Ulogujte se / Kreirajte profil

Ko ne sluša pesmu, boleće ga istina

Uredno, duže od godinu dana, dobijam mejlove s istim audio a različitim video snimcima. Prvo Ljubljana, pa Beč, Cirih, Skopje, Minhen, Štutgart, onda Njujork, Torono, Novi Sad, i ne znam šta sve posle. Stalno jedna pesma, drugi grad i zaboravljena trobojka sa zvezdom u sredini. Uvek različi hor, a isti žmarci.

Posebno me ganja slika iz bivšeg Dana Republike, nastala 29. novembra 2014. u Torontu.

„Onaj koji je prvi zapevao, prepustio je pesmu drugima“.

Desetine, pomalo izgužvanih zastava države koja ne postoji vijore se u rukama onih koji su pobegli iz države čije ime se sve ređe pominje, a zbor od Srba, Hrvata i Bosanaca plače i urla:

„Jugoslavijo na noge, pjevaj nek te čuju, ko ne sluša pjesmu slušaće oluju“.

Onda sam otišao na otvaranje predivne izložbe Ane Petrović u Puli. Potom na taj veličanstveni koncert. Veličanstvena gužva. Pola sata kasnije svetlo se gasi po obodima zidina. Vrisak se penje u noć. Dame i gospodo, mađioničar i njegova svita. Drugovi i drugarice, bivša braćo: Bregović, Alen, Tifa, Bugarke i trubači. Može i obrnuto. Pola sata pošto je Srbija udavila Hrvatsku u finalu svetskog prvenstva u vaterpolu, tri dana pošto su jedni slavili, a drugi bolovali dve decenije od „Oluje“…(„što bi rekao iznoseći utiske sa koncerta u Mostaru beskrajno dobar Marko Tomaš): „ A onda je, jebote, onda je grunulo: „Pljuni i zapevjevaj, moja Jugoslaviji“…Stajao sam na ivici bine, gledao more dignutih ruku i slušao taj hor od 11.000 glasova Nisam mogao da verujem. Posle klanja, pucanja i mržnje, usled novih prepucavanja i inih pokušaja ispravljanja starih nesporazuma, trljao sam oči i gledao Bregovića u crveno-crbom kompleta kako žmuri sa dignutim rukama iznad glave dok se s bine, iz publike sa ulice orilo:“Jugoslaviji na noge, pjevaj nek te čuju…“ Prvo mi pade na pamet: „Stanite lađe carske!“ Gse su ovde pribrani i normalni? Jeste da se sve ovo radi pod geslom „Ko ovde ne poludi nije normalan“, ali zar nismo svi zajedno, kako je ko umeo i uz kojeg lidera, pobegli iz te Jugoslavije, te tamnice naroda? Pusti šta ja mislim, pesma je odzvanjala kroz Istru.

cover_375071552009

Miljkovićevo pitanje: hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj je izlišno. Zemlja koja je ostala verna smrti noćas peva u horu. Diriguje autor siročadi prostrane regije nastanjene brojnim plemenima i narodima, gde su počela i završena dva najveća rata u istoriji, gde je ustanovljen hladan rat i iniciran treći koji nikako i nigde da stane. Očigledno, ni Bregoviću nije svejedno a svi, baš svi pevaju. Oči su mi se očas posla napunile suzama. Priznajem, matora sam plačipička. Jedino mi je preostalo da podignem čaše za neumrele uspomene i opet citiram Marka Tomaša:

„Jebala vas Jugoslavija uzduž i poprijeko, od Vardara pa do Triglava“,

Veliki meštar svih pizduna je nakon pjesme diplomatski rekao:

” Ovo nije politika, ovo je pjesma o jednoj staroj državi, ami se samo zabavljamo“.

Kakav seronja. Zna on dobro da je sve ovo politika. Zna dobro i gde je došao. Uostalom, on je jedan od najvećih političara bivše Jugoslavije. Hohštapler, dilinger, što bi rekla moja pokojna baka. Tačno, jebala vas Jugoslavija sa drugom Bregovićem na čelu!

Erik Klepton i Goran Bregović

Erik Klepton i Goran Bregović

Ali, stajao sam omađijan i gledao šta se ispred događa. Publika sačinjena od različitih generacija i sa raznih prostora sve vreme se dobro zabavljala a hor se nije zaustavio do kraja. Lako je reći: „došao je pokupiti lovu jednim brzim terorističkim udarom na niske emocije“ i sumnjati koliko je sve to do kraja iskreno, ali ti je veoma drago da si tu. Jasno je da Bregovića zabole šta ko misli o njemu. I za one koji ga još videkao upropastitelja našeg rokenrola, i druge koji ga krive kao tatu turbo-folka, i za treće što mu odaju priznanje  da je rokenrol učinio opšte prihvaćenim na ovim prostorima, i za sve ostale koji ni posle dvadeset godina ne umeju da objasbe čudo njegove globalne popularnosti.

Posledice Bregovićevog „globalnog rovarenja“ su neizbrisiva činjenica naše kulture kao što pesme uvek nose zrna proročanstva. Jer, ko ne sluša pesmu, boleće ga istina.

Predrag Peca Popović

Tv Pop Kultura

  1. avgust 2015 godina
TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *