Ulogujte se / Kreirajte profil

Kineski pejsaži ekstrema

 Sledeći zaslepljujuću plejadu atletskih i arhitektonskih virtuzoziteta na prošloj Olimpijadi u Pekingu, Kina nastavlja da traga za vizionarskom novom arhitekturom. Slično Njujorku, sa početka prošlog veka, u kome je tada, u relativno kratkom roku, podignuta većina slikovitih njujorških obeležja. U kini u nemilosrdnoj trci „show-stopping“ zgrada sa potpisom, danas se na sličan način ponovo pronalaze i uspostavljaju Peking, Šangaj i drugi veliki kineski gradovi. Angažovanjem elitnih arhitektonskih biroa u kreiranju smelih, novih vizuelnih gradskih pejsaža, kineske vlasti promišljeno uspostavljaju saradnju između vrhunskih, stranih biroa i lokalnih, kineskih arhitekata i inžinjera koji na taj način i iz prve ruke stiču enormno iskustvo i nova saznanja.

Poslovna izdanja u SF stilu

Pre svega 12 godina svaka nova građevina u Kini je bila projektovana u nacionalnim ili regionalnim institutima-biroima sa hiljadama zapošljenih arhitekata i inženjera koji su bezdušno liferovali projektna rešenja po zacrtanim formulama. Počev od 1997. Arhitektima u Kini je omogućeno da formiraju i nezavisna partnerstva i da slobodno učestvuju na projektantskim pozivima, konkursima i tenderima. Većina arhitektonskih biroa je locirana u Pekingu.

Pen Cu je jedan od nekolicine obdarenih mladih arhitekata u Pekingu. Najbolje očuvani, srednjevekovni megalopolis na svetu doživeo je duboku bolnu promenu svoje nasleđene razmere, kada je većina „hutonga“ (kvartova sa tradicionalnim, paviljonskim kućama sa centralnim dvorištima, utkanim u lavirinte uskih uličica i putanja) zamenjena visokim poslovnim zgradama, luksuznim kondominijumima i blještavim šoping centrima. Pen Cu se zalaže za senzitivnu regeneraciju, u kojoj savremeni i moderni objekti, simbiotički koegzistiraju sa tradicionalnim. „Moderne građevine mogu da usvoje rečnik svojih predhodnika i da istovremeno služe modernim funkcijama.“

Ma Jensonga i njegovih 40 saradnika zatičem u njihovom pekinškom studiju MAD (eng.:lud). Pošto je sa uspehom magistrirao na Jejlu, Ma je neko vreme radio za avangardne biroe od ugleda – Petera Ajsenmana u Njujorku i Zahu Hadid u Londonu. Ma kaže:“ U gradu, mnogi istorijsko-stilski elementi se prepliću upravo zbog kratkog raspona vremena u kome su nastali. I to što ja radim danas predstavlja takođe istoriju i ni u kom slučaju nije u disharmoniji sa njom. Drevne kineske arhitekture bile su vrlo unikatne i mnoge zemlje su sledile ovu civilizaciju. U današnjoj Kini nemoguće je održati tu unikatnost. Novi, savremeni projekti gube vitalnost ako nisu stavljeni u novi socijalni kontekst.“

U  Šangaju, „mag-lav“ (magnetno – lebdeći) voz, najbrži na svetu, prebacuje vas, za tren oka, od novog internacionalnog aerodroma do Pudonga, centralnog poslovnog distrikta – koji neminovno provocira sećanja na scenografiju iz naučno-fantastičnih filmova.

Naravno, to je jedno lice ovog metropolisa, drugo nalazite sa druge strane Huangpui reke, u Bundu, gde u niskospratnim, lisnatim kvartovima, koje su početkom XX veka podigli preduzimljivi evropski bankari i trgovci, niču novi poslovni izdanci Kine XXI veka.

Upravo tu, na škriputavim, drvenim podovima transformisanih i recikliranih starih kuća i radionica, nove generacije arhitekata i umetnika istražuju i osmišljaju ideje znatno radikalnije od ideja koje su rezultirale enormnim, staklenim zdanjima – eksponatima na izložbi taštine u Pudongu.

Ma Kvinđijan je arhitekt koji gleda podjednako u prošlost i budućnost. Odrastao u drevnoj imperijalnoj prestonici Sijanu, magistrirao u Americi, kao dekan na arhitektonskom fakultetu Univerziteta Južne Kalifornije, provodi većinu vremena u Los Anđelesu. Odatle uspešno rukovodi svojim biroima u Šangaju i Sijanu. Maovo insistiranje na brzini u projektovanju, gde je zagovornik konceptualnog pristupa, čini ga posebnom ličnošću na kineskoj arhitektonskoj sceni.

Iz urbanog Pekinga, posle manje od sat vremena vožnje, stiže se u „Commune by the Dreat Wall“ – ekskluzivni kompleks, rasprostrt po bujnim zelenim padinama Šuinguan doline, jednim delom hotel, drugim vile za odmor i trećim izložbeni prostor.

„Commune“ je 2002. Bio prvi kineski projekat ikada izložen na venecijanskom Bijenalu i prvi koji je dobio jednu od tri prestižne nagrade Bijenala. Supružnici Cang Kein i Pan Šiji – diveloperski tim koji posluje pod imenom „Soho China Ltd.“ Vlasnici su ove privatne arhitektonske kolekcije koju je projektovalo 12 arhitekata sa Dalekog istoka. Kompleks danas ima 42 vile sa 190 apartmana, četiri restorana, otvorenim olimpijskim bazenom kao i orivatnom putanjom koja vodi do Velikog kineskog zida. „Commune“ je, rekao bih, pejsaž ekstrema: prirodnog i artificijelnog, modernog i tradicionalnog, komercijalizma i komunizma koji su ovde spojeni fuzijom, uz veliki markentinški prasak.

Diveloperi i dinosaurusi

Nekolicina iz nove generacije obdarenih kineskih arhitekata pomno istražuje, svako na svoj način, forme ekspresije koje spajaju današnji, globalni modernizam sa kineskim tradicijama. Diveloperi i dinosaurusi koji još upravljaju mnogim državnim insitutima pokušavaju da urade isto, doduše vulgarno, slepo imitirajući drvrnr pagode i neretko završavajući staklene oblakodere zavrnutim tradicionalnim krovovima pokrivenim porcelanskim pločicama, što, uistinu, proizvodi komičan efekat – slično bizarnim kopijama venecijanskih palata, sa kanalima i gondolama, u Las Vegasu.

Kineski  arhitekti mogu da potraže inspiraciju kod suseda u Japanu, gde nekoliko poslednjih generacija japanskih arhitekata uspešno koriste, staklo, beton i čelik umesto tradicionalnog drveta i papira kako bi ovladali i apsorbovali igru svetlosti i senki, skladnih proporcija i jednostavnih, čistih, geometrijskih formi koje prepoznatljivo karakterišu tradicionalne japanske kuće i hramove. Za razliku od Japanaca, Kinezi su u tradicionalnoj arhitekturi davali prvenstvo dekorativnijim i složenijim formama, po pravilu premorenim bezbrojnim repeticijama. Utoliko je izazov da se pronađe novi, autentični kineski arhitektonski jezik veći i teži. Na svakom koraku osećate da lebdite između prošlosti i sadašnjosti u ovoj drevnoj zemlji koja se užurbano i iznova pronalazi i uspostavlja u 21. Veku – veku Kine.

Arh. Miloš M. Pavlović

„Politika“

priredio: Boban Savković

Jedan komentar na tekst Kineski pejsaži ekstrema

  1. Snežana Moračić

    10/11/2010 at 13:17

    Nema više tzv ‘cookie cutter’ projekta koji su bili neoriginalni i dosadni. Srećom, nema viže ni , po meni najružnijeg perioda u arhitekturi, PoMo/post modernizam/ i onih ‘diznijevskih’, šarenih zgrada Michaela Gravesa.
    ovaj ekstremno futuristicki dizajnskulpturalne forme koji moze slobodno da se nazove ‘mad men-era’ dizajna star arhitekata koji je započeo Gehry/ pogledati esej iz P.U.L.S.A http://pulse.sm-art.info/super-stararhitekte-bilbao-efekat-i-wow-faktor/
    i skorašnji esej lucidnog dizajna gore spomenutog dizajnerskog tima MAD iz Pekinga. Fascinantan dizajnerski trio mladih arhitekata/ http://pulse.sm-art.info/apsolutno-briljantno/
    Njihov projekat Lažni vrhovi -fotografije talasaste zgrade u gornjem tekstu-površine 430.000 m2 u Beihaiu, na obali, je njihov najnoviji egzibicionistički dizajn poslovnog prostora, prostora za stanovanje i komercijalnog prostora.

    Dizajn se pretvorio u apstraktne, avangardne, gigantske skulpture.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *