Ulogujte se / Kreirajte profil

„Izvrnuti Zigurat“ na 5. aveniji

  
 
“Mrzio sam zvuk reči, papa”  F.L.Rajt

Kada su Solomon Gugenhajm, poznati kolekcionar umetničkih dela i filantrop, i njegov savetnik Hila Rebaj odlučili da sagrade muzej apstraktne umetnosti, Frenk Lojd Rajt je bio prvi i jedini izbor. Solomon i Hila su na umu imali dizajn koji bi asocirao na “duhovni hram, spomenik,” a Rajt je u svojoj karijeri gradio i hramove i spomenike. Sve njegove religiozne zgrade /sinanoge i hramovi/ kao i pozorižta odlikuju se geometrijskim formama, neisprekidanim otvorenim prostorom i relaksirajućim, ugaonim, ovalno smeštenim sedištima u kojima posetioci sede pod uglom od 30 stepeni.

Po Rajtu, svaka zgrada ako je pravilno projektovana može biti hram. Rajt je bio pravi kvintesencijalni predstavnik “amerikane” i jedan od najpopularnijih arhitekata.

Gugenhajm muzej je jedan od poslednjih Rajtovih projekata. Spiralna bela betonska zgrada, poznatija kao Solomon R. Gugenhajm muzej, otvorena je u Njujorku pre 50 godina, 21 oktobra, 1959. , šest meseci pre Rajtove smrti. /92/

Otvaranje Gugenhajmovog muzeja, Njujork, 1959.

Šesnaest godina je Rajt utrošio radeći na tom projektu, suočavajući se sa mnogobrojnim problemima od finansijskih, pa do raznih dozvola za izvodjenje, ali najviše sa slikarima kojima je bilo nezamislivo da se umetnička dela izlažu u prostoru takvog oblika gde su zidovi pod nagibom.

 

“…Biće to divna simfonija izmedju zgrade i umetničkih dela kakva nije nikad postojala u svetu umetnosti ranije,” napisao je Rajt Hariju Gugenhajmu koji je posle smrti Solomona preuzeo izvodjenje i nadgledanje projekta.

Visokoparan ton i nepokolobljivo samopouzdanje su bili Rajtov zaštitni znak kao i zgrade koje je projektovao – otvoren, neisprekidan prostor.Vreme jeste zaista pokazalo da su Gugenhajmovi nagnuti zidovi i neprekidne cirkularne, spiralne kosine malo neobicno mesto za kačenje slika, ali je takodje pokazalo da je Rajtov dizajn bio vizionarski,  a i pionirski u neku ruku,  40 godina kasnije,  Gerijev Gugenhajmov muzej u Bilbau zapanjio je i oduševio svet bas svojim kompleksno izvijenim formama i oblicima i ustanovio  nove vrednosti i parametre u dizajnu i u arhitekturi.

Ali, Rajt je bio prvi. Pasivno solarno grejanje, atrijumi po spratovima hotela, otvoren prostor… sve je to sada uobičajeno, ali u to vreme kada je Rajt dizajnirao, bilo je revolucionarno.

Koncept Rajtovog dizajna za Gugenhajm muzej je bio da neprekidna rampa koja se spiralno diže pod nagibom, bez prekida, omogućava posetiocima  odličan pregled i izloženih slika i posetioca ispod i iznad njih, a da pritom neometano uživaju u izloženim delima. I upravo ta spiralna rampa, taj oblik ogromne kapsule kao da daje osećaj prolaznosti vremena; penjući se uz blagi nagib kao da ostavljate za sobom prošlost i idete ka budućnosti . Mora da je Rajtu pred kraj života upravo to prolazilo kroz glavu, gde je bio, šta je ostavio za sobom dok je ulazio u budućnost i zadnju fazu svog života.

“Svaka je zgrada misionarska.” Koristio je reč “misionarska” kao objašnjenje. Rajt je želeo da njegova arhitektura ima za cilj da služi potrebama klijenta, ali pod uslovom   da on odredjuje i  procenjuje njihove potrebe.

Muzej u izgradnji

To je bio slučaj i sa Gugenhajmovim muzejom. Rajt je na samo njegov svojstven način uklopio želje poslodavca sa svojim pretencioznim dizajnom. Objasnio je formu – cirkularni oblik, kao ” izvrnut Zigurat,” koji podseća na hram u Mesopotamiji, koja je bila kolevka civilizacije. Ustvari, koncept dizajna je bio inspirisan jednim ranijim Rajtovim projektom koji se nije ostvario, a baziran na tipologiji garaže za parkiranje; spiralna rampa koju je dizajnirao 1921. za “Gordon Strong Automobile Objective i Planetarijum.”

Zbog loše planiranog korisnog prostora, klijent je odustao od projekta.

“Gordon Strong” plan je bio prvi Rajtov spiralni projekat kome se kasnije vraćao još šest puta da bi ga konačno ostvario u svom remek delu.

Plan Gugenhajmovog muzeja, F.L.Rajt

 

F.L.Rajt pored makete muzeja

“Prosto mi je bilo neprijatno da gledam puža u lice kada znam da sam mu iza ledja ukrao ideju. Spirala je tako prirodna i organska forma i zašto se sa njom ne bi eksperimentisalo…” pisao je Rajt za svoj prvi “spiralni” dizajn.

Posle dugotrajnih i iscpljujućih razgovora i ubedjivanja oko dozvola za gradnju, problemima sa finansiranjem, Rajt je na kraju bio primoran na kompromis. Trebalo je doći do nekog izmirenja izmedju Rajtovog pretencioznog ega i funkcionalnosti muzeja.

Prošle godine, za renoviranje Gugenhajmovog muzeja, koje je trajalo 4 godine, utrošeno je $28 miliona. Trebalo je zakrpiti pukotine u betonu koje su nastale od vode i okrečiti spoljašnost, prethodno istrugati 10-12 slojeva boje. Rajtove zgrade su inače poznate po vrlo skupom održavanju. Često su ga nezadovoljni klijenti zvali da se žale da im krov prokišnjava. Kada mu se Herbert Džonson, vrlo važan Rajtov klijent, požalio sa sličnim problemom, da mu u trpezariji, dok jede, voda kaplje sa plafona na glavu, Rajt mu je arogantno odgovorio ” Pomeri stolicu.” Nije se mnogo uzbudjivao, jednostavno ga nije zanimalo njihovo mišljenje. Ali, ako se uzme u obzir da je Rajt projektovao apsolutno svaki detalj, nameštaj, vitraže, lampe… greške su razumljive. Jednom je ponosno izjavio povodom svog dizajna za ” Lurkin” zgradu : “Ja sam kao Leonardo da Vinči, sve je u toj zgradi od projekta pa do najmanje sitnice moj izum.”

“Rajt je zadrzao dečački romantizam tokom svog života,” izjavio je istoričar umetnosti Vilijam Kronin, 1944. I zaista, taj njegov romantizam, ta vizija romantizma bolje reći, može da se nasluti u svakom njegovom projektu.

Svaki put kada udjem u zgradu imam veličanstveno, uzvišeno osećanje koje me duhovno podiže,” kaze Brus Pfajfer, pisac nekoliko knjiga o Rajtu,  koji je verovatno najbolji poznavalac Rajtove vizije o Gugenhajmovom muzeju. Mnogi kritičari smatraju da muzej nije samo životna Rajtova želja da kreira  fluidni, otvoren prostor, već nešto više.  Svojim izumom” izvrnuti zigurat” Rajt je izjavio da je izumeo formu “čistog optimizma.” Čak i u svojim devedesetim, njegov je um bio otvoren za nove ideje i  futurističke vizije.

Dve knjige bih predlozila za potpuno dozivljavanje “maga’ arhitekture :

The Fountainhead, Ayn Rand . Glavni lik, Hovard Rork, briljantan, nepopularan, egomanijak- arhitekta je gradjen po F.L.Rajtu

The Women, T.C. Bojla koja prikazuje Rajta preko priča njegovih mnogobrojnih žena i ljubavnica.

Za P.U.L.S.E: Snežana Moračić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *