Ulogujte se / Kreirajte profil

In Memoriam – Petar Borota (1952-2010)

borotasmall

U petak je preminuo Petar Borota, nekadašnji čuvar mreže OFK Beograda i Partizana i golman reprezentacije SFR Jugoslavije – samo 22 dana pre svog 58. rođendana.

Rođen 5. marta 1952. u Beogradu, Borota je od 1970. do 1976. branio boje OFK Beograda i u dresu “plavih” odigrao ukupno 176 utakmica, od toga 131 prvenstveni meč. U sezoni 1976/77. prešao je u Partizan i nosio dres beogradskih “crno-belih” u 77 prvenstvih susreta.

Godine 1979. Borota je postao prvi golman Čelsija i za londonske “plavce” branio na 107 prvoligaških utakmica.

Zatim se obreo u portugalskom fudbalu, braneći boje prvoligaških klubova Portomenensea (sedam puta) i Boviste (15 puta).

U dresu reprezentaciju eks-Jugoslavije Borota je odigrao četiri međudržavne utakmice u 1977/78. godini.

———————————————————————————————————————–

Rođen 5. marta 1952. u Beogradu, umro 12. februara 2010. u Beogradu.

Reprezentativac i internacionalac, golman. Upamćen je po kiks golovima (Partizan-Zvezda, Rumunija-Jugoslavija), ali i po atraktivnim odbranama.

Na golu OFK Beograda bio je na 176 utakmica. U dresu Partizana igra tri sezone (1976-1979) – dva puta prvak Jugoslavije (1976, 1978). Kapiten i prvotimac londonskog Čelzija (1979-1983).

Igrao je još i za portugalske klubove Boavista i Porto.

Za mladu reporezentaciju Jugoslavije branio je čak 27 puta, dok je na golu “A” tima bio 4 puta. Debitovao je na prijateljskoj utakmici 5.oktobra 1977. u Budimpešti protiv Mađarske (4:3), a poslednju utakmicu odigrao je u Bukureštu, protiv Rumunije (3:2), u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope.

Petar Borota, golman. Za golmane se oduvek pričalo da su specifični i ekscentrični. Borota je bio odličan golman OFK Beograda. Vremenom, prerastao je svojim kvalitetom sredinu, i jedini logični korak u njegovoj karijeri je mogao biti ka Topčiderskom brdu. Partizan ili Zvezda.

borota

Petar je stigao u Partizan 1977.godine i bio je jedna od par karika koja je nedostajala da se te godine zaokruži stvaranje šampionskog tima. Pravi čovek na pravom mestu. Pokazali su to rezultati te sezone. “Crno-beli” su nadmoćno osvojili titulu, a ceo tim je delovao kao mašina. Sve se poklopilo – sjajan trener (Ante Mladinić), vrhunski igrači, i odani navijači, koji su te godine bili dvanaesti igrač, pa je mečeve u Beogradu posmatralo u proseku po 25.000 gledalaca! Kako to nestvarno zvuči…

Petar Borota je dao ogroman doprinos, primio je samo 19 golova, a ruku na srce, imao je i odlične odbrambene igrače ispred sebe. Njegov kvalitet nije bio sporan. Branio je ono što su svi već videli u mreži, a ono što ga je odlikovalo bili su i izleti van šesnaest metara. Nije se libio da istrči i 30 metara od gola ako treba. Ponekad i nije trebalo, ali on je izletao.

Osim te osobenosti, Borota je i kao sportista delovao sasvim atipično, van svakih šablona. Jedini golman koji je u to vreme, umesto klasičnog šorca, nosio crne bermude. Onda je bio i prvi fudbaler koji je na svojoj glavi oblikovao “mini – val” frizuru. Hteo je da imidžom oponaša tada slavnog Kevina Kigena, ali kod saigrača je izazvao samo napade smeha. Znači, golmanske bravure, izlasci van 16 metara, crne bermude i čudna frizura. Previše za shvatanja običnih ljubitelja fudbala sa Balkana. Ali, Petar Borota je ostao svoj i gurao svoju priču.

Jedan od delova te priče je i susret u Bukureštu između Rumunije i Jugoslavije, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Cela zemlja je bila ispred TV ekrana i gledala tu ludu utakmicu. Borota je već u prvom minutu uspeo da primi gol sa 40 metara. Kako je kasnije rekao u jednoj emisiji, njegov otac nije stigao ni da naseče pršutu svojim drugarima, koje je zvao da gledaju utakmicu, a Petar je već kapitulirao! Ostao je ukopan na liniji, a posle je još tri puta morao u mrežu po loptu. Ipak, bilo bi nepravedno optužiti ga za sve te golove, jer oba tima su delovala ludo i smušeno, pa smo na kraju mi ipak pobedili 6-4! Mužinić, Trifunović, Filipović, Sušić… strelci se ne zaboravljaju.

Zatim, u roku od par meseci slede dva događaja koja su dobrim delom obeležila Borotinu karijeru i još više u javnosti učvrstila sliku o njemu kao čudaku. Znam samo da je u oba slučaja ljudima naterao suze na oči. Nekome radosnice, nekome suze od smeha, a meni, nažalost, suze očaja i tuge.

1978_SEKup_1024

Igrala se revanš utakmica Kupa evropskih šampiona u Drezdenu. Dinamo Drezden protiv Partizana, a Partizan je u tadašnju Istočnu Nemačku doneo 2-0 iz Beograda. Generacija koja je superiorno osvojila domaće prvenstvo čekala je potvrdu kvaliteta u Evropi. Odličan rezultat, osim ako ne napravite neki težak kiks. Borota ga je napravio. Spustio je loptu na peterac, za takozvanu “bekovsku loptu”.

Bez razloga, jer nije bilo gol-auta niti faula, pa samim tim ni razloga za taj potez. “Prekid filma” u glavi Petra Borote. Jedan od igrača Dinama je prišao lopti i ćušnuo je u gol. Posle Partizan prima još jedan gol , i na penale ispada već u prvom kolu! Zar tako jeftino…

Apsolutno istu stvar Borota ponavlja i protiv Crvene Zvezde. Derbi po snegu, a Borota opet postavlja loptu na peterac i daje instrukcije saigračima. Miloš Šestić prvo ne veruje u to što vidi, a zatim, shvata da mu se nudi prilika na tacni i on je koristi. Prilazi lopti i gura je u mrežu. Borota protestuje kod sudije, ali sve je čisto. Gol se, naravno, priznaje, a tu utakmicu Partizan gubi 1-3!

Te dve slike ostale su zauvek u sećanju navijača, i niko Vam danas neće reći: “Da, Borota je bio sjajan golman”, što je on zaista i bio. Prokletstvo golmanske profesije.

Borota je napustio Partizan i otišao u Čelzi 1979. godine. Na svom debiju za londonske “plavce” uspeo je da sačuva mrežu protiv Liverpula, tadašnjeg prvaka Evrope. Na golu je nasledio tadašnju legendu Čelzija Pitera Bonetija, a sa navijačima londonskog tima je uspostavio srdačan i prijateljski odnos. Zajedno sa njima je skakao iza svog gola kada je Čelzi postizao golove, a oni su ga oslovljavali sa Pit. Kad neko stigne sa Balkana u kolevku fudbala i uspe da na takav način osvoji i rezervisane ostrvske fanove, onda možete zamisliti kakva je ličnost bio Petar Borota. Ekscentričan i do kraja svoj. Svi pričaju o penalu koji je odbranio, a zatim sa loptom ušetao u mrežu kako bi uzeo kačket koji mu je spao sa glave prilikom intervencije. Ta priča je toliko ušla u legendu, da je nemoguće razlučiti da li je ona plod mašte ili stvarni događaj.

Čelzi je skliznuo u Drugu diviziju, ali status i kvalitet Petra Borote nisu bili sporni. Nanizao je 107 utakmica za Čelzi, i bio jedna od njegovih legendi ranih osamdesetih.

Počivaj u miru, Pit.

sa sajta www.reprezentacija.rs

Za P.U.L.S.E.
Simić Mihajlo

12 komentara na tekst In Memoriam – Petar Borota (1952-2010)

  1. Boban Savković

    13/02/2010 at 19:20

    Reći ću da je bio odličan golman, ali, naravno da mu neću zaboraviti ta dva kiksa…protiv Dinama iz Drezdena a pogotovo protive Zvezde. Mislim da je bio kraj novembra 79.-te…pasje vreme, susnežica i vetar…potpuno promrzao bio sam na tribinama a Borota pravi istu grešku kao protiv Dinama i Partizam gubi tu utakmicu sa 3:1…Mnogi igrači a naročito golmani su danas zaboravljeni ali se svi sećaju Petra Borote. Neka počiva u miru.

  2. Moca

    13/02/2010 at 21:09

    bio je to 63.derbi, 29.11.1978. (dan Republike) na JNA, rez. 1:3

    Sani Boj za Partizan, a Šestić, Milosavljević i Krmpotić za Zvezdu

    Miloš Šestić se seća tog događaja:

    -Bio sam siguran da Borota misli da je sudija prekinuo igru. Prolazeći pored njega rekao sam mu: “Pero, ne vredi ti ništa što odugovlačiš igru.”
    Ne znam da li me je čuo, ali kad je spustio loptu i uzeo zalet da degažira, prikrao sam se i postigao gol.

  3. Boban Savković

    13/02/2010 at 21:24

    ha..ha…pogodio bih datum (da, bio je 29. novembar) a promašio sam godinu! Ali, zato sam siguran kakve su vremenske neprilike bile 🙂

    Moco, ono što pamtim još glede tih utakmica na kojima sam bio je Partizan : Hajduk 1:6 1976–te i Partizan – Zvezda 3:1 1978. godine.
    Na ovoj prvoj ceo stadion je ispratio skandiranjem Iku Buljana (ostali su bili izviždani) a na ovoj drugoj mislim da je bio najveći broj gledaoca ikada na nekoj domaćoj utakmici. Pomalo je bilo zastrašujuće stati na Autokomandi i pogledati bilo gde oko sebe…i da… golove su dali Moca Vukotić, Aca Trifunović i Ilija Zavišić….

  4. Moca

    13/02/2010 at 22:19

    opet si zezno :), bio je to 61.derbi 23.10.1977. u “Rupi” (90.000)

    filipović za zvezdu, trifunović (5′), vukotić (9′), zavišić (89′)

    nezvanično, dan pre tog derbija se na treningu potukli sušić i nikolić.
    partizan potpuno razbio zvezdu u I pol. , a zavišićev gol se prepričava i danas. izdriblao nekoliko igrača zvezde i onda Diki proturio kroz noge. briljirao, ko bi drugi, Moca Vukotić, branio Borota. evo i sastava crno-belih:

    Borota, Pejović (Kovačević), Đurović, Trifunović, Stojković, Hatunić, Zavišić, Moca, Jović (Todorović), Prekazi, Klinčarski.

    taj meč sa Hajdukom je prava grobarska legenda, u zadnjem kolu im je sve vraćeno bjekovićevim golom u 100. minutu 🙂

  5. Boban Savković

    13/02/2010 at 22:34

    Nije bilo 78.godine ? :):):)
    ok…sećanja jesu varljiva

    pa dobro…nije bio baš 100. minut:) mada su govorili da bi Maksimović u Ljubljani produžio utakmicu onoliko koliko bi nama trebalo da damo gol..

    Hajduk je stvarno bio bolji na onoj utakmici u Beogradu…golovi su se ređali kao na traci a kada je Bjeković smanjio na 5 ili 6 : 1 ceo stadion je eksplodirao kao da smo tada osvojili titulu. Posle utakmice svaki igrač Partizana je odveo u tunel po nekog od Hajdukovih igrača… osim Buljana…kada je krenuo ka svlačionici celim stadionom se zaorilo “Iko..Iko…”

  6. Moca

    13/02/2010 at 22:52

    a u čemu je bila stvar sa Buljanom? zašto je on ostao pošteđen, tj. zašto su skandirali baš njemu?

    edit: inače, ja sve ove podatke o derbijima vadim iz knjige “stoti derbi”

  7. Boban Savković

    13/02/2010 at 23:24

    Nisam siguran…mislim da je važio za velikog sportsmena. Nije to skandiranje bilo vezano za tu utakmicu (nijedan od igrača Hajduka svojim ponašanjem nije mogao navući bes navijača osim dobrom igrom)…Buljan je to zaslužio svojim ponašanjem tokom cele svoje karijere

  8. Amika

    14/02/2010 at 01:45

    U filmu “Kad porastem biću Kengur” Kengur je nadimak našeg golmana koji brani za engleski klub i na utakmici važnoj za kladionice i drugare iz njegovog bivšeg kraja – koji to prate preko TV – bravurozno brani i potom pravi onaj gaf da sa loptom u naručju ušeta u mrežu. Pogodite ko je bio inspiracija za lik Kengura?

  9. Bojan

    14/02/2010 at 17:44

    Borota je, pored stvarno lepe karijere (cifre iz teksta o odnosu odbranjenih i primljenih golova su verovatno takve da bi ih mnoga golmanska karijera sanjala), bio i svakako osobena pojava. Po mom nekom (skromnijem od Mocinog) naknadnom uvidu u njegovu sportsku ostavstinu, rekao bih da je jedan od prvih (prvi?) ovdasnji fudbaler koji je izgradio bas taj neki, uslovno, rokenrol-imidz. Engleska se po fudbalskom mentalitetu bas uklapala u njegov profil. Mislim, medju nasim fudbalerima je i pre njega bilo tih personality-ekscentrika, ali druge skole i drugog izraza (recimo Sekularac). Cak su se i ovi kiksevi nekako uklapali u tu pricu.

    Sta je on radio nakon sportske karijere, da li je ostao i dalje u fudbalu?

  10. Moca

    15/02/2010 at 02:00

    malo toga ima o post fudbalskoj karijeri. našao sam da se bavio auto trkama, a i navodno je pokazao da ima i slikarski talenat, čak je imao i galeriju u londonu, a imao je i izložbu u SKC-u! takođe, navodno je bio umešan u krađu nekih umetničkih dela iz neimenovanog muzeja, čak je bio i u zatvoru, opet navodno.

    izgleda da je greška ovo što piše na sajtu reprezentacije da je umro u beogradu. na par mesta piše da je umro u đenovi, i da je bolovao nekoliko godina.

  11. Bojan

    16/02/2010 at 20:50

    Onda, znaci, all-the-way rokenrol biografija. Steta jos jednom, preran odlazak.

    Za Nikolu Simica (poznatog komentatora i onomad glavnog novinara Tempa, secam ga se bas otud cini mi se), si verovatno cuo da je i on otisao ovih dana:

    http://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/novinar-nikola-simic-1944-2010-15252.html

  12. Anonymous

    16/02/2010 at 23:56

    da, čuo sam. tu već nemam komentar.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *