Ulogujte se / Kreirajte profil

Испод и изнад облака

Питања: ко смо, шта је наш живот, куда нас судбина води… од давнина су окосница маште сваког истинског уметника. Али не на пуки рационалан начин, већ зарад понирања дубље у сопствену душу и тражења инспирације за ново исказивање, нови стваралачки чин. Јер, проналажење одговора на ова питања као да би, на неки начин, уметност учинило – излишном.

Тим путем кренула је и канадска певачица и композитор Џони Мичел. Своје сумње исказала је кроз стихове песме „Са обе стране”, предивне баладе којом је, по многима, достигла врхунац свога стваралаштва.

fotka1

Објашњавајући како је настала ова песма, Мичелова је казала: „Путујући једном приликом авионом читала сам књигу ’Хендерсон, краљ кише’ Сола Белоуа. Негде на почетку приче Хендерсон такође путује авионом, у Африку. Када погледа испод себе, види облаке. Одложила сам књигу и звирнула кроз прозор. Облаци су били ту, у свој својој лепоти. Одмах сам почела да пишем песму. Нисам ни сањала да ће доживети популарност.”

Први пут „Са обе стране” је снимила 1969, за албум „Облаци”. Поново ју је издала 2000, на новом албуму, названом управо према наслову песме. Али сада у маниру џез-баладе. Па још једном 2003. за филм „У ствари љубав”. Ово свакако није био обичан уметнички хир, јер Џони Мичел је снимила и друге велике хитове попут: „Великог жутог таксија”, „Вудстока”, „Твог случаја”… Али када је реч о композицији „Са обе стране”, мисли се, пре свега, на различита тумачења истог записа. Уосталом, то је потврђено и чињеницом да су је током деценија снимили многи, свако на свој, специфичан начин.

Интересантно је да је „Са обе стране”, уместо за Џони Мичел, постала заштитни знак за Џуди Колинс. Управо изведба Колинсове довела ју је међу 10 најпопуларнијих 1967. а наредне године јој је обезбедила награду „Греми” у категорији „Најбоље фолк изведбе”.

И управо у овом податку лежи једна од главних необичности, рекло би се и неправди, када је реч о овој композицији. Наиме, Џони Мичел ју је, заиста, снимила у фолк маниру, али „Са обе стране” припада, пре свега, и несумњиво, жанру – ауторске песме. Оном који је изнедрио Боба Дилана, Донована, Џоан Баез, Леонарда Коена… Њен текст тешко би се могао тумачити као фолк, па чак и као класична балада. Реч је о исповести. Схватању да је оно што свакодневно гледамо и доживљавамо само илузија коју, можда и несвесно, сами производимо. И тек када спознамо ствари, дешавања, схватамо и сву величину те илузије. Управо како размишља и Џони Мичел када каже да је „гледала на живот са обе стране” и схватила да га „заиста, не познаје”.

О вечитости композиције „Са обе стране” сведочи и чињеница да су је у свој репертоар стављали сви који су били способни (или су веровали да то јесу) да је квалитетно интерпретирају: од група попут „Ферпорт конвеншн” или „Бумтаун бојс”, па до ветерана Бинга Крозбија и Френка Синатре. Снимила ју је чак и позната глумица Дорис Деј (1971).

Угледни музички часопис „Ролингстоун” ставио ју је на 171. место чувене листе „500 најбољих композиција свих времена”.

Са обе стране

Редови и санте анђеоске косе

Торњеви од сладоледа у ваздуху

И посвуда паперјасти кањони

Тако су ми изгледали облаци

Али сада, они само заклањају сунце

Просипају кишу и снег по свему

Толико тога је требало да урадим

Али, спречили су ме облаци

Гледала сам у њих са обе стране

И одозго и одоздо, па ипак

То је била само илузија

Као да уопште не познајем облаке

Месечина и Јуни и точкови ферибота

Осећање ошамућености од игре

И када свака бајка постаје стварност

Тако сам гледала на љубав

Али ствари су сада другачије

Смеју ти се када се повлачиш

Па и ако ти смета, не дај да се види

Не предај се

Гледала сам љубав са обе стране

Од давања до примања, па ипак

То је била само илузија

Као да уопште не познајем љубав

Сузе и страхови и осећај поноса

Да на сав глас кажеш: „Волим те”

Снови и рутина и циркуска гомила

Тако сам гледала на живот

Али стари пријатељи понашају се чудно

Климају главом, кажу да сам се променила

Па, нешто изгубиш, нешто добијеш

У свакодневном животу

Гледала сам на живот са обе стране

Од победа до пораза, па ипак

То је само илузија

Заиста, не познајем живот

Слободан Самарџија

Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *