Ulogujte se / Kreirajte profil

Migel Serano: Magijska venčanja

Pitao sam se da li je postojao drugi jezik koji je Jung otkrio u procesu individuacije; znao sam da taj jezik postoji i da čeka da bude otkriven. Postoji razlika između onoga što čovek radi i onoga što mu se događa. Otkrio sam to u mnogim delovima sveta, u građevinama, umetničkim delima, u životima nekih ljudi koji su postali veliki uprkos samima sebi. Čovek može da ide ka cilju, uporno i određeno, a onda iznenada dođe nalet vetra iz drugog sveta, i sve se promeni – kao da ga bogovi uzmu pod svoje; uprkos sebi samom, on postaje deo mita.

Jungov rad je izuzetan i dramatičan i mora da se prenese u budućnost. Kao neko ko je oživeo rad gnostika i alhemičara, on sam je sigurno učestvovao u misterijama, iako je na početku možda nameravao da ostane izvan njih. Gnostici i alhemičari nisu stvarali simbole zbog psihološke anaiize, već zbog magije. Iako se borio protiv toga, Jung je bio čarobnjak koji je prešao granice zvanične nauke našeg vremena. Mislim da je to znao kada je rekao da samo pesnici mogu da ga razumeju.

Natalya Zaloznaya

Natalya Zaloznaya

U filozofskoj alhemiji postoji ideja soror mystice koja radi sa alhemičarem dok on meša supstance usvojim retortama. Ona je sa njim uvek, kroz dugotrajan proces spajanja, a na kraju se događa mistično venčanje, uključujući i kreaciju androginog bića. Ovo ne bi moglo da se dogodi bez prisustva žene, bez duhovnog susreta sestre i alhemičara.

U procesu individuacije koji se odvijao u Jungovoj laboratoriji između pacijenta i analitičara događalo se isto spajanje. Slike i snovi koje dvoje stvaraju postaju zajednički, i niko se više ne seća ko je prvi stvorio sliku ili san. Ovakvo psihičko jedinstvo se nikada ne događa u običnoj ljubavi, jer čak i kada Ijubavnici žele da se sasvim spoje, oni nikada nemogu da sanjaju isti san – uvek postoji nešto što ih odvaja. Samo magijsko venčanje može da premosti ovaj jaz. Jung je govorio da ovakvo duhovno jedinstvo može da se dogodi samo u duhu ljubavi, jer tada je čovek u stanju da sve rizikuje. Ipak, ljubav duhovnog jedinstva je varljiva i opasna; to je ljubav bez ljubavi, suprotno zakonima fizičkog stvaranja i istorije. To je zabranjena ljubav koja može da se ostvari samo izvan braka. Ljubav sa kraljicom od Sabe onda ne stvara dete od mesa, nego dete duha, imaginacije. To je spajanje suprotnosti unutar psihe svakog ljubavnika, to je proces magijske individuacije. Iako ovakva ljubav ne isključuje fizički dodir, fizičko se transformiše u ritual. Isključuje se samo zajedničko seksualno zadovoljstvo.

Chris Veeneman

Chris Veeneman

Ova složena ideja najjasnija je u tantričkoj praksi Indije, pomoću koje su sidhe pokušavale da dostignu duhovno jedinstvo. Tantrički ritual je složeni tajanstven. Učenik treba da bude čist, a žena je obično jedna od prostitutki hramova, što je u suštini isto što i devičanstvo. Pre krunskog rituala potrebna je dugotrajna priprema. Muškarac i žena odlaze u šumu, žive kao brat i sestra, kao alhemičar i njegova mistična sestra, razmenjuju ideje, slike i reči; spavaju u istom krevetu ali ne smeju da se dodiruju. Tek posle nekoliko meseci pripreme događa se tantrička misa, u kojoj se pije vino, jede meso i zrnevlje, a na kraju se izvodi maithuna ili mistični koitus. Ovaj čin je kulminacija dugog procesa sublimacije, za vreme kojeg je telo transformisano, kao što se u alhemiji olovo pretvara u zlato. Koitus ima cilj da zapali mističnu vatru na dnu kičmenog stuba. Trajna, neugasiva vatra je proizvod vrhunske Ijubavi i nema nikakve veze sa običnim seksualnim činom, u kojem nešto fizičko umire da bi se stvorio novi život tela. U ovoj Ijubavi duh smrti je delotvoran i stvara život duha. Zena je sveštenica magijske ljubavi, ona dodiruje i budi čakre tantričkog heroja, koji onda dostiže različite nivoe svesti dok nepostigne celovitost. Na kraju, zadovoljstvo koje sepostiže nije pratilac ejakulacije (koja je strogo zabranjena), već zadovoljstvo vizije, otvaranja trećeg oka, što predstavlja spajanje suprotnosti. Muškarac ne ejakulira, već oplođuje sebe. Tako se proces kreacije obrće a vreme zaustavlja. Proizvod ove zabranjene ljubavi je androgino biće, celovitčovek, čije su sve čakre ili središta svesti probuđeni.

To je susret sa sopstvom, poslednjim cvetom duše na ostrvu od pre pet hiljada godina…Kada se ritual ljubavi bez ljubavi završi, muškarac i žena se odvajaju. Oboje su sada potpuni i individuisani. U tantričkoj misi muškarac se oženio svojim duhom, svojom animom, žena se udala za svog animusa.

Maurice Sapiro

Maurice Sapiro

Na zidovima hramova u Kađurahu, u Indiji, ovazabranjena ljubav prikazana je na hiljadama figura u reljefu. Nigde, međutim, nema figura dece, i zato je ova ljubav „neprirodna”. Unutar hramova na najskrovitijem mestu sedi androgini Šiva i meditira zatvorenih očiju, uživajući u sopstvenom činu kreacije.Značenje ove zabranjene Ijubavi opisano je u indijskoj priči o Krišni, plavom bogu, miljeniku Hesea, koji je igrao sa svojim ljubavima u vrtovima Vrindavana. Glavna ljubav mu je bila Radha, udata žena, i sa njom je realizovao broj tri dok su igrali unutar mandale i dostigli sopstvo.

U ovim čudnim ritualima nije neophodno da maithuna bude fizička – važno je da mistična sestra bude uz alhemičara, da mu pomaže u mešanju supstanci i kao Marija Magdalena bude uz njega u času njegove najveće potrebe. Ono što je važno je duhovna igra dva bića, pacijenta sa analitičarem, zajedničko stvaranje i pronalaženje sebe u procesu individuacije. Konačno venčanje ili jedinstvo događa se u izolovanoj jedinki, osobi koja je tako potpuno sama da nema osećaj sopstvenog tela. Ovo jedinstvo se postiže pomoću kundalini, koju je Jung definisao kao „emocionalni tok”. Kao alhemičarska živa ili kao „astralna vatra” okultista, kundalini budi čakre jednu po jednu dok se na kraju ne otvori treće oko, ili ađna čakra, i dostigne brahma čakra ili konačna praznina.
To je venčanje ega i sopstva, postignuto jedinstvo anime i animusa.

Marco Crivello

Marco Crivello

Od Beatriče, Dante se spustio u pakao i zatim uzdigao na nebo…„Samo će pesnici razumeti…” Shvatio sam sada snagu Jungovih reči. Shvatio sam, takođe, da nam je Jung, čarobnjak, gotovo sasvim sam omogućio da učestvujemo u misterijama koje nas vode unazad u legendarnu zemlju čoveka-boga. Sada treba da čekamo da se pojavi učenik koji će moći da prenese njegovu poruku i protumači tajni jezik njegovog dela koji je već sličan palimpsestu. Taj učenik će morati da bude sveštenik, čarobnjak ili pesnik.

Poglavlje iz knjige “Jung i Hese: Hermetički krug”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *