Ulogujte se / Kreirajte profil

Neke implikacije hrišćanske mitologije

Sledeći nit hrišćanske mitologije, možemo zaključiti kako je Satana-Đavo-Lucifer u sukobu sa Hristom oko prevlasti nad svetom, odnosno nad Čovekom kao krunom Božjeg stvaranja. Bog-Otac, budući da je Tvorac, više je prisutan u ulozi posmatrača, onog misterioznog oka u trouglu. Stari zavet jeste svedočanstvo o direktnom delovanju Boga. Novi zavet pokazuje kako se Bog-Otac u delatnom smislu povukao, prepustivši arenu delovanja svome Sinu. Povlačenjem Sina, ostao je Sveti Duh na raspolaganje ljudima – do Hristovog povratka. U Jevanđelju po Jovanu, glava 14, stih 25, Isus saopštava apostolima da će doći utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime njegovo, a koji će ih naučiti svemu, i napomenuće im sve što je Isus rekao.

Uporedo sa Svetim Duhom, ljudima sve vreme na raspolaganju stoji i Nečisti Duh. Elifas Levi, u Transcendentalnoj magiji piše kako je u crnoj magiji đavo zapravo veliki magijski agens koga izopačena volja koristi u službi zla. Levi kaže da je to „stara zmija iz legende je Univerzalni Agens, večna vatra zemaljskog života, duša zemlje i živi centar pakla.“ Ta stara zmija nije htela da se pokloni Čoveku, a budući da je Čovek jedan od oblika Svetog Trojstva, to znači da se Lucifer ne bi poklonio ni Sinu Božjem, koji je Bogočovek, a samim tim ni Bogu-Ocu. Na taj način se Lucifer ogrešio o Tvorca, indirektno mu osporivši suverenstvo nad Kreacijom.

Drugi aspekt sukoba jeste vlast nad Svetim Duhom. Sveti Duh je moć, neutralna sila koja stoji na raspolaganju onom ko je prizove. Povodom toga Levi napominje da je astralno Svetlo prebivalište oblika koji postaju harmonični ukoliko ih prizivamo razumom, dok oblici prizvani ludilom poprimaju monstruozne oblike jer nastaju bez ikakvog reda. To je moć koju koriste sva bića, jer u suprotnom ne bi mogla da postoje. Upravo zbog Svetog Duha, odnosno vlasti nad njime, leži odgovor na pitanje zašto je Đavolu potrebno da „zavodi“ ljude. Čovek je moćno biće, pa zbog same svoje prirode raspolaže i može raspolagati velikom količinom moći, odnosno Svetog Duha.

Tom relativnom skladu božanskih i dijaboličnih muških entiteta hrišćanske mitologije: Bog Otac, Sin Božji – Hrist, Satana-Lucifer, nedostaje ženski komplement. U tom smislu se pojavljuju Bogorodica, odnosno Devica Marija, kao žena koja je rodila Isusa Hrista, ali njena uloga ovde nema suprotnost, jer u bibliji imamo prikazana dva ženska koncepta koja zapravo ukazuju na dva grada čije su personifikacije žene. Jedan grad je Velika Bludnica opisana u Jovanovom otkrivenju (Apokalipsi) i u kultu Teleme Alistera Krolija pod imenom Babalon. Drugi grad je Novi Jerusalim, takođe žena. Dva mitska Grada, odnosno dve Žene, imaju svoje mladoženje. Za Novi Jerusalim, odnosno Sion, mladoženja je Hrist. Mladoženja Velike Bludnice, odnosno Vavilona (Babalon) je Zver. Brdo sabiranja je simbol mesta na kome će biti podignut Novi Jerusalim. U knjizi Dragoceni biser, Džozefa Smita u glavi Mojsije 7, stih 62:

A učiniću da pravednost i istina preplave zemlju poput potopa da saberu odabranike moje s četiri kraja zemlje na mesto koje ću pripraviti, u Sveti Grad, da narod moj pripaše bedra svoja i iščekuje vreme dolaska mojega. Jer onde će biti šator moj, i zvat će se Sion, Novi Jerusalim.

Ta Bludnica se u Krolijevoj Knjizi Zakona pominje kao Babalon, odnosno Skerletna Žena. U prvoj glavi, stih 15, piše:

Znajte sada da je izabrani sveštenik i apostol beskonačnog prostora princ-sveštenik Zver; a u njegovoj ženi zvanoj Skerletna Žena data je sva moć. Oni će okupiti moju decu u svoj zagrljaj: oni će u ljudska srca uneti slavu zvezda.

Treća glava, stih 43:

Neka se Skerletna Žena pripazi! Ako sažaljenje i samilost i osetljivost uđu u njeno srce; ako ona napusti moj rad da bi se igrala sa starim slastima; tada će moja osveta biti obznanjena…

Isto, stih 44:

Ali neka se ona uzdigne u ponosu! Neka me sledi na mom putu! Neka čini poročna dela! Neka ubije svoje srce! Neka bude glasna i preljubnička! Neka bude prekrita draguljima i bogatim haljinama, i neka bude bestidna pred svim muškarcima!

Jovanovo otkrivenje, glava 17, stih 3 (prevod Luje Bakotića):

I videh ženu koja je sedela na zveri crvenoj, koja beše puna imena hulnih, i imaše sedam glava i deset rogova.

Isto, stih 18:

I žena koju si video jeste varoš velika, koja ima kraljevstvo nad kraljevima zemlje.

Glava 18, stih 2:

Pade, pade Vavilon veliki. On posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih, jer se svi narodi napiše besa bluda njezina, i kraljevi zemlje sa njom blud provodiše, i trgovci zemlje obogatiše se od raskoši bogatstva njezina.

Međutim, imajmo na umu da je Vavilon ime mesta gde je Bog pomešao ljudske jezike, odnosno uneo zbrku u govor. Otud se i reč Vavilon, (odnosno Babalon), kako to kaže Josif Flavije u knjizi Judejske starine, može tumačiti kao zbrka, pometnja, konfuzija.

U pogledu drugog grada, u Jovanovom otkrivenju, poglavlje 21, stih 9:

Dođi pokazaću ti nevestu, ženu jagnjetovu.

U stihu 10, sledi:

I on me odvede u duhu na goru veliku i visoku. I pokaza mi sveti grad, Jerusalim koji silazaše od Boga s nebesa.

Stih 27:

I neće u njega ući ništa pogano i niko koji bi se podao mrzosti i laži, nego samo oni koji su zapisani u jagnjetovoj knjizi života.

U Mormonovoj knjizi, objavljenoj od strane mormonskog proroka Džozefa Smita, u odeljku Moroni, glava 10, stih 31, piše:

I probudi se, i ustani iz praha, o Jerusalime. Da, obuci divnu odeću svoju, o kćeri sionska, i ojačaj kolje svoje i proširi međe svoje zauvek, da više ne budeš izmešan, da se ispune zaveti Večnog Oca koje učini sa tobom, o dome Izraelov.

U poglavlju Mormonove knjige pod nazivom 2. Nefi, glava 8, stih 24, čitamo nešto veoma zanimljivo što ima seksualnu konotaciju:

Probudi se, probudi se, ogrni se snagom, o Sione; ogrni se divnim haljinama svojim, o Jerusalime, grade sveti, jer od sada u tebe više neće ulaziti neobrezani i nečisti.

Dakle, u vavilonsku Bludnicu ulaze neobrezani i nečisti, neposvećeni, dok u sionsku devojku ulaze oni obrezani, posvećeni, čisti, oni kojima je to dozvoljeno, budući da je ona u tom stanju ogrnuta divnim haljinama, odnosno poseduje večno, čisto i blistavo telo nebeske slave. Samim tim, ona je nedostupna nečistima. Sa druge strane u ovom primeru zapravo vidimo istaknut ideal čednosti. Niče u Antihristu na tu temu kaže:

Zahtev za čednošću pojačava žestinu i dubinu religioznog instinkta – on čini kult toplijim, zanosnijim, duševnijim.

Paragraf 23. U Krolijevoj Knjizi zakona, jasno je određen odnos prema tom pitanju:

Postoji veo: taj veo je crn. To je veo čedne žene; to je veo tuge, i mrtvački pokrov: ništa od toga nije moje. II:52.

Povratak palog anđela na Nebo sa kojeg je pao, podrazumeva njegov preobražaj iz Princa tame u Lučonošu, a to se dešava njegovim spajanjem sa Hristom, a shodno tome spajanjem Novog Jerusalima i Vavilona u jedan Grad, u jednu Ženu, u jedinstvo sefire Binah. Menli Palmer Hol u knjizi Tajna učenja svih epoha, u poglavlju Misterija Apokalipse, piše:

Sveti Grad predstavlja obnovljeni i usavršeni svet, masonsku otesanu kamenu kocku, jer je grad bio savršena kocka, kao što je zapisano, njegova dužina i širina i visina jednaka je… Taj grad će na kraju biti sjedinjen s duhom Božjim i apsorbovan u Božansku blistavost.

Dodao bih, ako stvari posmatramo merilom kabalističkog Drveta Života, da će taj Grad biti apsorbovan u vrhovnu trijadu. Grad pripada sefiri Tifaret, koji je kocka, budući da kocka ima osam uglova, dok je sefira Tifaret na dijagramu Drveta posredstvom osam staza direktno povezana sa svim sefirama, izuzev Malkuta. Tako će nosioc Revolucije Katastrofe, prvo u svojoj svesti, objediniti te na prvi pogled suprotstavljene koncepte, nadilazeći ih snagom sinteze. Njih dvoje, nastalih od četvoro, sadržeći u sebi principe Dobra i Zla, činiće suvereni božanski par – nove Oca i Majku. U kratkim crtama ova eshatološka bajka predstavlja scenario revolucije u kojoj se kuje zavera protiv vlastodržaca, ne bi li oni bili svrgnuti, redefinisani i nakon toga opet ustoličeni. Naravno, bajka se sama od sebe neće dogoditi, ukoliko se sami ljudi za to ne postaraju. To znači planiranje, organizovanje i sprovođenje Revolucije Katastrofe na svim nivoima postojanja.

Prvi korak je obred venčanja. Kao što hrišćani iščekuju njihovog Spasitelja, tako će i Revolucionari iščekivati te pripremati manifestaciju samog Princa Tame u materijalnoj formi, u Apokalipsi najavljenom kao Zver. To je Antihrist koji će se venčati sa Velikom Bludnicom. Poštovanjem svete tajne braka, Satana stiče onu minimalnu, presudnu količinu svetlosti za put natrag, za proces preobražaja. No, kako je reč o principima, potrebno je konkretizovati ih kroz određene ličnosti. Prvu ličnost, odnosno mladoženju, ovaploćenu Zver, revolucionari će pripremiti. To je njihov zadatak. Druga ličnost postoji već veoma dugo. Ime te druge ličnosti, koja će ovaplotiti princip Velike Bludnice je Kajin. On je prvi potomak Adama i Eve, prvih ljudi i nosilac velikog prokletstva koje na njega baci lično Bog zbog ubistva brata svoga Avelja. O Kajinu se u biblijskoj Knjizi postanja, 4. poglavlje, stihovi 12-15 (prevod Lujo Bakotić) kaže sledeće:

Kad zemlju obradiš neće ti ona više bogatstva svoja davati. Bićeš begunac i potukač po zemlji. Kajin reče Gospodu: Kazna je moja suviše teška da bih je mogao izdržati. Gle, teraš me danas iz ove zemlje; biću sakriven daleko od lica tvoga, biću skitač i potukač po zemlji, i koji me god udesi ubiće me. Reče njemu Gospod: Ako ko ubije Kajina, sedam će to puta okajati. I Gospod načini znak na Kajinu, da ga ne ubije ko ga udesi.

U knjizi Vizija i Glas, Krik 2. etira, Alister Kroli na početku piše:

Pre svega, javlja se ponovo žena koja jaše na biku, koja je odraz BABALON, koja jaše na Zveri. A takođe postoji i jedna asirska legenda o ženi sa ribom, kao i legenda o Evi i Zmiji, jer Kajin je bio dete Eve i Zmije, a ne Eve i Adama; i zato kada je ubio svoga brata, koji je bio prvi ubica, zato što je žrtvovao živa bića svome demonu, Kajin je na čelu nosio znak, koji je znak Zveri o kome se govori u Apokalipsi, i znak inicijacije.

Kroli za taj znak tvrdi da predstavlja treće oko. Dalje, „Prolivanje krvi je neophodno, jer Bog nije čuo Evinu decu dok nije prolivena krv.“ U fusnoti istog, Kroli pojašnjava:

Prinošenje žrtve prolivanjem krvi obično se smatra crnom magijom. Ali to zavisi od formule koju čarobnjak koristi. Moglo bi se smatrati da je svako oduzimanje života za osudu, kad ne bi bilo formule evolucije. Onaj koji prinosi žrtvu trebalo bi da na ceremonijalan način primi u svoje biće čitavu karmu ubijenog bića; ugrađujući je na taj način u višu organsku strukturu, i doprinoseći ispunjenju njene prave volje – težnje ka višoj formi života.

Po učenju mormonskog proroka Džozefa Smita, Kajin je sklopio savez sa Satanom. U Smitovoj knjizi Dragoceni biser, strana 12, poglavlje Mojsije 5., stihovi 30 i 31, kaže se:

I Satana se zakle Kajinu da će činiti po zapovestima njegovim. I sve to beše učinjeno potajno. I reče Kajin: Uistinu, ja sam Mahan, gospodar te velike tajne te mogu učiniti ubistvo i sticati dobitak. Stoga se Kajin prozva Gospodar Mahan i svojom se opačinom proslavi.

Dakle, s jedne strane imamo Kajina i njegove sledbenike, crno sveštenstvo grupisano u tajnim društvima sa opskurnim ciljevima, dok sa druge imamo sledbenike reda Melhizedekovog. Mormoni sebe proglašavaju nosiocima Melhizedekovog sveštenstva. Istinitost te tvrdnje ovde nije predmet razmatranja, nego upravo jedan zanimljiv navod iz mormonske biblije, odnosno Mormonove knjige, Alma XIII – 11:

Stoga behu pozvani po tom svetom redu (Melhizedekovom – prim. aut.) i behu posvećeni, a odeća njihova beše izbeljena krvlju Jaganjčevom.

To je odeća svetaca, ista ona svetleća odora koju su nosili Adam i Eva, odnosno koju prirodno imaju stanovnici Neba po Svedenborgu. Hristova krv je, shodno toj doktrini, supstanca koja izbeljuje tu odeću, odnosno koja ljudskim bićima vraća prvobitni sjaj. Sa druge strane, odeća kajinovaca umazana je krvlju i vapi za njome, jer ne donosi večni život, nego smrt, a njena nagrada je neumrlost. Istovremeno, budući da je po mormonskom učenju Adam zapravo inkarnirani arhanđeo Mihael, jer je on najviše nalik Bogu koji stvori čoveka po svom obličju, Kajin je kao Adamov/Mihaelov sin zapravo ljudsko mračno solarno otelotvorenje. Zato Kajin pripada redu neumrlih te predstavlja prvo izopačenje ljudskog bića, preobražaj u ono što se naziva nosferatu. Prešavši na lunarnu stranu, biće zvano Kajin promenilo je pol, postavši žena. Eto neveste! U mojoj viziji, Kajin je u početku bio žensko zarobljeno u muškom telu, da bi bratoubistvom doživeo samospoznaju kroz katarzu, a što je rezultiralo ispoljavanjem njegove prave seksualne prirode. On je prva „transrodna“ osoba (transgender person).

Za P.U.L.S.E / Dorijan Nuaj

bafomitras.blogspot.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *