u potpunosti oporavio.

“Frojdov život otkriva taj period istorije Beča, tada svetske prestonice nauke i umetnosti, koja je tonula u primitivnost i intelektualnu malograđanštinu”, smatra Ketner.

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Frojdov čuveni kauč za pacijente ne nalazi se u Beču već u njegovom poslednjem prebivalištu u Londonu.

“U Frojdovom muzeju nedostaje njegov kauč”, rekla je direktorka muzeja Monika Pesler i dodala da njegova kuća “predstavlja gubitak – ljudski, naučni i kulturni gubitak Austrije s nacizmom i holokaustom”.

Muzej će sutra, na Frojdovu godišnjicu smrti, obeležiti datum stavljanjem crnog flora na natpis zdanja, a u stepeništu zgrade će se puštati Frojdov jedini audio snimak, intervju koji je dao BBC-u po dolasku u London, gde je dočekan kao heroj.

Bečko udruženje psihoanalize, koje je Frojd osnovao 1908. godine, objaviće internet izdanje Frojdovoih rukopisa, među kojima 11.000 pisama.

Bečka Galerija savremene umetnosti organizuje izložbu “Sigmund Frojd i teret predstavljanja” koja je okupila radove stotinak umetnika predvođenih Amerikancem Džozefom Kosutom.

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Iz arhive Fondacije Sigmunda Frojda (www.freud-museum.at)

Monika Pesler zaključuje da se Beč i Frojd “neće nikada pomiriti”.

“Niko nije prorok u svojoj zemlji i to je tačno za Frojda u Beču. Više ga cene u inostranstvu nego u Austriji”, ocenila je ona.

“Psihoanaliza se posle Drugog svetskog rata razvila u Londonu, Njujorku i Buenos Ajresu. Danas se psihoanaliza još bori za svoje priznavanje u Beču, uključujući i na univerzitetu”, rekla je direktorka Frođdovog muzeja.

Glavna Frojdova dela su “Rasprave o histeriji” (1895), “Tumačenje snova” (1899), “Uvod u psihoanalizu” (1916-1918), “Ego i Id” (1923), “Problem anksioznosti” (1936) i “Mojsije i monoteizam” (1939).

Izvor: Tanjug

B92

Jedan komentar na tekst Frojd – bečka pop ikona za sva vremena

  1. …Ваља знати и то, да је из нацистичког карантина у Бечу, акцијом племенитих људи, сакупљен новац за откуп С.Фројда након чега је 1938. стигао у Лондон.

    И још, можда, да његов допринос психолошкој науци не лежи у његовој психоаналитичкој теорији, колико у драматичној провокацији остатка психолошке елите онога времена, која је супротстављајући се метафизичком и спекулативном Фројдовом учењу, успела да изгради психологију на темељима експерименталне науке и установи различите психолошке законистости. Посебно у области учења, којим се, пиоред осталог објашњава и начин настанка психијатријских поремећаја, које је Фројд објашњавао на себи својствен начин.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *