Ulogujte se / Kreirajte profil

Iz Avile je isijao sjaj Zohara

Zohar (Sjaj) se smatra, pored Biblije i Talmuda, za jedno od tri kanonska dela judaizma. Ova knjiga se bazira na kabali, i u njemu se srećemo sa tajnama stvaranja, univerzuma, i svih svetova koji ga čine; svet vidiljivi i oni svetovi koji su skriveni. Uticaj Zohara prešao je granice jevrejskog sveta. Početkom epohe renesanse, krajem 15. veka, neki hrišćanski krugovi su takođe počeli da se zanimaju za kabalu I izučavali su prevode određenih delova Zohara. Veruje se da je autor Zohara rabin Šimon bar Johaj, veliki mudrac koji je živeo u Svetoj zemlji u 2.veku. Tokom 1000 godina knjiga je nestala sve dok je nije ponovo otkrio veliki španski rabin i kabalista A-Ramban (Nahmanides, 1194-1270), koji je živeo u Hironi, a odselio se 1263. iz Španije (posle polemike u Barseloni) i nastanio se u Svetoj zemlji. Ovde se, legenda kaže, susreo sa Zoharom i poslao svom sinu u Hironu. Odavde, legenda nastavlja, ovu knjigu je volšebno odneo vetar do Saragose ili Alikantea, gde ju je našao Moše de Leon (1240-1305). U ovoj tački legenda se spaja sa realnošću i počinje priča o misterioznim vezama Zohara i Moše de Leona.

Sedam grčkih gradova pretenduju da budu rodni grad čuvenog Homera. U Španiji pak isto, nekoliko gradova se bori oko toga koji je povezan sa velikim kabalistom Mošom de Leonom, genijalnim autorom Zohara. Prezime de Leon je jasan pokazatelj njegovog porekla – iz grada Leona, na severu Kastilje, gde je rođen 1240. Po Jitsaku de Aku, on je bio poznat i kao Moše de Guadalahara, gde je živeo bar do 1291. Posle toga je do svoje smrti, 1305. godine, živeo u Avili. Po legendi, susreo se sa rukopisom Zohara u Saragosi. Naposletku, Moše de Leon imao je bliske kontakte sa kabalistima iz Hirone, iako je njegovo delo u osnovi drugačije od kabale iz hironskih kružoka.

Moše de Leon, jevrejski rabin i kabalista poreklom iz Španije, za koga se veruje da je autor Zohara.

Moše de Leon, jevrejski rabin i kabalista poreklom iz Španije, za koga se veruje da je autor Zohara.

Godine 1305. stigao je iz Erec Israela u Španiju kabalista Jitsak de Ako, sa namerom da istraži korene Zohara i identitet autora ove knjige. Uspeo je da se nađe sa Mošeom de Leonom, u Valjadolidu, koji ga je pozvao u svoj dom u Avilu, da mu pokaže stari rukopis i original Zohara koji je čuvao. Moše de Leon umro je pre nego što je došlo do tog susreta, ali ipak Jitsak de Ako je nastavio svoje istraživanje. Njegovo svedočanstvo koje je delimično objavio Avram Zacuta (1452-1515), u svojoj knjizi ”Johašin”, u Konstantinopolju 1566. godine, čita se kao detektivski roman. Svi putevi su vodili ka Avili. Iz ovog grada izašli su prvi prepisi Zohara, napisani rukom samog Moše de Leona. U ovaj grad je došao I R. Jitsak de Ako da bi razrešio enigmu Zohara i njegovog autorstva. U to doba je u Avili živeo i bogati Josef de Avila koji je sakupljao poreze i imao mnogo toga u ovom gradu. U četiri  svedočanstva koja je sakupio JItsak de Ako, o izvorima Zohara, donosi nam i usmeno kazivanje jendog jevrejskog žitelja grada, R. Davida de Pankorva. Po njegovim rečima, posle smrti Moše de Leona, Josef de Avila je potražio njegovu udovicu da je ubedi da mu da rukopis Zohara, obećavši da će zauzvrat oženiti svog sina sa njenom ćerkom.

Na osnovu sećanja R. Jitsaka de Aka, i poređenjem sa originalnim delima Mošea de Leona, istraživači su – na prvom mestu veliki poznavalac kabale, prof. Geršom Šolem – došli do zaključka da je pravi autor Zohara niko drugi do Moše de Leon. Profesor Ješaja Tišbi, sledbenik Geršoma Šolema, izrazio je svoje mišljenje da je Moše de Leon napisao veći deo Zohara posle 1293, što znači da je ovo veliko delo sastavljeno u Avili.

Šta to ima Zohar što ga čini tako posebnim i drugačijim u odnosu na druga kabalistička dela?

Pre svega, moramo primetiti da ideje u Zoharu nisu izražene na sistematičan način, nisu organizovane po mentalnom redu, već preko komentara i mističkih tumačenja rečenica iz Biblije, kao i drugih dela jevrejske religijske književnosti. Na taj način riznica judaizma stvarana hiljadama godina odrazila se kroz Zohar i tu dobila jedno novo i sveže tumačenje, često iznenađujuće i neobično. Istina je da način na koji su date ideje u Zoharu ume da zbuni i splete čitaoca, da ostavi utisak da se radi o enigmatičnoj i mračnoj knjizi. Ali, ovde leži i draž i čar ove knjige. Ova knjiga ima moć da govori ne samo poznavaocima kabala već i svima onima koji umeju da otvore svoj um i čula za umetničke i mističke poruke, kao što to čine, na primer, sa pesničkim delima.

Druga odlika Zohara je njegova težnja ka upotrebi simboličnog  metaforičnog jezika. Istina je da da bismo razumeli šta kaže tekst moramo otključamo simbole koji ga čine, a bez ovih ključeva tekst ostaje nelogičan i enigmatičan. S druge strane, to čini Zohar živom knjigom, koja je otvorena za tumačenja. Izgleda da je ovo svojstvo dalo Zoharu ugled i autoritet koji ga je načinio izvorom inspiracije za niz generacija stvaralaca u kabali, kao i na drugim granama kulture jevrejske i nejevrejske.

Sve to postavlja Mošu de Leona, velikog građanina Avile, na visoku poziciju u svetskoj književnosti.

Trista godina posle Zohara, živela je u istom gradu, u Avili, Sveta Tereza, koja je tamo napisala, između ostalog, ”Sedam boravišta ili Zamak.” Treba reći da se jedno od osnovnih poglavlja Zohara zove ”Eyhalot” (Palate), opis sedam palata višeg nivoa raja, gde se duše uzdižu i čiste molitvama. Da li to znači da je Sveta Tereza poznavala ove Palate od onog ko je u njenom gradu živeo 300 godina ranije i da je bila pod uticajem ovog dela kad je pisala ”Sedam boravišta”?

Sveta Terezija Avilska

Sveta Terezija Avilska

Zohar je imao velikog uticaja na religijsku književnost na hebrejskom i ladinu. Mnogo moralističkih knjiga na ladinu bazira se na kabali i uključuju situacije iz Zohara. Rabin Avraam Finzi preveo je mnogo priča iz Zohara i objavio ih pod naslovom Leket a-Zohar (Izbor iz Zohara). Njegova knjiga štampana je tri puta: Beograd 1859, Izmir 1877, Solun 1877. U drugom delu knjige Yaaakov Yishmah (Jakov će se radovati) od Jakova Jafe Aškenazi, štampanoj u Izmiru 1877, nalazimo mnogo pasusa prevedenih iz Zohara. Iz ovih knjiga i mnogih drugih može se videti kako je ovo delo bacilo duboko korenje u književnom stvaranju na judeošpanskom jeziku.

Preuzeto iz časopisa Aki Yerushalaim #75- jul, 2004, autor teksta Avner Perez.

Za P.U.L.S.E sa ladina prevela i adaptirala Sofija Živković

sofijazivkovic.blogspot.com

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *