Ulogujte se / Kreirajte profil

La caduta degli dei

helmut-berger-e-florinda-bolkan-in-una-scena-de-la-caduta-degli-dei-272

Veličanstven film. Iako mračan po sadržaju,  \”Sumrak bogova\”baca veličanstveno svetlo na filmsku umetnost. Kao neka vrsta svetionika koji nagoveštava udaljeno prisustvo večnosti.

Jedna paralela između ovog filma i Šekspirovog “Makbeta” je i meni bila uočljiva tokom gledanja ovog filma. Odmah na početku Makbeta, on se susreće sa tri veštice (mada se u nekim prevodima one ne pojavljuju kao veštice, već kao vračare, što je po hrišćanskim principima isto). One mu stavljaju do znanja da će on postati kralj Škotske umesto Dankana ukoliko ga ubije, iako je Dankan već tada proglasio svog sina Malcolma za naslednika krune.

Međutim, kako to Šekspir lucidno naglašava (ne sakrivajuću tu istinu ni samom Makbetu) – nečiste sile nam često predviđaju našu budućnost, ali samo u ograničenim okvirima (bez ključnih detalja) – čime nas pretvaraju u marionete sopstvene pohlepe da prigrabimo ono što nam ionako sudbinski pripada.

locandina30

Baronesa Sofija von Ešenbeck (Ingrid Thulin) upravo nosi taj pečat veštice iz Makbeta. Ona predstavlja tog velikog maestra lutkarskog pozorišta karaktera iz svog neposrednog okruženja. Držeći konce u rukama, upravo ona diriguje sudbinama muškaraca iz sve tri generacije: njenog muža, ljubavnika i sina.

Sofija je bila ključ inicijalizacije Zla kod njenog ljubavnika Fridriha (Dirk Bogarde) nagovarajući ga da iskoristi globalnu pometnju i eliminiše njenog oca, Barona Konstantina Von Ešenbeka.

helmut-berger-in-una-scena-de-la-caduta-degli-dei-273

Tim činom, na čelo porodice (a samim tim i čeličane) dolazi zvanično Fridrih, ali pravi vladar iz senke je upravo ona – Sofija. Međutim, njena vladavina je ipak ograničena u nekom mikro-svetu. Pravi vladar na globalnom planu (u ovom filmu) je SS oficir Ašenbah (Helmut Griem).

Njegov uticaj je inicijalno neprimetan, ali u ključnom trenutku on će hirurški precizno povući pravi potez: na tron porodice popeće se nova marioneta, Martin, ali veličanstveno pobeda samog Ašenbaha je upravo otkriće nepatvorenog semena Zla u Jurgenu, pred kojim će Ašenbah pokazati svoje poštovanje kao pred nekom vrste božanske lepote (nešto sa čim će se Visconti poigrati u narednom filmu “Smrt u Veneciji”).

Fridrih (Dirk Bogarde) će se konačno susresti sa sopstvenim prokletstvom Zla onog trenutka kada je primoran da upravo on bude egzekutor smrti u noći dugih noževa (Hitlerovoj varijaciji Bartolomejske noći, kada je “odsekao” svoju levu ruku (SA) kako bi desna (SS) postala moćnije više nego ikad).

Sofijino krstarenje nebeskim visinama moći pretvoriće se u stravični moralni pad onog trenutka kada joj se u postelju uvuče njen sin Martin. Bez obzira na njenu dekadentnu narav i moralnu trulež, postoji li veće prokletstvo od mučnog trenutka kada majka svom sinu postaje ljubavnica? Njena veličanstvena tvrđava moći time otkriva svoju suštinsku sliku – najobičnije kule od karata, čime se njen božanski tron pretvara u ništavilo.

Ceremonija venčanja na kraju filma predstavlja ništa drugo nego licemernu svečanost ispraćaja u smrt. Zvanično centralne figure na ceremoniji, Sofija i Fridrih su već mrtvi … iako će završni poljubac smrti uslediti nekoliko minuta kasnije.

la-caduta-degli-dei-2

Dirk Bogarde će svoju drugu “smrt” doživeti već u sledećem Viscontijevom filmu “Smrt u Veneciji” … filmsku smrt po kojoj će ga pamtiti poklonici filmske umetnosti od tada pa do večnosti.

za P.U.L.S.E   Kecman

5 komentara na tekst La caduta degli dei

  1. Snežana Moračić

    25/03/2010 at 19:42

    “Dirk Bogarde će svoju drugu „smrt“ doživeti već u sledećem Viscontijevom filmu „Smrt u Veneciji“ … filmsku smrt po kojoj će ga pamtiti poklonici filmske umetnosti od tada pa do večnosti.”

    …i onda samo tri godine kasnije, u ‘porno gotik, nocnom portiru’, kao max.

  2. Kecman

    07/04/2010 at 00:01

    Uuuu, da,

    totalno sam smetnuo sa uma taj film.

    Ipak, uzevsi sve tri smrti u obzir, ova u “Smrti u Veneciji” nekako dominira jer umire usamljen, istopljen ceznjom na suncu kao sveca na sopstvenom grobu.

  3. Snezana Moracic

    07/04/2010 at 02:52

    ohoho, dozvali smo te.
    vrlo poeticno ovo ‘sveca na sopstvenom grobu’, slazem se,samo sam htela da malo ‘nejmdropingujem’.
    Viskonti je jedan dendi, ali onaj flambojant eksentrik, master neorealizma, izvanredan reziser koji je spojio i politicke i artisticke motive u jedno na fascinantan nacin, umetnik sa velikim U, sa izvanrednim, ali izvanrednim De Sicom i ja mislim ocem italijanskog filma, ne preterujem Rossellinijem.
    Definitivno
    Ne znam, Rossellini se uvek popne na prvo mesto.
    Pa ko je ‘izmislio’ onu fatalnu zensku koja lici na cistacicu, onu prostu, a tako seksepilnu i tako fatalnu Annu Magnani, ma obozavam je.

  4. bd novski

    12/11/2010 at 18:42

    silvana magnano :))
    snjezo tu si u pravu
    samo sto te naterase da ju u jednom starijem komentaru usporedjujes sa penelope cruz
    ili bi obratno bilo postenije reci
    btw jako lijep film
    i sto je najbitnije iskren

  5. Snežana Moračić

    15/11/2010 at 16:51

    ne, ne novski, anna magnani = penelope kruz, slican seksepil
    silvanu su zvali italijanska Rita Hayworth.
    znaci silvana mangano = rita hayworth, recimo…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *