Ulogujte se / Kreirajte profil

Lajkovi i Tviter ubijaju moć interneta

Hosein Derakšan, iranski bloger, koji je 2008. godine zbog svojih aktivnosti na internetu osuđen na 20 godina robije, smatra da je internet današnjice dostupniji, ali i mnogo manje moćan od onog pre sedam ili osam godina.

Photograph: Arash Ashoorinia for the Guardian

Photograph: Arash Ashoorinia for the Guardian

“Možda postajem previše strog kako starim. Možda je ovo prirodna tehnološka evolucija. Međutim, ne mogu da zatvorim oči pred onim što se dešava – pred nestankom intelektualne moći i raznolikosti. Nekada je veb bio toliko moćan i dovoljno ozbiljan da zbog njega završim u zatvoru. Sada je to tek nešto više od puke zabave. To ide dotle, da čak ni Iran neke delove, kao što je Instagram, ne uzima za ozbiljno i ne blokira pristup”

piše Derakšan (@hod3r) u “Gardijanu”.

Govoreći o internet aktivizmu, lakoći kliktanja i anesteziranju prave akcije, što se ne vidi samo u Iranu, već širom sveta, pa i u Srbiji, iranski bloger kaže da internetu danas treba spasenje.

“Nedostaje mi vreme kada su ljudi dozvoljavali sebi i odvajali vreme da budu izloženi drugačijim mišljenjima, kada su čitali više od jednog pasusa ili 140 karaktera. Nedostaju mi dani kada sam mogao da napišem nešto na svom blogu, da objavim na svom domenu, bez toga da potrošim isto toliko vremena na promociju kroz društvene mreže. Dane kada nikoga nije bilo briga za lajkove i šerove i idealno vreme za postovanje. To je veb koga se sećam pre zatvora. To je veb koji moramo da spasimo”,naveo je Derakšan.

Photograph: Arash Ashoorinia for the Guardian

Photograph: Arash Ashoorinia for the Guardian

Kako je rekao, uskoro će internet biti kolekcija aplikacija za mobilne telefone, a ne skup sajtova, dok će novac stizati od pretplata, a ne od oglašavanja – “nešto kao paketi za kablovsku televiziju”.

Čovek koji je iznenada oslobođen krajem 2014. godine, kaže da je šest godina u zatvoru dug period, ali je za onlajn svet, to je čitava era.

“Pisanje se nije promenilo, ali je čitanje, ili makar iščitivanje, drastično drugačije. Rekli su mi da su društvene mreže ključne, pa sam okačio post na Fejsbuk. Fejsbuk je bilo briga, post je izgledao dosadno i dobio sam tri lajka. Tri!”, navodi on.

Derakšan je tada shvatio da se sve promenilo.

“Nisam opremljen za igru na novom terenu. Sve što sam izgradio, sav trud, sve je propalo. Bio sam razoren. Blogovi su bili zlato, a blogeri rok zvezde kada asm uhapšen. Svakoga dana me je čitalo 20.000 ljudi, čitali su pažljivo i ostavljali mnogo relevatnih komentara, čak i oni koji su me mrzeli. Mogao sam da pohvalim i ponizim svakoga, osećao sam se kao kralj. iPhone je bio mlad, tek godinu dana, pametni telefoni su se koristili za razgovore, poruke, email i surfovanje. Nije bilo pravih aplikacija, svakako ne ovakvih, nije bilo Instagrama, SnapChata i WhatsAppa. Umesto njih, postojao je web, a na webu bili su blogovi – najbolje mesto za alternativnu misao, vesti, analize. To je bio moj život”; naveo je on.

11429056685683b688710e6422326154_wide

Kako kaže, nekada su hiperlinkovi bili “moneta”, nešto čime se štitilo od centralizacije.

“Kada sam izašao iz zatvora, shvatio sam da je hiperlink devlaviran, skoro nepotreban. Svaka društvena mreža ih tretira kao bilo koji drugi objekat, fotografiju, tekst. Ohrabruju vas da postujete jedan link, da ga izložite kvazi-demokratskom procesu lajkovanja ili plusovanja ili srcovanja. Ali linkovi nisu objketi, oni su veze između objekata. Ovakva objektivizacija je linkovima otrgla njihovu veliku moć”, smatra iranski bloger.

U pomalo romantičnom pristupu celoj stvari, on dodaje da su linkovi nekada bili “oči veba, put ka njegovoj duši”.

“Slepa strana, strana bez linkova, ne može da gleda ka drugoj strani. To ima ozbiljne posledice na dinamiku i moć veba”, smatra on.

Derkašan kaže da je glavni protivnik “filozofija streama (tok)”.

“Najveći protivnik linku je filozofija toka, koja kombinuje dve najdominantnije i najprecenjenije vrednosti današnjice – novotariju i popularnost. Tok je dominantan način konzumiranja informacija. Sve manje korisnika proverava veb strane, već dobijaju neprekidan tok informacija koje izdvajaju kompleksni i tajnoviti algoritmi… Ne treba vam ni brauzer. Otvorite Fejsbuk aplikaciju na telefonu i tu ste. Planina je došla do vas”, naveo je.

Derkašan dolazi do ključne stvari – lajkovanja.

“Naš glas su lajkovi, plusevi, srca, zvezde – oni su mnogo bliži slatkim avatarima i statusu selebritija od suštine onoga što se postuje. Najbriljantniji pasus nekog običnog čoveka će biti izostavljen, dok će glupa lupetanja selebritija odmah dobiti snažnu poziciju na internetu”,navodi on.

Kako kaže, nekada je internet bio nalik knjigama, prostor gde se istražuje, sada je knjigasti-internet postao televizija-internet.

“Kada se ulogujem na Fejsbuk, moj lični TV program počinje. Sve što treba da uradim je da skrolujem…”, navodi on.

Muslims in Tehran. Photograph: SIPA/Rex Shutterstock

Muslims in Tehran. Photograph: SIPA/Rex Shutterstock

Derakšan kaže da je centralizacija oduzela običnom čoveku moć u odnosu na korporacije i vlade.

“Ironično je to što države koje sarađuju sa Fejsbukom i Tviterom više znaju o građanima nego Iran, koji čvrstom rukom drži kontrolu interneta. Ono što plaši više od toga što nas posmatraju je to što nas kontrolišu. Fejsbuk nas nekada bolje poznaje od roditelja, a tada svet postaje predvidiv i za vlade i za kompanije. Predvidljivost znači kontrolu”, navodi on.

The Guardian;  B92

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *