Јеврејство у постсоцијализму

Јеврејство у постсоцијализму – Tема текста је хронолошки преглед ситуације у којој се налази јеврејски живаљ у Србији од античког до модерног времена. Предмет је приказ друштвеног стања и положаја јеврејске заједнице у Србији, у периоду од 1992. до 2012. године. Наведени период се означава као постсоцијализам тј. постсоцијалистичка трансформација која се, по дефиницији, састоји од три кључна друштвена преображаја. Први је политички (демократизација друштва), други економски (приватизација државног сектора и привредно – индустријских субјеката) и трећи културни (реструктурација друштва, детрадиционализација и модернизација). Основни циљ је разматрање свих аспеката живота јеврејске заједнице (политички, економски и културни) у датом периоду развоја друштва. Досадашња истраживања ове теме из разних области друштвених наука настојала су да проуче, забележе и уопште историјске податке везане за живот српских Јевреја. Међутим, мало је радова који покушавају да проникну у саму структуру испитиваног проблема. Које су то јединице из којих се састоји целина? На који начин функционише дати систем, како је настао и како се мењао кроз различита времена и поретке?

Јеврејска улица у Београду

Почетна претпоставка на којој се заснива текст јесте да Јевреји имају велики допринос када је у питању целокупни развој српског друштва. Њихово присуство је забележено још од времена Римског царства на територији данашње Републике Србије, што потврђују многи археолошки (Челарево VIII век) и историјски извори (повеље српских средњевековних владара, турски фермани и сл.). Сматра се да су прве јеврејске групе (Романиоти) населиле просторе балканског полуострва почетком нове ере, о чему сведоче најстарија пронађена јеврејска насеља у Стобију (Република Македонија) и дуж јадранске обале. Њихове заједнице су биле веома мале, све до краја XV и почетка XVI века, када је велики број јеврејских сефардских избеглица дошао из Шпаније, будући да их је католичка инквизиција прогласила државним непријатељима на тим просторима. Сефардски Јевреји су се бавили трговином и живели на просторима Иберијског полуострва. Језик којим говоре назива се Ладино или Сефарди (што у преводу значи Шпанци). 1521. године, под притиском власти (наредба инквизиције која долази на власт у Шпанији и Португалу 1480. године), настанили су се у тадашње делове Османског царства, између осталог и у Србији (око 100 000 душа што чини 1/3 укупне сефардске популације. Султан Бајазит II им је омогућио нормалне услове за живот тако што им је препустио да тргују сољу и другим потребним сировинама. За време Првог и Другог српског устанка, многи чланови јеврејске заједнице помагали су српске борце, снабдевајући их оружјем и редовним залихама. У новоствореној, модерној српској држави, били су припадници трговачког слоја, живећи у својим градским четвртима.

Јевреји у време Османског царства
Јевреји у време Османског царства

Поред Сефарда, у Србију је пристигао и велики број Ашкеназа у периоду од XII до XX века. Ашкенази су Јевреји из Централне и источне Европе који говоре језиком Јидиш (мешавина хебрејског, арамејског, немачког језика уз примесе појединих словенских дијалеката) који је настао између IX и XII века. Највеће њихове миграције усмерене ка Балкану су биле у XVIII и XIX веку (време великих јеврејских прогона у Пољској и Русији). Све до почетка Другог светског рата, Јевреји (Сефарди, Ашкенази и ортодоксни) су били просперитарна и равноправна етничка заједница, у оквиру тадашње Краљевине Југославије, која је бројала око 82000 душа (од тога око 37 000 у Србији). Ортодоксни Јевреји представљају религијску подгрупу у оквиру јудаизма (придржавање обредних прописа и веће забране у исхрани и чистоћи). Њихов број је на овим просторима био веома занемарљив (постојање појединих ортодоксних малих општина на тлу Војводине пре Другог светског рата). Међутим, након Холокауста, овај број је спао на 14000 људи у читавој тадашњој Југославији.

За време комунистичке владавине, потуснути су на сам руб друштвене лествице, па су се многи одселили за САД или Израел. Свој културолошко-политички препород,  који траје већ двадесет година, доживљавају поново након распада СФРЈ. Према подацима званичне интернет адресе Савеза јеврејских општина, у Србији данас живи око 3300 Јевреја, док попис из 2002. говори о броју од 1158 припадника јеврејске заједнице. Према речима нашег саговорника, заједница је крајње периферна и не толико битна, будући да је Балкан стално представљао жариште разних сукоба у прошлости. Такве околности нису омогућавале јеврејском животу да пусти корен јер рат дође и растури све.

Међутим, када говоримо о важности Београда за јудаизам уопште, може се издвојити једна веома битна и знаменита духовна личност. То је Јехуда Хај Алкалај, рабин земунски, зачетник идеје о поновном уједињењу свих светских Јевреја, и повратку у отаџбину, тзв. Цион тј. Ерец Израел (земља Израел). Цион је назив за брдо изнад источног дела Јерусалима и представља симбол државе Израел. Ционистички покрет је основан од стране аустро – угарског новинара Теодора Херцла на првом ционистичком конгресу у Базелу 1897. године. Покрет је издејсвовао масовни повратак у домовину 1949. године. Оснивању покрета је претходило суђење Алфреду Драјфусу, официру француске војске који је био осуђен на доживотну робију 1894. године због издаје. Касније је рехабилитован и пуштен са Ђавољег острва у Француској Гијани, где је издржавао своју казну. Борио се у Првом светском рату. Унапређен је у потпуковника 1918. године. Из побуда Јехуде Хаја Алкалаја, настаје Друштво за повратак у Ерец Израел, 1840. године у Земуну. Својим идејама је директно утицао и на оснивача светског ционистичког покрета, Теодора Херцла, чији су отац и мајка живели у Земуну, где су и сахрањени на локалном јеврејском гробљу. Данас, 134 године након његове смрти, један град у Израелу носи његово име (Ор – Јехуда, што значи Јехудино светло).

Јехуда Алкалај, рабин земунски, зачетник идеје о поновном уједињењу свих светских Јевреја, и повратку у отаџбину
Јехуда Алкалај, рабин земунски, зачетник идеје о поновном уједињењу свих светских Јевреја, и повратку у отаџбину

Као што је у уводу напоменуто, доба након 1992. године које траје и данас,  назива се постсоцијализам, тј. постсоцијалистичка трансформација. Многи је називају упрошћено ”транзиција”. Овај израз подразумева три друштвена преображаја – политички, економски и културни. У складу са њима су постављена питања интервјуисаном саговорнику.

Када је у питању однос јеврејске секуларне и религијске заједнице (у смислу секуларизације друштва), он се не може тачно уочити и дефинисати, будући да је већинско јеврејско становништво у Србији секуларног типа. Израз секуларно подразумева оне припаднике јеврејске заједнице који се придржавају само неких основних традиоционалних стубова јудаизма. То значи да им није битно да ли ће радити Суботом или не (Шабат или Сабат – свети, нерадни дан у јеврејском календару) и да ли ће се трудити да себи и својим породицама обезбеде правилну Кошер исхрану које се сваки прави Јеврејин мора придржавати. Шабат представља најсветији јеврејски празник (почиње у Петак са заласком сунца и завршава се у Субтоу пре заласка сунца). То је дан када престаје свака физичка или пословна активност. Везан је за стварање света и робовање Јевреја у Египту. Јевреји који желе да живе по кључним јудаистичким принципима, морају имати вољу, жељу, али и услове (Кошер – кухиња, обавезан одмор за Шабат и сл.). Већина таквих се одселила за САД или Израел, будући да су у тим државама, услови знатно бољи за остваривање духовног живота који се руководи према Божијој вољи. Примера ради, у Србији је од 2005. године организована Кошер – кухиња, у склопу Јеврејске општине Београд, која настоји да припадницима јеврејске заједнице обезбеди правилне Кошер – оброке (припрема јела на посебан начин). Саговорник је напоменуо да у овом случају није питање ко верује или не верује у Бога, већ ко се придржава Шабата и Кошера. Такође, изразио је сумњу према браковима у којима само један брачни партнер изражава религијска осећања, док је други равнодушан или чак одбојан према свему томе.

Кошер кухиња се налази у оквиру београдксе синагоге Сукат Шалом (Колиба мира)
Кошер кухиња се налази у оквиру београдксе синагоге Сукат Шалом (Колиба мира)

Демократизација друштва (политички преображај) је довела до отварања  Републике Србије према свету. Колико год парадоксално звучало, након распада СФРЈ, у време владавине Слободана Милошевића (1992. – 2000.), тадашњи државни врх је јавно почео да честита Хануку, Пасху, Јом – Кипур и друге велике јеврејске празнике самој јеврејској заједници. Био је то један од великих помака у односу на атеистичку политику која је вођена претходних 45 година. Након демократских промена 2000. године, власт је учинила један велики заокрет. Тадашњи српски премијер Зоран Ђинђић је са својом делегацијом отишао до суботичке синагоге и честитао Хануку свим присутним јеврејским достојанственицима. Овакав гест је непосредно утицао и на претходно поновно успостављање диполоматских односа између Србије и Израела 1997. године.

Зграда у којој се данас налази израелска амбасада на Дедињу, била је потпуно напуштена након 1967. године (доба коме је претходио споразум који је склопио Јосип Броз Тито са тадашњим египатским и индијским премијерима Насером односно Нехруом). Израелска влада је одлучила да прекине све дипломатске односе са тадашњом СФРЈ, будући да је Израел водио неколико ратова са Египтом у то време (шестодневни и јом-кипурски). Томе је допринео и  споразум Тито – Насер – Нехру, каснији подстрек за оснивање Покрета несврстаних, политичке организације која је тежила да успостави равнотежу између тадашњих супростављених блокова, Северноатланске алијансе и Варшавског пакта.

Приватизација бившег друштвеног сектора земље након 2000. године, није имала битнијег утицаја на живот Јевреја у Србији. Интервјуисани саговорник наводи да је промена целог имиџа пословања подједнака за сваког грађанина ове државе, ма које он националности или вероиповести био.

Модернизација друштва је истовремено довела до повећане секуларизације јеврејске заједнице. Саговорник наводи како се сви Јевреји могу поделити на оне који држе или не држе Шабат. Тиме он наглашава колико је важан овај празник у јеврејском календару, будући да људима на општем плану недостају духовност и поштовање десет Божијих запосвести. То није нешто недостижно, потребна је само добра воља за одржањем неких основних принципа јудаизма. Потребно је такође имати молитве три пута дневно. У последње време, пуно се ради на томе да јеврејска верска заједница добије комплетно учествовање у свим сферама друштвеног живота, и то је оно што никако не смемо занемарити. У прилог овоме је битно истаћи закон о верској равноправности који је 2005. године омогућио истоветан статус за седам верских организација у Србији. Након ступања на снагу, на државном Јавном сервису је почело емитовање емисије ”Верски календар” у којој је тачно два минута посвећено јудаизму.

Ортодоксни верници
Ортодоксни верници

Свеукупни утицај процеса глобализације на положај Јевреја у Србији није толико изражен, будући да је након Другог светског рата уложено много труда да се финансијска средства преусмере из великих јеврејских заједница (САД, Уједињено Краљевство, Француска) ка периферним крајевима који су насељени јеврејским становништвом. То доводи до чињенице да око 90 процената прихода од којих се издржава Савез јеврејских општина Србије потиче од средстава америчке јеврејске заједнице.

Анализирајући елементе јеврејске културе на тлу Србије, почев од античког до модерног времена, уочљива је извесна нестабилност и променљивост, али и компактност јеврејске заједнице у различитим политичким, културним и економским околностима. Разлог за овакво стање јесу веома учестали сукоби на балканском полуострву који доводе до миграција становништва. Као што је већ напоменуто, у последњих двадесет година Јевреји доживљавају свој културолошко-политички процват. Држава је омогућила несметан рад свим јеврејским институцијама, најпре почевши да јавно честита све велике јеврејске празнике, а затим и доневши закон о верској  равноправности. Закон о црквама и верским заједницама омогућава јевреској верској заједници деловање у оквиру друштва кроз разне активности (члан 10).

Наш саговорник је издвојио професоре који доводе своју децу на предавања о јеврејској култури, уметности и језику као и ethno-fusion fest, фестивал који промовише традиционалну музику мањина са простора Балкана и јужног Медитерана и траје 4 вечери у синагоги Сукат Шалом у Београду. Међутим, за њега је ипак највећи подухват заједничко деловање појединих верских заједница (православне, римокатоличке, исламске и јеврејске) у борби против насиља, алкохолизма и дроге.

Ипак, битно је истаћи податак да је 75 – 80 % јеврејског живља у Србији старије од 60 година. Узрок можемо тражити у великом исељавању Јевреја у западну Европу, САД а нарочито Израел. Након проглашења независности 14. јуна 1948. године, држава Израел је позвала Јевреје расуте широм света да се врате у домовину. Услед тако великих миграција, дошло је до сукоба са већином околних арапских земаља. И поред таквих околности, наш саговорник је оптимиста јер мисли да ће нови млади нараштаји спознати истинску страну вере и тако моћи да живе у миру и ведрини уколико поштују неке од основних принципа јудаизма као што су Шабат и Кошер. На крају крајева, држава им је то у великој мери пружила. Саговорников став није искључив јер у једном тренутку закључује да би се могло доћи у ситуацују да сва омладина оде. Исто тако говори да послодавци често немају разумевања за оне који хоће Суботом да се одмарају (Шабат). Алтернатива и компромис се увек могу пронаћи.

Трпеза за време Шабата
Трпеза за време Шабата

Збирним издвајањем и тумачењем најважнијих градивних делова јеврејске културе на тлу данашње Републике Србије у последњих двадесет година, долазимо до закључка да је богато наслеђе којим располаже јеврејска заједница Србије јако добра основа за даљи наставак развоја на свим пољима. Он би се могао одвијати кроз несметан рад свих јеврејских институција који ће више подстицати држава и подстицање и развој свести јеврејске омладине да учи, живи и ствара на овим просторима.

 
Аутор: Богдан Дражета

Tekstovi o religiji na portalu Pulse

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments