Ulogujte se / Kreirajte profil

Kid A – Radiohead

radiohead1

Najveći izazov za recenzenta, kojem kratki vremenski okvir neretko predstavlja najveću prepreku da objektivno proceni vrednost novog albuma, jeste da nakon samo par slušanja prepozna remek-delo. Uz to, tokom traganja za genijalnim s jednakom pažnjom mora voditi računa i da osrednje ni u kom slučaju ne proglasi izuzetnim. Dešava se, ponekad, da nove pesme budu zavodljive, noseći sa sobom energiju koja vam ubrza krv kroz vene, ali ako nakon ponovljenih slušanja razotkrijete sve njihove tajne shvatite da se, ipak, radilo o lažnom alarmu.

radiohead-kid-a

Kodirani ključ vremena

S druge strane, neki albumi isprva znaju da zvuče autistično, praćeni nerazumljivom ili besmislenom lirikom, ostavljajući slušaoca u dilemi da li se tu radi o nečem posve izuzetnom i novom ili je, pak, reč o velikom, razočaravajućem promašaju. Vrativši im se mesecima ili godinama kasnije, te pažljivo ih slušajući, otkrijete svu njihovu lepotu i dubinu pa zažalite što ste ih ranije, nemajući strpljenja, pogrešno vrednovali i ocenili isuviše rano. Prošlogodišnje proglašenje albuma „Kid A“ grupe Radiohead za najbolji album dekade od strane uticajnog magazina The Rolling Stone, još jedno je podsećanje da je za dešifrovanje enigmatičnih i kompleksnih albuma (kakav „Kid A“ jeste) neophodno posedovati ispravno kodiran ključ čije fine ureze može oblikovati samo protok vremena.

radiohead-xurbia-l

Nakon tri sjajna CD-a koja su objavili devedesetih i osvajanja lente s natpisom „najuticajniji rok bend decenije“, Radiohead su se na pragu novog milenijuma suočili sa čuvenom dilemom uspešnih: kuda dalje kad ste na samom vrhu. Planetarni uspeh slojevitog, gitarsko-elektronskog „OK Computer“ koga relevantne ankete danas svrstavaju među najbolje albume svih vremena, predstavljao je dodatno breme. S obzirom da ih je kritika proglasila modernom rok verzijom Bitlsa i predvodnicima svoje generacije, Radiohead su bili svesni da im je potreban „bitlsovski zaokret“ sličan onom kojim je liverpulska četvorka sredinom šezdesetih vesele „je-je-je“ pesmice zamenila melodijski i lirski kompleksnijim, društveno-angažovanim albumima.

radio-head

Kako je pevač Tom Jork objasnio, namena „Kid A“ je bila da bude njihov „veliki brisač“ koji će poništiti sve što su do tada uradili, vraćajući ih na novi početak. Tako su 2000. Radiohead „ugasili“ Radiohead i osnovali novi bend pod istim imenom. Iako je „Kid A“, verovatno zbog očekivanja publike da će nastaviti tamo gde je „OK“ stao, odmah po objavljivanju preuzeo je prvo mesto američke liste albuma, a kritike su bile podeljene: od ocena da je reč o „izuzetnom delu“ do atributa poput „pretenciozan“, „hermetičan“ i „dosadan“. U suštini, ni jedna od suprostavljenih ocena nije bila daleko od istine. Tačno je da je album otuđen i često opsesivno iritantan, da se nešto što liči na gitarski rif može čuti samo u uvodnom basu „The National Anthem“ i da ambijentalne gitare u „Morning Bell“ zvuče kao krici galebova(!), te da, konačno, albumom dominiraju „čudna“ lirika, elektronska muzika i „inteligentni tehno“ na tragovima Aphexa Twina.

radiohead-792217

Međutim, danas je jasno da su zvučno eksperimentisanje na „Kid A“ i strpljivo traženje novih izraza iz korena redefinisali rok muziku na rođenju 21.veka, dajući joj nedostajući umetnički impuls. Radiohead su, samouvereno iskoračivši u potpuno neistražene teritorije art-roka, svesno uništili komercijalno dajući prednost alternativnom, pa je izvesno da ni omiljeni album autora ovog teksta, komunikativni i inteligentni „In Rainbows“ iz 2007. ne bi zvučao tako moćno da su Jork i ekipa ostali na starim pozicijama. „Kid A“ definitivno nije najbolji album Radioheada i sigurno nije genijalan u dimenzijama koje mu je dodelila američka kritika, ali je nesumnjivo najuticajniji album dekade jer je – pionirski. A biti proglašen pionirom (sećate se?) predstavlja najveću čast.

radiohead-2008-dates

ALEKSANDAR GRBOVIĆ

“Danas”

10 komentara na tekst Kid A – Radiohead

  1. Snezana Moracic

    19/03/2010 at 12:02

    pre nekoliko dana je otisao i mark linkous iz sparklehorse…frontman grupe, imao 47 godina, sparklehorse su bili na turneji sa radioheadom 1977 kada su ovi promovisali OK Computer.
    zajedmo sa thom yorkeom su snimili ‘wish you were here’, interesantno je da ova pesma uvek, uvek zvuci u bilo kojoj obradi i izvedbi divno.

    http://www.youtube.com/watch?v=AP8P694v-NM&feature=player_embedded

  2. Bojan

    19/03/2010 at 17:03

    Oces mi se smejati kad kazem da nisam imao pojma da je Radiohead postojao 1977? Ili si napravila typo, jer Linkaus je 1977 imao koliko, 14 god.?

    Uglavnom, ne htedoh da te ispravljam (sad provaljujem da jeste typo), nego da kazem da meni Radiohead (a svi mi goore da treba da im dam sansu) spada u “nove bendove” 😀 vec evo koliko pa reko’ ima vremena za njih… I’m f0ckin’ obsolete an’ proud of it. Naidjem, bre, na Ricarda Farinu iz 1961 i sav srecan. Od novijih :wink:, neki The Clash uzivo na tjubu, ili evo, neki dan uvatim rani demo Zabranjenog Pusenja, 1981, Nele koji jos uvek glasovno u to doba mutira 😀 kao His Early Bobness na prvom albumu i ranije, i niko srecniji od mene s tim bendovima

  3. Moca

    19/03/2010 at 18:26

    dobar tekst, o dobrom albumu. bio sam iznenađen kad se pojavio, ali pretpostavljam da posle onakvog OK Computera možeš samo da okreneš novi list…i tako dođeš do novog vrha sa In Rainbows (koji mi je vrlo blizu OK Computera), i za mene je ta ploča najbolja ploča dekade, i pored pionirskih zasluga Kid A albuma.

    sa Kid A izdvajam – Optimistic, kao jednu od recimo 5 najboljih stvari u celoj karijeri.

  4. Snezana Moracic

    19/03/2010 at 19:24

    pa da, samo pravim greske ovih dana.
    ja sam ih gledala mislim 2000 /seća se ulis moje ‘nadahnute recenzije’ posle koncerta/ odvukla sam muža skoro na silu, kao ko će da sluša neke alternativce i bla, bla, bla…a koncert je bio opčinjavajući, koja energija, ono ‘flawless’, a opet relativno sve to novo…nisu doduše otpevali creep ni na bis, imala sam utisak da su je namerno izostavili…jednom rečju, priznao mi je da je koncert bio jedan od boljih na kojima smo bili. pa nije sve u bitlsima ja mu kažem.

    čudno, ali se tačno sećam radnje na queen-u u torontu gde sam i kada sam kupila kasetu OK computer i nisam prestajala da je slušam na walkmanu dugo.

  5. Bojan

    19/03/2010 at 19:36

    Aj za nas jos alternativnije 😀 (mislim, lupam, nisam, ali ovaj bend slucajno znam, Arcade Fire). Tvoji tamo, Canuckistan. Cuo par stvari neki zivi nastup i OK mi. Jel’ ti valja to,ista?

  6. Bojan

    19/03/2010 at 19:38

    I da, bre, od Kanadjana, Cowboy Junkies sam otkrio kao klinac slucajno, onomad.

    Nikad nisam voleo devedesete ali ovo mi bili simpa s tim hilbijem onako rafiniranim i onim omazem Elvisu

  7. Snežana Moračić

    19/03/2010 at 20:05

    oni su bas, bas za tvoj dylanovski ukus, ali bas, i njih sam gledala, kao i blue rodeo i njihovu baladicu bulletproof, pa tom cochrana…ma sve skoro.
    http://www.youtube.com/watch?v=GUB9F0VCigI
    mada nista nemam protiv ni bulletproof od la roux, ako mene pitas

    arcade fire su sasvim ok, njih nisam gledala uzivo

    imaju kanadjani odlicne grupe, sada bi trebalo da se zaista napregnem pa da ih se setim, oni cesto drze koncerte, neke zabljesnu i nestanu, neke se malo odrze,neke i dalje tavore po klubovima, nepravedno zapostavljeni.
    pogotovu su im pevacice odlicne, jos od alanneh miles sa black velvet,i naravno k.d.lang…
    kada smo bili na koncertu bob dylana krajem 1999, cini mi se, i kao predgrupa je bila nepoznata amanda marshall, koja je bukvalno stole the show…a dylan je njanja-nisao da ga nista apsolutno nismo razumeli, ali ipak to je dylan, jos tada je krenuo da mrmlja.

  8. Boban Savković

    19/03/2010 at 21:28

    Radiohead su najbolja (možda i jedina stvarno kvalitetna) stvar koja se desila u muzici posle Joy Division…..Kid A je svetlija strana Amnesiac-a. Pored Optimistic pesme dodao bih i The National Anthem. In Rainbows, što reče Moca, je vrlo blizu OK Computer-a.

  9. Pera

    09/04/2013 at 13:11

    OK Comupter stoji sam za sebe.

    Zato – In Rainbows je blizu The Bends.

    Kid A slušati u paru sa Amnesiac.

    Tužna je činjenica da osim Radiohead nema skoro ničega u r’n’r.

    Da, lepo je čuti Arcade Fire – ali, kome su njihove teme i njihov zvuk novi?
    Da, odličan je The Strokes – ali, šta je tu novo?

    Naravno da Gorillaz ne smatram kao nešto što je došlo posle Radiohead.

  10. Boban Savković

    09/04/2013 at 14:07

    Potpuno tačno. Kid A + Amnesiac su ionako nastali na istom snimanju. Poslednja autentična grupa koja je donela nešto novo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *