Ulogujte se / Kreirajte profil

Ludvig u bazenu – Divna Vuksanović

Nojšvanštajn, zamak koji je izrastao na ruševinama stare građevine iz doba Maksimilijana II, podignut u čast Vagneru. Obrastao gustom šumom, visoko u brdima, jednom svojom kupolom prosecao je maglu. Kiša je uporno kvasila obližnje vidikovce, izdignute nad planinskim potocima što su izvirali iz prošlosti i ponirali u neznanom pravcu, preoblikujući se pokatkad u svodove Venerine pećine, čija je replika svojim neravninama i karakterističnim crvenilom premošćavala jednu tajnu Ludvigovu odaju, povezujući je s drugom. Kobaltno plava mesečeva kugla za uspavljivanje „ludog“ kralja, odavno je bila premeštena u novu spavaonicu, iako je ceremonijalno buđenje, sve do naših dana, spadalo u red javnih događaja kraljevskih porodica. Jer, nije nevažno kako ćete usniti ili iskoračiti iz polusna, i koga ćete odabrati kao figuru uz koju ćete se probuditi…

Zamak Nojšvanštajn; fotografija: Divna Vuksanović

Zamak Nojšvanštajn; fotografija: Divna Vuksanović

A ukoliko je duša zauvek usnila, i nadalje se mogla ovekovečiti u svim njenim prethodnim trenucima, o čemu je od presudnog značaja bilo to što je blagovremeno trebalo doneti određenu odluku. Ludvigova rođaka i vojvotkinja od Bavarske Elizabeta–Sisi je ovo uvela kao praksu mnogo pre Holivuda i pojave dvojnika savremenih političkih lidera. Češljajući svoju talasastu kosu, predugo se zadržavala u intimnim odajama, maloj teretani ili u šetnjama u prirodi, pri čemu je zabranila portretisanje onda kada je njena lepota počela da nestaje sa zalascima Sunca. Umesto Sisi, s kraljevskog balkona, radoznale građane je otpozdravljala silueta dublerke, dok je mnoštvo lažnih portreta prelepe vojvotkinje cirkulisalo u ondašnjim aristokratskim krugovima, sklonim svakojakim falsifikatima društveno-političkog života epohe.

fotografija: Divna Vuksanović

Vrt zamka Linderhof; fotografija: Divna Vuksanović

fotografija: Divna Vuksanović

Zamak Linderhof; fotografija: Divna Vuksanović

Kasnije, u odnosu na doba Ludviga II i Sisi, odnosno u vremenima početka diktature dagerotipije, kada su naslikane ili odsutne ruke s portreta iščezle kao jedini dokaz „autentičnosti“ prikaze na platnu, duša je fotografisana posebnom tehnikom u kombinaciji s nekom vrstom body art-a, i to najčešće u Engleskoj, mada şe ovaj način snimanja proširio i van ostrvskih granica. Pokojnik ili pokojnica su, naime, doterivani za ovekovečenje, tj. za život nakon smrti, i to tako što su oblačeni u svečanu odeću, uspravljani, podupirani i nameštani u odgovarajuće poze, dok su im očni kapci bili islikani tušem ili odgovarajućim preparatima za šminkanje, kako bi se ostvario utisak otvorenih zenica.

Jezera Bavarske; fotografija: Divna Vuksanović

Kimsee (jezero Kim, Bavarsko more); fotografija: Divna Vuksanović

fotografija: Divna Vuksanović

Stari zamak podno Nojšvanštajna; fotografija: Divna Vuksanović

Pogled iz prošlosti, kao večito uznemiravanje sadašnjosti, obuhvatio je u sebi gotovo sve: od dvorskih spletki, međunarodnih sukoba interesa i intriga, falsifikovanja kompletne medicinske dokumentacije, kao i mahinacija nakon smrti melanholičnog Ludviga. Bavarska je, ipak, kako se to pokazalo mnogo kasnije, volela svog bizarnog kralja sklonog umetnosti i čarolijama, uprkos ogromnim troškovima koji su zasipali dvorsku riznicu za njegovog života. A posebno ga je uvažavala stolećima nakon smrti, budući da su monumentalne, uglavnom nedovršene građevine potekle iz vremena Ludviga II donosile velike prihode državnom budžetu savremene Nemačke. Somnabulni kralj, koji je, u jednoj od svojih uobičajenih šetnji, pod misterioznim okolnostima izgubio život utopivši se u plićaku obližnjeg jezera, postao je izvozni brend i mamac za turiste i radoznalce širom planete.

fotografija: Divna Vuksanović

Vrt dvorca Linderhof; fotografija: Divna Vuksanović

Njegova biografija, epizode poznanstva s velikim kompozitorom što je oživotvoravao drevne mitove, kao i bizarnost usamljeničkog života preplavljenog odsustvom diplomatije, svetlosti i konvencionalnih izbora, učinili su ga legendom koju je i veliki reditelj Viskonti uključio u red svojih svetlosnih sablasti. Ludvigovo zalaganje za unapređenje kulture, njegova visina što je obitavala u svetu legendi, bajki i mehaničkih igračaka, učinili su ovu ličnost dragocenim  suvenirom XIX veka, a za masovnu potrošnju u XX i XXI stoleću. U zatvorenim klubovima svoga vremena, Ludvig je, kao i njegova večno mlada rođaka Sisi, važio za osobenjaka. Osim što ga bankari nisu naročito uvažavali, pošto je za sobom ostavio mnogobrojne neisplaćene kredite i račune, njegova tragična smrt pokrenula je lavinu emocija prema ekscentričnom kralju, sve dok se, naposletku, ta osećanja nisu materijalizovala u ogromni kapital što se akumulirao neverovatnom brzinom.

Kao predstavnik jedne od najuglednijih banaka u svetu, a koja je bila zadužena za kontrolu investicija u funkciji obnove Ludvigove ostavštine,  gospodin Felder nije bio ravnodušan ni prema davno preminulom kralju, niti prema njegovom imetku, koji je, uglavnom, nakon vladareve smrti, pripao nemačkoj državi. Svi ovi podaci bili su, zapravo, samo uvodni deo radionice o programiranju i reprogramiranju želja, kako bi se osnažio pojedinac u svetu kapitalizma. Jer, nekako je trebalo pomoći ljudima da se oslobode krivice sticanja, te da odblokiraju svoje kreativne potencijale i krenu u susret aktivnijem cirkulisanju finansijskih tokova.

Odeljenje za ljudske resurse, a posebno njegova glavna menadžerka, koju bi, s vremena na vreme, progutao jaz što je rastao između zaposlenih s jedne, i uprave na drugoj strani, obilovalo je konfliktima koji su se ticali uspostavljanja većeg stepena efikasnosti banke u privatnom vlasništvu, koja je očigledno bila opterećena pretnjom mnogobrojnim otkazima. Generalno uzevši, Felderova banka je, servisirajući usluge građanima usred svetske ekonomske krize, iako uz niz propusta prema značajnim nemačkim, ali i međunarodnim klijentima, na šestomesečnom nivou poslovala pozitivno. Međutim, njena profitna stopa rasta nije bila dovoljna za planirane investicije, posebno s obzirom na saradnju s prestižnim šangajskim partnerima, preko kojih je trebalo intenzivnije ulagati u oblast hidrogradnje na Dalekom istoku. Otuda je bilo neophodno, kako se činilo, uvesti nove metode rada i motivisanja zaposlenih, itd, itd.

  •  Khm, khah – kašljucala je HR menadžerka, nastojeći da ubedi bord direktora, zajedno s Felderom, u to da će predložene metode rada, preispitane na kreativnim radionicama, doneti valjane rezultate već u narednih nekoliko meseci.

Ovoga puta, hotimično je prećutala temu o mobingu i situacijama učestalog seksualnog uznemiravanja činovnica po kancelarijskim boksovima, iako je opsežni video-materijal, u čijem je bila posedu, svedočio u prilog činjenici da nije reč o pojedinačnim incidentima, već o tome da je psihopatologija bančinog sistema zaista uzela maha. Pošto je uspela da ubedi najpre Feldera i njegov tim, a zatim i menadžment srednjeg nivoa, da učestvuju na dvodnevnoj edukaciji – trening za uspešno poslovanje banke i sticanje ličnih kvalifikacija i veština za materijalizovanje snova, nelagoda sa kašljucanjem je postepeno nestajala.

Zamak Nojšvanštajn; fotografija: Divna Vuksanović

Zamak Nojšvanštajn; fotografija: Divna Vuksanović

10931294_10205622215734376_4461143714698024702_n

Kimsee (jezero Kim, Bavarsko more); fotografija: Divna Vuksanović

 

… Sada se nalazila u bazenu. Zamišljala je kako je u njenom vlasništvu, ogroman, lep i svetao. Potom je „vizuelizovala“ kako se ovaj prozračni četvorougaoni prostor puni novcem – u njenom slučaju, za razliku od fantazama gospodina Feldera, i ostalih učesnika radionice – bile su to zelenkaste novčanice u vrednosti od po 100 dolara. I kada je novac do vrha ispunio imaginarni bazen, pokušala je sebe da vidi kako se kupa u njegovim slapovima, te s uživanjem prati prelivanja viška zeleniša preko ivica kontrukcije, pokušavajući da zaroni duboko ispod površine, u maniru Baje Patka. Osećaj je odista bio fantastičan, i delovalo je kao da je moguće ono što se dogodilo već u sledećoj fazi procesa potpune „deblokade“ želja: ovoga puta, u kraljevskoj odori, s osmehom na licu, trčala je po Marienplatz-u i gradskim ulicama, deleći na dar ogromne svote novca svojim sugrađanima. Jer, svilenkaste novčanice je trebalo razumeti kao puko sredstvo za ispunjenje želja kojima težimo i, zapravo, čime možemo usrećiti druge… Na svom putu vizuelizacije, susrela se  s Ludvigom II, u pratnji njegove pokojne rođake Sisi. Sumu koja mu je bila neophodnu da dovrši svoj mali Versaj na Jezeru, posudila mu je od srca, uz relativno nisku kamatu i poduži rok otplate. A potom je uletela u prvu pivnicu, da proslavi pobedu nad vlastitom prošlošću.

Zamak Linderhof ; fotografija: Divna Vuksanović

Zamak Linderhof; fotografija: Divna Vuksanović

Povoljne vesti o povratku poverenja u banku i zaposlene, što su zadesile menadžment već tokom narednih meseci, zapljusnule su je sa svih strana… Za to vreme, mali Versaj je ušao u fazu pozne rekonstrukcije. Krivotvoreni portreti vladara odlično su se prodavali na crnoj berzi globalnog tržišta likovnih umetnosti, dok se na društvenim mrežama probijala vest o tome kako je jedan ruski fizičar uspeo, uz pomoć korišćenja Kirilijanove metode, da fotofrafiše, i potom digitalno reprodukuje, napuštanje duše iz tela pokojnika, što je, kako navode alternativni izvori informacija, ubrzo potom CIA „banovala“ i uklonila iz virtuelnog prostora, u isto vreme, dok se bazen punio futurističkim kancelarijskim mobilijarom.

Za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

Mami i tati s ljubavlju…

10407479_10205505521777100_3210643145222177150_n

16 komentara na tekst Ludvig u bazenu – Divna Vuksanović

  1. Danica

    25/02/2015 at 16:00

    Najzad da se neko pravicno osvrne na Ludviga, o njega su se mnogi ogresili! Predivna prica, kao i fotografije u sfumatu. Mnogo lepo, zaista…

  2. Здравко

    25/02/2015 at 16:19

    Приметио сам да ова девојка креира неке сасвим друге светове,као да је са друге планете.
    А и лепота јој је таква,скоро нестварна.
    Прелепо.

  3. Vladan Marinković

    25/02/2015 at 20:12

    kako neobičan putopis tj. tekst

    istovremeno deluje i aktuelno i s nekom finom starinskom patinom

    čista nepatvorena lepota

    i vanredno lepa žena koja potpisuje tekst

  4. bgd

    26/02/2015 at 00:06

    misteriozna zena, odlicne fotografije i jos bolja pripovest
    poz za pulse

  5. kosta

    27/02/2015 at 00:06

    interesantna mešavina žanrova: sviđa mi se

    🙂

  6. milenko

    28/02/2015 at 09:14

    vrlo zanimljivo

  7. sam svoj

    28/02/2015 at 15:38

    kakva bizarna priča i čudan ugao posmatranja stvari

    misaoni tokovi ove dame su veoma neobični mnogo je tu slojeva za moguću interpretaciju

    drago mi je da eruditna književnost nije umrla

    bar kod nas

  8. Милан Чучак

    01/03/2015 at 20:14

    Дивна Вуксановић – светска жена раскошних талената!

  9. Stefana Milutinović

    06/03/2015 at 15:17

    Za Divnu Vuksanović sam prvi put čula kada je objavila zbirku sa sjajnim našim pesnikom Danilovom. Od tada pratim većinu onoga što piše, i svaki put se iznova zapitam odakle toj ženi tolika pamet i stvaračačka energija.Ali, neverovatno!

  10. Sneza

    07/03/2015 at 22:57

    Kralj Ludvig je zaduzio evropsku kulturu i kao licnost i kao mecena. U prici je interesantno kako njegovu velicinu dozivljavaju bankari danasnjeg vremena. U stara romanticna vremena su cak i apsolutisti bili slabi na umetnost. Danas se oko novca i banaka vrti sve. A cim zivot postavis na materijalnoj osnovi,nista od duha i kulture.Ekonomija je porobila duh, interesi su upropastili umetnost, kulturu i sve sto je lepo, lazni sjaj je preplavio sve. Izgubila se tajna,suptilnost. Jedino sto tesi, ostale su ovakve price.Da se istorija ne zaboravi!

  11. Milorad Savčić

    08/03/2015 at 10:46

    Divna Vuksanović, romantična heroina našeg doba. : )))) Pozdrav redakciji P.U.L.S.E.

  12. Алекса

    10/03/2015 at 00:15

    једна је
    Дивна !!!!

  13. Stevan

    12/03/2015 at 09:06

    Voleo bih da ova zemlja malo više brine o ljudima koji puno znače.

  14. марио б

    06/04/2015 at 22:42

    предиван изглед и исто тако дивна прича. дивно заиста. понесе човека нека посебна атмосфера. мајсторски написано. са пуно суптилности.

  15. treba i to reci

    30/06/2015 at 19:58

    mhm, interesantno, ova seksi dama je jedan od nasih najvecih talenata za pisanje u poslednjih stotinak godina.
    i pise, sto je jos interesantnije, u vise zanrova.
    ako je stil zena, ova je stvarno savrsena.

  16. Katarina Ristich Aglaja

    27/09/2015 at 21:07

    Na dvoru kralja Ludviga gostovao je svojevremeno moj pradeda Dr. Adolf Hempt – samostalni svetski naučnik ali i izdanak loze de Hemptinne – bivajući ujedno upućen u Mesmerov animalni / planetarni magnetizam, koji je zajedno sa suprugom Marijom Terezom osećao kao posebno naglašen na tome mestu… Bio je tada u komunikaciji sa Jungom i Frojdom. Nažalost, pisma o tome su uništena od strane komunista nakon Drugog Svetskog rata, u Novom Sadu – gde je on radio bez svesti o politici i preminuo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *