Popularna mudrost kaže da je pisanje samotnički posao, da oni koji su vični sa rečima obično nisu vični sa ljudima i pisca najčešće zamišljamo, onako kako su ga zamišljali romantičari – nadahnutog i nagnutog nad rukopisom.

Istina je, kao i uvek, malo komplikovanija od toga – autorstvo kako ga danas razumemo je relativno nov koncept – renesansni autori (pogotovo dramski) su gotovo sigurno imali male književne manufakture koje su zajednički radile na tekstu.

Praksa kolaborativnog pisanja na način na koji je danas razumemo – dakle, da svi autori budu potpisani- verovatno počinje sa detektivskim romanom The Floating Admiral. Grupa od 14 autora, koja sebe zove Detektivski klub, napisala je zajedno ovaj roman, tako da svaki autor napiše jedno poglavlje, a najpoznatiji u grupi Kilbert Kit Česterton (potonji konzervativni kolumnista i katolički apologeta) napisao je prolog.

Ovakvi eksperimenti obično su vezivani za trivijalnu književnost (ovaj termin je naravno eluzivan – Mark Tven jedan od autora koji se oprobao u spisatljskoj saraadnji, za života je smatran populističkim piscem, a sada je klasik)  i akademska kritika je sa negodovanjem gledala na njih, smatrajući ih marketinškim trikom. Napori proučavalaca književnosti, obično su se fokusirali na dešiforvanje autorskog rukopisa, odnosno na pokušaj da se jasno odredi koji deo teksta, pripada kom autoru, umesto na ocenjivanje kvaliteta samih knjiga..

Good Omen je roman, Nila Gejmena i Terija Pračeta. U pitanju je čudna kombinacija žanrova, mračne komedije i fantastike sa puno referenci na dela iz oblasti magije, satanizma i pop kulture. Glavna tema romana je rođenje Sataninog sina i početka kraja sveta, odnosno saradnje između anđela i demona (koji nosi ime crnog maga Alistera Kraulija) koji teže da ove događaje spreče.

Oba autora su živela u Engleskoj u vreme kad je roman pisan (1988-1990) i slali su jedan drugom verzije na flopi diskovima. Tokom pisanja menjali su perspektive iz kojih pišu, i stavljali fusnote jedan za drugoga, tako da je nemoguće do kraja razlučiti, koji deo romana je čiji, mada Gejmen tvrdi da je njegov deo 45,000 reči, dok je Pračetov oko 60,000.

.

Talisman, Stivena Kinga i Petera Strauba  je fantastični horor roman, o 12togodišnjem dečaku Jacku Sawyeu, čija majka umire od raka, što ga navodi na avanturu u potrazi za lekovitim Talismanom. Potraga se delimično odvija na američkom “srednjem zapadu”, a delimično u paralelnom univerzumu poznatom pod nazivom teritorije, u kome svi stanovnici ovog sveta imaju parnjake.

Dvojica novelista su prijatelji godinama, bar četiri od koje su dogovarali da napišu roman zajedno. Napisali su kraj i početak zajedno, i onda pisali na smenu idući naizmenično napred i nazad kroz narativ.

.

The Difference Engine,  Vilijama Gibsona i Brusa Sterlinga, smatra se za roman koji je začeo podžanr stimpanka. Ova alternativna istorija Velike Britanije u kojoj je u vreme kraljice Viktorije otkriven prvi računar, puna je istorijskih referenci, kojima autori pokazuju svoju erudiciju – pa se tako kroz roman šetaju (tehnološkom revolucijom izmenjeni) Lord Bajron ovde preživeo grčku borbu za nezavisnot i postao vođa Radikalne Industrijske Partije, Bendžamin Dizreli, doduše ne kao premijer, samo kao kolumnista  i Karl Marks kao vođa američke komunisitčke komune.

Autori tvrde da knjiga nije pisana linearno, već da su se smenjavali pišući iz različitih glasova u različito vreme, takođe navode da je korišćenje literature iz Viktorijanskog vremena igralo veliku ulogu stvaranju autentične atmosfere romana (ovo se vidi, jer postoje brojne analogije sa romanima Bendžamina Dizrelija, kao i petparačkih romana Meri Bredon)..

The Gilded Age: A Tale of Today, Marka Tvena i Čarlasa Vernera, je politička satira, smeštena u doba “rekonstrukcije”, dakle perioda neposredno nakon američkog građanskog rata. Ruralna porodica sa Juga, pokušava da proda farmu i tako se brzo obogati, dok prelepa naslednica porodičnog imena, radi kao lobista u prestonici. Sam naziv romana, brzo je postao sinonim za doba brzog bogaćenja i društvene devijacije koja sa njim dolazi.

Autori su bili komšije i ideja o zajedničkom romanu, rodila se na zajedničkoj večeri kao opklada koju su inicirale njihove supruge. Prvo i poslednje poglavlje napisano je zajednički, dok su među poglavlja jasno podeljena tako da se Tven i Verner smenjuju.

Will Grayson, Will Grayson, Džona Grina i Davida Levithana, je YA roman, pisan iz pespektive dva tinejdžera istog imena, od kojih je jedan dobro prilagođeni heteroseksualac, a drugi depresivni homoseksualac. Ove perspektive se u toku romana međusobono prožimaju, dok se na samom kraju glavni likovi i imenjaci sreću. Uz eksperiment sa autorstvom , knjiga je neobična i u dijalozima, koji često simuliraju formu online četovanja.

Grin i Leviatan su pisali suprotna poglavlja, odvojeno jedan od drugog, tako što je svaki napisao po tri poglavlja pre nego što bi ih poslao koautoru. Jedini dogovor koji je napravljen unapred je da će se likovi sresti i da će susret biti od značaja za obojicu..

Za P.U.L.S.E Janko Kanja

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Janko Kanja, Književnost, Kolaborativno pisanje, pisanje