Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Glamur…

ADRIAN
1903 –1959

Zbog Garbo sam napustio M.G.M. Hteli su da od nje naprave ljupku devojku u njenom poslednjem filmu, onaj pravi američki tip. Rekao sam, ” Kada glamur prestane za Garbo, prestaje i za mene. Ona je stvorila reč “tip”. Ako uništite tu iluziju, uništićete i nju.”Kada je Garbo napustila studio, glamur je otišao sa njom, i ja za njima.

– Adrian

Kada se produkcija filmova povećala u Hollywood-u, javila se i potreba za kostimima vodećih heroina tog vremena: Grete Garbo, Joan Crawford, Katharine Hepuburn, Norme Shearer, Jean Harlow, Gloria Swanson, Bette Davis…

1916 prvi put se ime modnog kreatora, kostimografa, pojavilo na filmu. Bio je to Louis J.Gasnier, Francuz, poznat kao Adrian, koji je dizajnirao crni kostim i belu bluzu i crnu beretu za heroinu nemog filma, Pearl White.  Bukvalno. preko noci, crni kostim je postao popularan medju mladim zaposlenim službenicima širom Amerike i Hollywoodski modni kreator se rodio.
Njegove ideje su bile sveže, inovativne i vrlo dramatične. Njegove kreacije  su pomogle da  MGM postane glamurozni studio i fabrika koja je proizvodila snove o jet-set životu.

Garbo u filmu “Camille” u predivnim krinolinama iz 19. veka.

Adrian je bio pravi umetnik koji je prvo iskustvo stekao u Francuskoj. On je zasluzan za “imidz” misteriozne i daleke Grete Garbo. Obukao je u svilu, cipku i nakit i tako potencirao njenu autenticnu glumu.  Ona je bila njegova prva  “muza” i beskrajna inspiracija.  Kreirao je za film “Mata Hari” kostime koji su izazvali pravu senzaciju ye 1931 godine.


Adrianove kreacije za Garbo u filmu Mata Hari

Za njega je uvek kavalitet tkanine bio važan kao  i detalji. U vreme teške depresije koja je zadesila Ameriku, filmovi i Adrianove glamurozne kreacije su bili jedino utošiste i bežanje od neprijatne realnosti. Čuvena bela haljina od organdina sa karnerima na rukavima koju je Adrian kreirao za Joan Crawford u filmu “Letty Lynton” izazvala je masovno oduševljenje, radost i euforiju i vratila ženstvenost kod iscrpljenih i nezadovoljnih  američkih žena.

1932 godine, Macy’s, čuvena robna kuća u New Yorku  prodala je skoro 500.000 kopija Adrianovih  belih haljina od organdina sa karnerima. I tako se sa Joan Crawford i njenom figurom, rodila i tipična “Adrian silhoutte“, pojačane naramenice /”široka ramena”/vrlo naglašen  struk i euforija za “Adrian silhoutte” se proširila Amerikom i van njenih granica i napravila revoluciju u svetu mode.

Joan Crawford je sa oduševljenjem prihvatila jednostavan, a opet dramatičan Adrianov stil koji je  nosila u svim svojim kasnijim filmovima. Adrian je imao poseban odnos sa Crawford. Joanino lice je bilo san svakog režisera; imala je divan ten i bila je koščata. Medjutim, njeno telo je predstavljalo problem snimateljima, imala je izduženi torzo, kratke, punije noge, tako da je Adrianovo majstorstvo u krojenju  došlo do punog  izražaja. Obično ju je oblačio u duge, tamne suknje koje su davale iluziju izduženosti. Njena široka ramena Adrian nije sakrivao, naprotiv, isticao ih je, tako je i nastao taj čuveni americki “look” u kasnim 20-tim i 30-im koji je kopiran u celom svetu.
Tek 1950-tih , naglašena ” široka ramena” su postala passe.

Za Jean Harlow i njen film “Dinner at Eight” kreirao je jos jednu večernju haljinu koju su kopirali masovno; od belog, sjajnog satena, sečena ukoso, Elsa Schiaparelli je dodala “podignuta ramena’, Madeleine Vionnet je skrojila i nastala je jedna od najglamuroznijih kreacija u Hollywoodu.

Glumica, Janet Gaynor, toliko se zaljubila u Adrianove kreacije i u njega i postala njegova žena i pored njegove  otvorene homoseksualnosti. Ostali su braku sve do iznenadne Adrianove smrti 1959.

Imao je nepogrešiv osećaj i oko za savršen kroj  i čiste  linije. Njegovo poznavanje i razumevanje  /bavio se kratko i rezijom/uticaja  svetla i senke na materijal i kako ga  kamera reprodukuje doveo je do savršenstva baš sa svojim čistim, jasnim linijama i korišćenjem monohromatičnih boja koje u crno-belim filmovima dobijale još više na dramatičnosti.

Poznata je njegova oker boje  vunene jakne sa crnom , nalik pletenici, bordurom,uzanom crnom suknjom i crnim rukavicama, oker boje šešir, komplet koji bi i danas bio popularan, a  original se pojavio na naslovnoj strani magazina Vogue 1946 godine. Kreirao je crnu, od krepa, dugačku do zemlje večernju haljinu, koju je ukrasio dramatičnim, a opet sa istančanim ukusom i merom, asimetričnim motivima sa konjima, kočijama, klavirskim dirkama, apstraktnim šarama i motivima u nekoliko boja.

Kao što je kreirao kostime za filmove rukovodeći se pričom i karakterima, tako su nastale njegove čuvene kolekcije koje je radio za svoju firmu Adrian Ltd. Bile su to kolekcije sa različitom tematikom :  persijska, španska i “Amerikana.”
Za Judy Garland je kreirao haljinicu i keceljicu za Dorothy u “The Wizard of Oz.”

Katharine Hepburn u filmu “The Philadelphia Story” je nosila Adrianove kreacije.

Norma Shearer u filmu “Women”, malo konzervativniji, jednostavniji i elegantniji Adrian,  kasnije je  Adrian koristio taj stil za bogatu klijentelu sa Beverly Hillsa.

Adrianov šešir, tzv. “slouch” sa sirokim obodom koji je nosila Garbo doziveo je mnogobrojne kopije i veliku popularnost 1930-tih.

Nažalost, sa pojavom Diora i “New Look”-a, Adrianova naglašena, “podignuta ramena”  su postala nepraktična i isuviše dramatična za zaposlenu ženu. Više od deset godina  kopije Adrianovih kreacija nosile su žene u Americi, oblačio je najpoznatije glumice tog vremena i svojim izuzetnim talentom transformisao karaktere kroz sve vremenske periode na filmu. Bio je zaista pravi američki modni virtuoz.

1952 godine se penzionisao u Brazilu i bavio se slikanjem prirode.
Umro je iznenada od srčanog udara 1959.


EDITH HEAD

1897 – 1981

Edith Head je bila, bez pogovora, najpoznatiji modni kreator- kostimograf od svih njih. Kreirala za vise od 1000 filmova u toku  58+ godisnje karijere, kako za Paramount studija, tako i za Universal studija. Rodjena je 1897 u San Bernadinu, California. Prvi posao joj je bio sa Cecil B.Demillom u “The Golden Bed,” 1924. 1938 je postala prva zena glavni modni kreator- kostimograf za sva vodeca filmska studija.  Radila je na filmovima koji su postali klasika, “All About Eve,”  “Place in The Sun”.”’ Oblacila je cuvene glumice  Elizabeth Taylor, Audrey Hepburn, Grace Kelly i Barbaru Stanwyck…
Njena vrtoglava uspesna karijera krenula je sa sarongom koji je kreirala za prelepu  Dorothy Lamour u “The Jungle Princess”, 1936 i još nekoliko njenih filmova.

1952. Elizabeth Taylor se pojavila u Edithinoj beloj, bez bretela, haljini u filmu “A Place in the Sun.” Kopija tog modela je postala preko noci haljina bez koje je nemogu pojaviti se na maturskoj veceri.

6a00d8341c630a53ef0120a861c5f6970b-800wi

Ko još može da zaboravi neodoljivo čednu Audry Hepburn u “Sabrini”, 1954 , u haljini sa  “čamac izrezom?”

sabrina-5a

Ili bozanstvenu Gloriu Swanson u leopard sari u “The Sunset Blvd?”

gloria4

Ah, ili  Bette Davis u crnoj koktel haljini sa “oborenim” ramenima…u “All About Eve”

All About Eve (Bette Davis)

Radila je kostime i za “Butch Cassidy and the Sundance Kid”. Zaista, Head je bila najuspesniji kostimograf u istoriji kostimografije na filmu, jedini kostimograf koga je publika prosto obozavala da religiozno prati iz filma u film. Filmovi su se gledali, bez obzira na kritiku, ako je kostime radila Edith Head. Dobila je  8 Oskara za svoj rad i bila nominovana rekordnih 35 puta.

Head je i sama izgledala vrlo interesantno i nesvakidasnje. Imala je osobeni stil, uvek je nosila  naocare sa zatamljenim plavim staklima, oblacila se prilicno konzervativno u monohromaticnim bojama, kao da je cuvala da sav taj unutrasnji glamur koji nosi u sebi iskaze na svojim modelima i kreacijama. Mozda je nekome licila na kornjacu ili sovu sa naocarima koje su bile njen zastitni znak, ali kako rece gospodin Gershon ” zaista je imala “groovy look”
Dizajner vrlo snaznog integriteta.
“Dizajnirala sam za filmove koje nisam ni gledala,” izjavila je. Njen rad su videli milioni gledaoca bas u tim filmovima, filmovima koji su postali klasika zauvek:

* Samson and Delilah (1949)
* Sunset Boulevard (1950)
* The Greatest Show On Earth (1952)
* Roman Holiday (1953)
* The War Of The Worlds (1953)
* White Christmas (1954)
* Sabrina (1954)
* Elephant Walk (1954)
* Funny Face (1957)
* Sweet Charity (1970)

Narocito je uzivala u saradnji sa Alfred Hitchcockom, bila je kostimograf u 11 njegovih filmova, izmedju ostalih :

* Rear Window (1954)
* To Catch A Thief (1955)
* The Man Who Knew Too Much (1956)
* Vertigo (1958)
* The Birds (1963)
 

1967 je izdala knjigu koja je odmah postala bestseller “How To Dress For Success.”  Paramount studio je  nazvao po njoj zgradu u kojoj rade dizajneri, modni kreatori i kostimografi za film  “Edith Head Building” Dobila svoju zvezdu na “Hollywood Walk od Fame.” “Bila je poznatija od mnogih glumica koje je oblacila” rekao je za nju Michael Douglas.

Jos jedan kostimograf  “Zlatnog doba” Hollywooda koji zasluzuje mesto medju ova dva velikana je  ORRY KELLY/1897 –  1964/

sjff_04_img1571

Grubog, skoro neuglednog izgleda i prilicno debeo a ponekad i vrlo prost u ophodjenju za jednog  dizajnera glamuroznog Hollywooda.

Orry je verovao u da likovi u filmu treba da diktiraju garderobu, a ne obrnuto. Njegov dizajn je  bio inspirisan iskljucivo  radnjom i psiholoskim profilom karaktera u filmu. Poceo je sa  filmovima   “The Maltese Falcon” , “Casablanca” i “Auntie Mame” 1951 je podelio Oscar sa Walter Plunkettom i Irene Sharaff za “American In Paris”, a kasnije dobio sam jos tri Oskara za “Some Like It Hot,””Gypsy”i “Les Girls.”

Cuvena je njegova izjava ” Pakao mora da je pun prelepih zena, a bez ogledala.”

A onda su stigli Francuzi :  Dior, Balenciaga, Givenchy, Balmain…i glamour se pretvorio u haute couture…

za P.U.L.S.E  / Snežana Moračić

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *