Ulogujte se / Kreirajte profil

Kraj istorije?

Nije prijatno pitati se o čemu razmišlja Minevrina sova u suton, dok razmatra ovo doba ljudske civilizacije koje kao da se bliži svom neslavnom kraju.

Ova era ljudske civilizacije počela je pre skoro 10.000 godina u oblasti Plodnog polumeseca, koja se pruža od zemalja između Tigra i Eufrata, kroz Fenikiju na istočnoj obali Mediterana do doline Nila, a odatle ka Grčkoj i dalje. Ono što se sada dešava u ovom području je bolna lekcija o tome koliko duboko ljudska vrsta može da se sroza.

Područje Tigra i Eufrata godinama je poprište neizrecivog užasa. Napad Džordža Buša Mlađeg i Tonija Blera 2003, koji su mnogi Iračani poredili sa invazijom Mongola u 13. veku, bio je jedan od poslednjih smrtonosnih udara. Tada je uništen dobar deo svega što je uspelo da preživi sankcije UN protiv Iraka koje je podstakao Bil Klinton, a koje će kao „genocidne“ osuditi diplomate Denis Halidej i Hans fon Sponek, koji su rukovodili njihovom primenom pre nego što su se iz protesta povukli sa svojih položaja. Potresni izveštaji Halideja i fon Sponeka dobili su uobičajen tretman rezervisan za nepoželjne činjenice.

Jedna od pogibeljnih posledica američko-britanske invazije predstavljena je u „grafičkom vodiču za krizu u Iraku i Siriji“ koji je objavio New York Times: radikalna promena Bagdada od mešanih kvartova 2003. do današnjih sektaških enklava ispunjenih mržnjom. Sukobi koje je potpalila invazija su se širili i sada cepaju na komade čitav region.

Veći deo oblasti oko Tigra i Eufrata sada je u rukama ISIS i njene samoproglašene Islamističke države, zloćudne karikature ekstremnog oblika radikalnog islama čiji je dom u Saudijskoj Arabiji. Patrik Kokburn, dopisnik lista The Independent za Bliski istok i jedan od najboljih poznavalaca ISIS-a, opisuje ovu organizaciju kao „jezivu, na mnoge načine fašistički ustrojenu, do srži sektašku, spremnu da ubije sve koji ne slede njeno rigidno shvatanje islama.“

Kokburn takođe ističe kontradiktorne reakcije Zapada na pojavu ISIS-a: nastojanje da se suzbije njeno širenje u Iraku, uz istovremeno podrivanje najvećeg protivnika ove grupe u Siriji: brutalnog Asadovog režima. Takođe, glavnu prepreku da se ISIS prelije u Liban čini Hezbolah, omraženi neprijatelj Amerike i njenog saveznika Izraela. Da stvari budu još gore, Amerika i Iran su se sada našli na istoj strani opravdane brige zbog uspona Islamističke države.

Egipat živi svoje najmračnije dane pod vojnom diktaturom, kojoj SAD i dalje šalju vojnu pomoć. To nije morala da bude sudbina Egipta. Vekovima su se otvarali alternativni putevi razvoja, ali imperijalne sile to nisu dopustile.

Posle obnovljenih užasa iz proteklih par nedelja, nema potrebe komentarisati ono što dopire iz Jerusalima, koji je u dalekoj prošlosti smatran moralnim centrom civilizacije.

Pre 80 godina, Martin Hajdeger je veličao nacističku Nemačku kao najbolju šansu za spas veličanstvene grčke civilizacije od varvara sa Istoka i Zapada. Danas, nemački bankari slamaju Grčku pod ekonomskim režimom osmišljenim da sačuva njihovo bogatstvo i moć.

Verovatni kraj jedne epohe ove civilizacije nagovešten je u novom izveštaju, inače konzervativnog monitora, Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

Izveštaj u zaključku kaže da sve veća emisija gasova staklene bašte u narednim decenijama povećava rizik od „jakog, rasprostranjenog i nepovratnog uticaja na ljude i ekosisteme“. Svet se bliži trenutku kada će gubitak velikog dela ledenog pokrivača na Grenlandu biti nezaustavljiv. Uz topljenje leda na Antarktiku, to bi moglo podići nivo mora i potopiti velike gradove i ravnice u priobalju.

Period civilizacije poklapa se sa geološkom Holocenskom epohom, koja je započela pre više od 11.000 godina. Prethodna, pleistocenska epoha trajala je 2,5 miliona godina. Naučnici sada sugerišu da je nova epoha, Antropocen, počela još pre oko 250 godina, kao razdoblje u kojem ljudska aktivnost dramatično utiče na prirodu.

Jedan od indeksa ljudskog uticaja na prirodu jeste izumiranje biljnih i životinjskih vrsta. Procenjuje se da je trenutno taj indeks na otprilike istom nivou kao pre 65 miliona godina, kada je Zemlju pogodio asteroid. To je pretpostavljeni uzrok kraja ere dinosaurusa, što je otvorilo prostor za množenje malih sisara i konačno savremenih ljudi. Danas su ljudi taj asteroid koji osuđuje život na izumiranje.

Izveštaj IPCC potvrđuje da bi „ogromna većina“ poznatih rezervi goriva morala da ostane pod zemljom, kako bi se otklonio rizik za buduće generacije. U međuvremenu, velike energetske korporacije ne kriju da im je cilj eksploatacija postojećih i otkrivanje novih rezervi goriva.

Dan uoči predstavljanja ovog izveštaja, New York Times je objavio vest da ogromne zalihe žita sa američkog Srednjeg zapada trunu, jer vozovi umesto njih transportuju proizvode naftnog buma Severne Dakote namenjenih Aziji i Evropi.

Jedna od posledica antropogenog globalnog zagrevanja jeste otapanje u područjima stalnog leda, tzv. permafrosta. Studija objavljena u časopisu Science upozorava da bi „čak i mali porast temperature mogao dovesti do otapanja permafrosta, što preti da izazove oslobađanje ogromnih količina gasova staklene bašte zarobljenih u ledu“, sa mogućim „fatalnim posledicama“ po globalnu klimu.

Web-Design-Team

Arundati Roj navodi da je „najadekvatnija metafora za ludilo našeg doba“ glečer Siačen, najviše bojno polje na svetu, gde se međusobno ubijaju indijski i pakistanski vojnici. Glečer se topi i otkriva „gomile artiljerijskih čaura, prazne kanistere za gorivo, pijuke za led, stare čizme, šatore i svo ostalo zamislivo đubre koje za sobom ostavljaju hiljade zaraćenih ljudskih bića“ u besmislenom sukobu. Dok se glečer otapa, Indiji i Pakistanu preti neopisiva katastrofa.

Tužna vrsta. Jadna sova.

Noam Čomski In These Times, 04.09.2014.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net 09.09.2014.

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *