Ulogujte se / Kreirajte profil

„Korak iz ponora“ – roman Gorice Margo Maldini

Teritorija zvana „Balkan“ je neiscrpni izvor materije zvana „rat“. Oni koji nisu bili svedoci nekog od njih, mogu da se uvere u surovu sudbino balkanskog naroda kroz mnoge filmove, ali i fantastično istinite romane koji su obeležili, između ostalih, srpsku književnost. Pa i naš jedini književni nobelovac se bavio umnogome ratnom tematikom.

Ne toliko zastupljena u medijima, Gorica Margo Maldini je napisala surovu istinu u svojim redovima, koju je ovekovečila objavljivanjem romana „Korak iz ponora“ čiji je prvobitni (a i po mnogo čemu, više odgovarajući) naziv bio „Mrtva žena: Živa žena“.

Gorica nas u priču uvodi kroz lik devojke Kaline, koja na samom početku romana doživaljava krajnje surovu sudbinu i završava bez svesti u jednoj od lokalnih bolnica. Kalina je lepa, smeđokosa devojka, na čiji se lik nadovezuju svi ostali likovi, podjednako „duboko“ obrađeni.

korakizponora

Kako roman odmiče, od prvobitnog šoka koji čitalac doživi zbog uvodnog dela, stiče se utisak da će roman poprimiti laganiji karakter, zahvaljujući pojedinim likovima koji su prepuni ljubavi i empatije što jedni prema drugima što prema Kalini. Međutim, nakon „mirnijeg“ dela koji prati i Kalinin oporavak, zapravo, sledi ona glavna radnja romana gde shvatamo da je Kalina samo jedan od glavnih likova jer nam se i drugi junaci podjednako snažno uvuku pod kožu.

Skrenućemo malo od same radnje i posvetiti se formi romana. Iako je roman prožet sasvim zadovoljavajućim opisima koji ponekad zahtevaju minut, dva ćutanja, glavna forma je predstavljena u vidu mnogobrojnih dijaloga. Kroz dijaloge otkrivamo sve vrline, ali i nedostatke likova, a i za neka od glavnih dešavanja u toku samog rata, saznajemo upravo kroz dijaloge nekih od likova, što je fenomenalan potez jer čitalac stiče utisak da i sam učestvuje u radnju romana (istina, s obzirom da je u pitanju ratna tematika, malo ko bi poželeo da se nađe u toj situaciji, ali to ni po čemu ne umenjuje kvalitet dijaloga koje Gorica koristi kao glavo sredstvo pisanja).

Iako se može reći da je roman „pitak“ i da „tera na dalje čitanje“ jer uvek strepimo od neizvesnosti, a Gorica nas skoro uvek iznenadi nekakvim neočekivanim obrtom, „Korak iz ponora“ je zapravo jako težak roman, pogotovo ako se uzme u obzir da su događaji (bilo da su istiniti do same sitnice, bilo da je spisateljica sama dodavala nešto, a možda i sasvim celu radnju izmislila) nešto što su ljudi sa naših prostora zaista preživljavali.

Gorica gotovo surovo opisuje dešavanja u koncentracionim logorima bez i malo okolišanja kada su pitanju najskarednije scene, ali svaki opis stoji na svom mestu i bez njega, prosto, roman ne bi imao jačinu koju ima. Mnogi likovi za koje se vežemo u toku čitanja postaju žrtve samog rata, pa i logora, većina ne preživi, ali oni koji su glavni, uspevaju da se na nekakve načine izvuku iz sudbine krvavih kandži rata. Naravno, ostaje pitanje: Koliko čovek može da sačuva svoje „ja“ u toku takvih dešavanja i da li vredi izvući se živ po svaku cenu, ako smo na tom putu izgubili sve, pa i sebe?

Te noći niko nije mogao ni da sanja da pobednika neće i ne može biti i da, čak ni mnogo godina kasnije, ma koliko to želeo, niko neće moći pobednikom da se nazove. Kada izgubiš sve, nebitno je da li će te proglasiti pobednikom. Da li je pobeda to što još dišeš?!

.

Ono što ovaj roman takođe čini specifičnim, to su mnoge scene koje se mnogu uvrstati u žanr fantastike, duhovi koji razgovaraju sa glavnom junakinjom, njena sećanja na prethodni život i neobjašnjivi napadi bola koji je ponekad, u specifičnim uslovima, obuzmu. Iako su svi likovi obraženi u potpunosti, sa svim svojim manama i vrilanama, lik Kaline je nešto što nijednog čitaoca ne može da ostavi ravnodušnim, jer je u pitanju devojka koja je pretrpela surovu sudbinu, koja je „skupljala leševe“ tokom rata, koja se izborila sa sopstvenim unutrašnjim demonima i opstala uprkos svim udarcima koje joj je život naneo. Ipak, naša hrabra heroina nije devojka bez mana, ona u nekoliko navrata pada pod (sopstveni?) loš uticaj i čini stvari na koje se ne bi mogla ponositi.

Radnja romana odvija se uglavnom u Sarajevu i Beogradu, mada se spominju još neka mesta koja su našim junacima od značaja i koja su tu sa velikim razlogom. Svi likovi imaju svojih „pet minuta“ u romanu i nijedan lik nije ostao „nedorečen“.  

Kalina, Lazar, Jelena, Edo i svi ostali, dokaz su da u nama leže dve osobe. Niko nije potpuno savršen, niko nije ni potpuno zao. Čak i najsuroviji likovi, poput Eda, koji je zapravo glavni antagonista „Koraka iz ponora“, ima svoju slabost. A to je – ljubav. Na ljubav su svi slabi i ljubav je jedino što ostane za nama, ako uspemo da je pronađemo, nakon katastrofe.

Epilog romana je posebno zanimljiv, razrešava mnoga pitanja, ukoliko do samog kraja nismo uspeli da ih sami shvatimo, i smešten je u sadašnje vreme. U epilogu nam Margo ostavlja nerazjašnjeno pitanje KO je ustvari autor romana jer se objašnjava da je sam autor neko od glavnih aktera. Da li je u pitanju neko od negativaca koji je na ovaj način odlučio da se minimalno iskupi za dosadašnja nedela ili je neka od heroina htela da podeli svoji ispovest sa nama? Tačnije pitanje je – Koje je ime sebi dodelila spisateljica u romanu, ako uzemo u obzir da je roman istinita priča, što nam epilog donekle otkriva?

Jedino pitanje koje treba postaviti jeste: „Zašto roman koji može da stane rame uz rame sa pojedinim klasicima, nije distribuiran i mi retki koji smo uspeli da dođemo do romana, jedini smo koji možemo da posvedočimo o njegovom kvalitetu?“ Roman je pušten u prodaju na Beogradskom sajmu knjiga 2015. godine, međutim, čak ni preko interneta, roman je gotovo nemoguće nabaviti. Nažalost, i dalje smo u vremenima u kojim čak ni čitalac nema pravo na izbor, već čita ono što mu se nametne, a kvalitetni romani ostaju u senci, zaboravljeni, tiraži misteriozno nestaju, a dobre priče ostaju neispričane.

Za P.U.L.S.E: Uroš Timić

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *