Ulogujte se / Kreirajte profil

Густав Климт, IX дeo: Природа као орнамент

Дивљење органоском

Климта ипак нису занимале једино жене – летњи пејзажи и вртови су му такође биле омиљене теме. Климтови пејзажи се на занимљив начин надопуњавају са другим његовим радовима. У његовим портретима и алегоријским сликама пејзаж као и било каква друга одређенија позадина готово потпуно недостаје, све је подређено фигури и алегорији, док пејзажи немају нарацију и ретко садрже фигуру.

Стилизовани пејзаж или пре алегоријско присуство природе је приказао на Стокле фризу, слици Пољубац. Од неколико хиљада сачуваних припремних студија за слике, само три се односе на пејзаже. Или су изгубљени блокови са скицама, или је Климт пејзаже сликао у пленеру, без припремних студија. Понекад је користио и фотографије, као и за остале своје радове.

Оно што Климт слика је биље, животиње су веома ретке, а људи се појављују само у неколико слика где су сасвим споредни. Баште, вртови, призори кућа делују као орнаменти – органског, природе. Невидљиво бујање и раст биља подвлачи димензију постојања независну од људи, кoja тече мимо човека. Мирна контемплација природе оставља посматрачу осећај хармоније изнад цивилизацијске буке којој припада и мир наспрам кретања модерног живота. Они су пејзажи расположења и одмора, углавном квадратног платна, доприносећи тиме додатно утиску мира. За све пејзаже је карактеристичан тај спокој, одсуство активности или кретања. Основна карактеристика његових пејзажа су деликатна атмосфера и статичан приказ, али такав који крије унутрашњи ритам кретања, бујања живота невидљивог оку.

Климт је на одмору радио слике које га одмарају. Та статична природа у статичном формату квадрата веома је ретко нарушена брзим или драматичним променама светла или кретања. За разлику од импресиониста, Климта није интересовало доба дана, непогоде, игра светлости и сенке. Чак и када слика неки природни феномен он приказује стање пре или после, а не сам догађај, као на сликама Топола, Надолазећа олуја, После кише. За стварање специфичне атмосфере слике користио је њему тако омиљене фрагментарне приказе, или изузетно висок хоризонт. Климт је своје исечке из природе сликао у крупним кадровима, они су близу, пред посматрачевим носем – као и поглед кроз прозор, исечен оквиром. Ова пасивност и индиферентност природе у односу на човека тражила је приступ у коме је уметник неангажован, његово присуство је сасвим воајерско. Ако су еротски цртежи поглед кроз прозор, пејзажи су тај исти поглед, али са његове унутрашње стране. Готово четвртину Климтовог опуса чине пејзажи. Док је еротским цртежима одмарао руку и око од напорног рада у атељеу, то исто је чинио сликајући природу током дугих летњих месеци на језеру Атер, где је проводио одмор са Емили Флеге и њеном породицом. Изгледа да га је рад у природи смиривао и опуштао.

Често је истицано да и пејзажи имају или морају имати алегоријски контекст као и други Климтови радови. Плодови природе, цвеће и воће, могу се доживети као метафора женске сексуалности и сензуалности Можемо поистоветити његове пејзаже са женом, јер је и његова визија пејзажа мека и органска, као што је и природа, попут жене, мајка живота. Идеја органског и нагонског је, чини се, посебно прихватљива за Климтове приказе језера. Арт Нуво је волео водени свет кроз идеју воде као мајке огранског живота; водене дубине симболизују оно нагонско и неиспитано у природи и човеку.

Климтови пејзажи стварају сопствени биолошки комос у коме готово потпуно недостају небо, облаци, звезде, човек. Та наизглед статична природа у статичном формату квадрата веома је ретко нарушена брзим, драматичним променама светла или кретања. За разлику од импресиониста, Климта није интересовало доба дана, непогоде, игра светлости и сенке.Чак и када слика неки природни феномен он приказује стање пре или после а не сам догађај, као на сликама Топола, Надолазећа олуја, После кише.

За стварање специфичне атмосфере користио је њему тако омиљене фрагментарне приказе или изузетно висок хоризонт. Ова биолошка пасивност и индиферентност природе у односу на човека је тражила приступ у коме је уметник неангажован, његово присуство је сасвим воајерско. Климт је своје исечке из природе сликао у крупним кадровима, они су близу, пред посматрачевим носем као и поглед кроз прозор.

Слика Башта са сунцокретима или Сеоска башта делују као кадрови пејзажа, као дезен са богатим флоралним узорком. Каснији радови готово губе перспективу и хоризонт, постајући дводимензионалан и декоративан прекривач слике, а посматрач је суочен са непробојним биљним орнаменталним мозаиком у који не може да уђе. По тој немогућности приступа ови пејзажи се могу упоредити са Русоовом (Rousseau) сликом Сан из 1910.

Ова блиска перспектива и онемогућен приступ посматрача у слику су тражили и посебну технику. Користио је оптичка помагала, телескоп, двоглед да би лакше остварио тај необични увећани кадар и блиску перспективу и за удаљене детаље, појачавајући тиме утисак позорнице природе или собе с погледом. О томе говори једна Климтова разгледница типично телеграфског садражаја за њега, у којој у пар речи јавља сестри да је стигао али да је заборавио двоглед који му је неопходан.

Слично портретима, он ствара мозаичке структуре које комбинују натурализам детаља са стилизованом целином. Ти мозаици имају некад готово материјалну опипљивост као на портретима дама из златног периода. Апстрактне орнаменте видимо на алегоријској позадини Стокле фриза, али такође и у пејзажима, као на сликама Јабуково дрво, Баштенска стаза са кокама.

У позним пејзажима Климт је постепено напуштао раскошан колорит у корист тмурније, монохромније палете, чини се да су ти пејзажи одраз његовог приватног живота и расположења. Таква атмосфера и сенка над природом може бити последица избијања Првог светског рата у лето 1914. године, као и смрти мајке 1915. године.

Често је истицано да и пејзажи имају или морају имати алегоријски контекст као и други Климтови радови. Плодови природе, цвеће и воће, могу се доживети као метафора женске сексуалности и сензуалности. Расцветаност, чулност природе и крупно кадрирање цветова и плодова могу асоцирати на ласцивно. Контраст између култивисаног и природног обиља у приказима башта и воћњака се може доживети и кроз релацију мушкост – женскост, где је мушки принцип тај који контролише и обликује а женски онај који рађа, симболишући нагонско и ерос. Активност, продуктивност и креативност који су некада повезивани с еросом и женским принципом, касније су одузети као квалитети и природи и жени, и претворени у искључиве квалитете мушкарца. Мушки поглед на развој и културу раскида заједништво мушког и женског принципа, постављајући мушкарца изнад природе и жене. Природа и жена се посматрају као несопственост, претворене су у пасивне објекте, оне су средства у фрагментарном мушком моделу. Можемо поистоветити његове пејзаже са женом, јер је и његова визија пејзажа мека и органска, као што је и природа, попут жене, мајка живота. Идеја органског и нагонског је, чини се, посебно прихватљива за Климтове приказе језера. Јер, многи Климтови радови представљају воду у симболичном смислу, успостављајући директну везу између жене и воде, говорећи о истој мистерији живота и чула као и Нада I, Смрт и живот, Три доба жене. Радови као што су Рибља крв, Водена струја, Златна рибица, Сребрне рибице, Водене змије I и Водене змије II приказују жене из водених дубина, сједињене са елементом који их окружује.

Арт Нуво је волео водени свет кроз идеју воде као мајке огранског живота; водене дубине симболизују оно нагонско и неиспитано у природи и човеку, постајући свет настањен очаравајућим и претећим воденим бићима, сиренама и демонима који прогоне мушку сексуалну фантазију. Сем тога, у преплитању идеја и утисака, богатство флоралних мотива је користио као орнамент и за друге слике, нарочито за хаљине дама.

Међутим, и пејзаж је понекад само пејзаж; дуга лета провођена са породицом Флеге у бујном крајолику језера Атер могу бити сасвим довољан разлог и подстрек сликаревој машти.

Оно што је сигурно јесте да је и у пејзажима присутно дивљење органском, животу, природи чији је човек само део. Њега на Климтовим пејзажима нема, сем спорадично, али је људско присуство видљиво у грађевинама, уређеним вртовима, култивисаном биљу. Али, и поред тога природа живи својим животом не марећи много за човека, нити Климта као посматрача, слично женама са еротских цртежа.

Za P.U.L.S.E Zorica Atić

Prethodno poglavlje               Sledeće poglavlje

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Густав Климт, IX дeo: Природа као орнамент

  1. Katarina Ristić Aglaja

    24/01/2016 at 13:07

    Durbinski distanciran pogled kroz klimptovski mikroskop, sužen na “detalj-detonator” (Bart), – fokus je novog iščitavanja organske celine iz jedne ponorno rizične, ekstremno opozicione, lavirintno-zrcalne perspektive. Zgromljujuća estetika nove perceptivne moći – koja skokovito raste u mikropercepciji intra-ornamentalnih detalja. &. Fluidno-konturni parovi u klimtovskim mozaicima stalno izmenjuju svoje uloge, postajući najzad poput osamostaljenog oka sposobnog da oplovi sve najskrivenije odeljke istog; te prerastajući još i u rozetu katedrale koja raste uvis – sve do sudnjeg časa njihove dobrohotne izjednačenosti sa svim živim… (up. “estetičko opravdanje postojanja”/ Niče).

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *