Ulogujte se / Kreirajte profil

Mark Kvin u Veneciji

The world is so weird that you don’t have to make things up, you just find things.
Marc Quinn

Iako i ovoga leta Veneciju pohodi mnoštvo turista kojima ne pada na pamet da upravo traje 55. Venecijansko bijenale, njihovu pažnju privlači skulptura Marka Kvina (Marc Quinn) po imenu Dah, izložena na obližnjem ostrvcetu San Đorđo Mađore, zahvaljujući Fondaciji, čiji je osnivač mecena i kolekcionar umetničkih dela, Vitorio Ćini. Ogromna skulptura na naduvavanje, nage i trudne žene sa hendikepom, zapravo je replika jednog od najčuvenijih Kvinovih radova – Trudna Alison Laper.

1

Trudna Alison Laper

Britanac Mark Kvin pripada grupi najznačajnijih savremenih vizuelnih umetnika. Bavi se pitanjima telesnog, estetskog, (ab)normalnog, pitanjima invaliditeta, prolaznosti, odnosa unutrašnjeg i spoljašnjeg, problemom estetske hirurgije, dvostrukim standardima, mogućnošću transformacije u implicitnom i eksplicitnom smislu, uticajem nauke na umetnost, manipulacijom DNK i nadasve čovekovom recepcijom navedenih fenomena. Kvin na svojim fotografijama, crtežima, slikama, skulpturama i instalacijama spaja tradicionalna i hiper-moderna izražajna sredstva koristeći bronzu, mermer, staklo, led, olovo, krv, DNK…, veoma često stvarajući oksimoronske spojeve, kako u tehničkom smislu, tako i u pogledu sadžine.
Epitet umetnika koji neguje estetiku ružnog, Kvin je stekao baveći se ljudima sa margine društva – porno glumcima, transeksualcima, onima koji su zahvaljujući plastičnoj hirurgiji, tetovažama ili hormonalnoj terapiji, poput Alane Star i Baka Endžela, transformisali sopstveno telo, dodeljujući sebi ulogu novog Demjurga. Mark Kvin je veoma često inspirisan realnim likovima i njihovim sudbinama, ljudima poput Majkla Džeksona, Pamele Anderson, Alane Star… Njegov rad Allanah Starr predstavlja muškarca sa silikonskim grudima i muškim polnim organom, Buck Angel ženu koja je svoje telo načinila muškim zadržavši samo vaginu.

4
Posebnu pažnju stručne javnosti Kvin je stekao 1991. godine skulpturom sopstvene glave, Self, izloženoj u specijalnoj staklenoj vitrini budući da ju je izradio od nešto manje od 5 litara sopstvene zamrznute krvi. Skulptura je morala biti zamrznuta kako se krv ne bi vratila u prvobitno stanje, što upućuje na osetljivost svakog ljudskog bića i krhkost života, koji treba brižljivo čuvati. Odlučivši da na svom licu prati emotivne promene i protok vremena, Kvin svakih pet godina stvara delo identičnog naziva. Poslednja u nizu skulptura Self, koja prikazje umetnika, koji je sada već vidnije stariji, nastala je 2011. godine. Petnaest godina nakon što je nastala prva od skulptura Self, Kvin je, koristeći placentu i pupčanu vrpcu kao umetnički material, stvorio i skulpturu glave svoga sina.

Autoportret od smrznute krvi

Autoportret od smrznute krvi

2006_close_up

 

marc-quinn-self

Hendikepirana umetnica bez ruku, koja stvara držeći četkicu u zubima, po Kvinovim rečima, primer novog modela ženskog heroizma, inspirisala je umetnika za stvaranje skulpture ogromnih dimenzija po imenu Alison Lapper Pregnant (2005). Prikaz trudne umetnice, rođene bez ruku i sa kratkim nogama, čija su ramena Kvinu zaličila na Milosku Veneru, 18 meseci je bila izložena na Trafalgar Skveru, izazivajući oprečne komentare.

Trudna Alison Laper

Trudna Alison Laper

3730824886_a37591fd13
Pažnju medija privukao je i ciklus skulptura koje predstavljaju manekenku Kejt Mos u različitim, komplikovanim položajima za jogu. U nizu skulptura inspirisanih manekenkom, svakako je najpoznatija Sirena iz 2008. godine, izrađena u zlatu, koja predstavlja Kejt Mos u prirodnoj veličini.

Sopstvenu fascinaciju naukom (pretpostavlja se zahvaljujući ocu, naučniku) Kvin je transformisao i u svoj umetnički rad. Za londonsku Nacionalnu galeriju portreta, uradio je portret Džona Salstona, Nobelovca nagrađenog za projekat ljudskog genoma. Za stvaranje portreta primenio je specijalnu tehniku: uzorak naučnikovog DNK je razbijen u više segmenata i tretiran kako bi mogao biti repliciran u bakteriji. Bakterije su uronjene u agarozni gel, a njihov rast je zaustavljen kada su postale vidljive golim okom. I Kvinov rad Auto-portret predstavlja uramljeni, klonirani DNK samog umetnika. A jedan od njegovih poznatih radova je i čelični ram ispunjen specijalnim gelom i kolonijama bakterija sa pločica kloniranog DNK 75 biljaka i dvoje ljudi.

Izložba Marka Kvina u okviru Fondacije Ćini na ostrvu San Đorđo Mađore, traje od 29. maja do 29. septembra 2013. godine. Ona obuhvata 50 dela, od kojih petnaestak do sada nisu izlagana. Tu su već poznata serija slika na kojoj su uveličane dužice ljudskog oka, kao i statue izrađene od belog italijanskog mermera iz ciklusa The Complete Marbles – statue ljudi koji su rođeni bez udova ili su kasnije ostali bez njih. Iako je bilo onih koji su mu, kritikujući navedena dela, zamerali da su mu radovi banalni, estetski ružni i nepotrebno ekscentrični, te da on samo zarađuje na tuđoj nesreći, Kvin svoju poetiku objašnjava željom da prikaže odnos koji savremeni čovek ima prema idealu lepote. Jer, dok od njegovih skulptura mnogi okreću glavu, iste takve antičke skulpture, koje su izložene u svetskim muzejima, na kojima zbog oštećenja nedostaju pojedini delovi tela, ljudi doživljavaju obrascem apsolutne estetike.

Arheologija želje

Arheologija želje

U okviru venecijanske retrospektive Marka Kvina, nalaze se i u bronzi izrađeni Allanah Star&Buck Angel, Trudan muškarac Tomas Beti, kao i skulpture ogromnih dimenzija, isklesane u bledoružičastom mermeru, koje predstavljaju različite faze u razvitku fetusa počev od 22. dana pa sve do rođenja. Sem radova koji su odranije poznati po svojoj provokativnosti, Kvin je ovom prilikom, takođe pod otvorenim nebom (kao i apostrofirane radove u mermeru), izložio i ogromne skulpture izrađene od bronze, u obliku školjki ili orhideja.

Lara Stoun na hrpi mesa

Lara Stoun na hrpi mesa

Pored 11 metara visoke skulpture Breath iz 2012. godine – replike Alison Lapper Pregnant, koja je bila prikazana i u Londonu na ceremoniji otvaranja Paraolimpijskih igara, posebnu pažnju privukla su i ulja na platnu, rađena sa neverovatnom preciznošću tako da podsećaju na fotografije – ciklus pod nazivom The Way of All Flesh  (2013), posebno slika koja prikazuje trudnu i nagu manekenku Laru Ston kako pozira na hrpi sirovog, crvenog mesa.

A na komentare i pritužbe da je ekscentrik koji ljudski hendikep i bolesnu opsesiju plastičnim operacijama pokušava da pretvori u umetnost, Kvin odgovara da on samo istražuje odnos između tela i fizičkog i kulturološkog prostora koji nas okružuje i da se bavi životom u svetu koji je u isto vreme i realan i virtuelan.

Za P.U.L.S.E  Ljiljana Maletin Vojvodić

Ljiljana Maletin – Vojvodić/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *