Ulogujte se / Kreirajte profil

Holden je mrtav. Živeo Holden.

J.D. Salinger

Jerome David “J. D.” Salinger

Januar 1, 1919 – Januar 27, 2010

U prvom razredu gimnazije, neki Janko iz IV razreda, koga se kao kroz maglu sada sećam, tutnuo mi je u ruke pohabanu knjigu ‘ Lovac u raži’ i rekao, ‘Ova knjiga će ti promeniti život.’ Tako je Salinger bukvalno preko noći postao moj otac,  a  Holden moj heroj, moja prva prava ljubav. Odjednom, ja nisam više bila sama. Odjednom, meni više niko nije bio  potreban, pronašla sam svoj ‘soul mate.’ I kako već to biva, u moje nestalno  tinejdzersko srce se posle nekoliko godina uselio stariji, iskusniji, lepši, misteriozniji Holden, Jay Gatsby, uz koga sam  konačno, na jedan vrlo romantičan i nežan način, prebrodila te nemirne i teške godine odrastanja.

  1980 je Mark David Chapman ubio John Lennona zato što mu je inspiraciju dala knjiga ‘ Lovac u raži’- ‘… ta izvanredna knjiga ima u sebi toliko odgovora,’ izjavio je.

Nekoliko meseci kasnije, ‘Lovac’ je nadjen u hotelskoj sobi John David Hinckleya, posle njegovog pokusaja ubistva  predsednika Reagana.

U sredu  je u 91. godini života preminuo  J.D.Salinger, pisac  koji je kao i Greta Garbo / zvali su ga Garbo medju piscima/ odlučio da se na vrhuncu svoje karijere povuče iz javnosti. Bilo je to 1965.

Nijedan pisac nije znao tako da razume tinejdzere kao Salinger. Nijedan pisac nije imao tako dugo tinejdzersko srce kao Salinger. Nijedan pisac nije toliko voleo New York kao Salinger. Znam samo za Woody Alena da je imao tako specifican i dubok odnos sa  New Yorkom. Tako da je ‘Lovac’ i neka vrsta vodiča kroz New York vidjena očima  šesnaestogodišnjaka.

Sa njegovom smrću ostaje veliko pitanje, da li je Salinger za sve ove godine aktivno pisao i da li su ti radovi sačuvani i da li ce ikada biti objavljeni?

 ‘Hej, slušajte. Znate one patke u laguni baš kod južnog dela Central Parka? Ono malo jezerce? Da li slučajno znate kuda one idu, patke, kada se sve smrzne?’

Ko zna, možda  nam je konačno, svima nama, koji još čekamo odgovor na ovo pitanje, Salinger ipak ostavio u amanet negde skriven odgovor koji čeka na nas da ga otkrijemo.

 

Za P.U.L.S.E / Snežana Moračić

 

5 komentara na tekst Holden je mrtav. Živeo Holden.

  1. Amika

    29/01/2010 at 18:43

    Džerom David je mrtav. Selindžer je i dalje živ.

  2. Amika

    29/01/2010 at 18:49

    Zanimljivo: 1. januara 1919. godine u Njujorku je rođen Džerom Dejvid Selindžer. Njegov otac Sol bio je sin klivlendskog rabina, a majka Marija, rođena Džilić, našeg porekla, (kojoj je pisac posvetio svoj jedini roman, „Lovac u žitu“), promenila je posle udaje svoje ime u jevrejsko Miriam.

  3. Snezana Moracic

    29/01/2010 at 22:26

    mislim da nisi u pravu sto se tice ‘marije’, mada mi je simpaticno to srpsko svojatanje svega sto se zavrsava na ich.

    meni se vise dopada moj naslov holden=J.D=holden

  4. Amika

    29/01/2010 at 22:55

    То је цитат из текста преводиоца Селинџерових дела, “preveo Flavio Rigonat” пише. Прати штампу, поменуће то још неко, и његова смрт је оно од чега је бежао – јавна ствар.

  5. Bojan

    30/01/2010 at 15:57

    Sneki, evo ti jedne posh Srpkinje u bas hipstersko-art-ezoterijskoj prici:
    http://en.wikipedia.org/wiki/Olgivanna_Lloyd_Wright

    Pao sam sa stolice od smeha, kad sam prvi put cuo: Frenk Lojd Rajt je ozenio unuku Marka Miljanova :).

    Ova je bas bila u nekom fazonu kakav je samo nomadski XX vek mogao da stvori: sledbenica Gurdjijeva, teozofija, Ameri, Rusi, evo vidim i da je Svetlanu Alilujevu, Staljinovu cerku, instruisala. Ovo kao Seargent Pepper u malom.

    Ovo oko Selindzerove majke, pa ima neko “ovdasnje” prezime, srpsko, hrvatsko, koje god. Eventualno neka Slovacka ili Ukrajina/Rusija, mada je -ic daleko redje izvan Balkana i naseg dela Panonije. Ali moguce i da je samo koincidencija, imaju Irci i Skoti raznih prezimena a kaze da je ova otud. Mada je daleko interesantnija povremena slinost koja se moze naci u LICNIM imenima bas kod nas i Skota/Iraca, da li je to neki keltski link kroz te migracije do ranog srednjeg veka ili sta vec (ima ona americka auto-trkacica, Danica Something, nasi je uredno listaju “srpskog porekla” a njeni su Irci i ona je DeniKA a ne Danica…). Pisani su i (ozbiljni) naucni radovi o tome, lingvisticke slicnosti, a i Crnjanski je nalazio drine i morave po Kornvolu i Velsu. To bi bilo interesantno prouciti ali naravno bez diletantizma i mitomanije (Ranka Kuic je, koliko znam, bila jedina Srpkinja koja je govorila kumrijski, i pisala o tim slicnostima narodskog vokabulara tamo i ovde, inace prvi posleratni doktor anglistike u SFRJ, nedavno umrla).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *